U poslednje četiri godine čelnici američke televizijske mreže CBS imaju razloga za zadovoljstvo. Njihova serija „Crime Scene Investigation”, koja od 2000. ne silazi sa top-liste najgledanijih igranih TV programa u SAD, postala je pravi medijsko-kulturološki fenomen, sličan onome koji je u drugoj polovini devedesetih predstavljao ultrapopularni „The X-Files”. Bazirana na postulatu da savršen zločin ne postoji, pogotovo ne u vreme kada policijskim istražiteljima stoje na raspolaganju sofisticirane naučne metode za detektovanje i obradu prikupljenog dokaznog materijala, serija se na dokumentaristički način bavi teškim i nimalo prijatnim poslom kriminalističkih islednika, čiji je zadatak da rekonstruišu okolnosti koje su dovele do nekog krvnog delikta i da nakon istrage upere prst u krivca.

Pre tačno godinu dana, jedna krajnje specifična igra čija se suština svodi na čeprkanje po leševima, sakupljanje kriminološko-forenzičkih dokaza i unakrsno ispitivanje osumnjičenih lica verovatno ne bi privukla veću pažnju da se u njenom naslovu nije našlo CSI. Međutim, suprotno svakoj logici, ona je glatko „počistila” konkurenciju i postala najprodavanija avantura u Americi za 2003. godinu, što samo pokazuje do koje mere masovni mediji mogu uticati na ponašanje javnog mnjenja, počevši od bezazlenih stvari kao što je podizanje rejtinga prodaje neke kompjuterske igre, pa sve do onih čije posledice mogu biti daleko ozbiljnije. Bez obzira na koji način kvalifikovali uspeh CSI-a - kao iznenađenje ili kao očekivanu reakciju fanova - treba priznati da je ona ispunila cilj, prenevši na računare dobar deo nevesele atmosfere kojom se odlikuje istoimena serija. U takvim okolnostima pojava nastavka bila je samo pitanje vremena.

Kao i prvi deo, Dark Motives se sastoji od pet epizoda u kojima igrač, uz svesrdnu pomoć junaka TV serije (stalna glumačka ekipa je ponovo na okupu), preuzima ulogu glavnog islednika treće smene kriminološkog odeljenja policije u kockarskoj prestonici sveta, Las Vegasu. Uvodni slučaj, „Daredevil Disaster”, predstavlja priču o lokalnom kaskaderu koji je, izvodeći rutinsku tačku, zamalo izgubio glavu jer mu je motor-bicikl otkazao u kritičnom trenutku. Igra se nastavlja epizodom „Prints and Pauper” koja govori o nasilnoj smrti prosjaka nađenog u krugu napuštene duševne bolnice, zatim „Diggin’ It” u kojoj ljudski kostur, iskopan u toku radova na gradilištu novog kasina, pokreće pitanje starog nerešenog ubistva i „Miss Direction” koja prati istragu o „nesrećnom” slučaju u jednom pozorišu, kada je mladu glumicu u toku probe umesto ćorka pogodio pravi metak. Za kraj je, naravno, ostavljena najkompleksnija i definitivno najbizarnija priča. „Dragon and Dropping” govori o krađi u cirkuskom zoo-vrtu iz kojeg je nestao indonežanski komodo-zmaj, najveći gušter na svetu koji spada u retke reptile ljudoždere. Iako naizgled nemaju dodirnih tačaka, neki od ovih slučajeva su povezani, čime je igra u narativnom smislu zaokružena.

Razloga za eksperimentisanje u pogledu načina igranja nije bilo, što znači da je on ostao nepromenjen. Istraga se, kao i u epizodama koje se emituju na televiziji, odvija u nekoliko faza. Najpre je potrebno temeljno ispitati mesto zločina odnosno skupiti sve fizičke dokaze, uočiti sitne detalje koji mogu poslužiti kao trag i obaviti razgovore s eventualnim očevicima. Dokazi se zatim nose na laboratorijsku analizu, a nakon njihove obrade sastavlja se lista osumnjičenih. Na osnovu razgovora s njima, te prikupljenih informacija i materijalnih dokaza sa alternativnih lokacija koje ne moraju biti direktno povezane sa samim mestom zločina, krug se polako zatvara. Istraga se kruniše finalnim saslušanjem glavnog osumnjičenog odnosno izdavanjem naloga za njegovo hapšenje.

Iako na prvi pogled ne donosi ništa novo izuzev pet pomenutih scenarija, nekoliko suptilnih izmena koje veoma utiču na gameplay čine Dark Motives ozbiljnijom i dosta težom igrom u odnosu na prethodnika. Tu je, pre svega, tzv. „trougao dokaza” (Evidence Trinity) koji povezuje žrtvu, mesto zločina i osumnjičenog. Da bi kapetan Bras izdao nalog za pretres ili privođenje, ovaj trougao mora biti skoro potpuno zatvoren, što znači da je igrač prinuđen da pronađe ako ne sve, ono barem većinu dokaza koji terete neko lice. Za razliku od prvog dela u kojem su slučajevi mogli da budu okončani s učinkom od svega pedesetak procenata, ovde je to i teorijski i praktično nemoguće jer se neki ključni događaji naprosto neće zbiti sve dok se prethodno ne ispune određeni uslovi. Upravo iz tih razloga, procentualni sistem vrednovanja je napušten, a umesto njega je primenjen opisni.

Uvođenjem tri nivoa težine (Beginner, Expert i Advanced), stvari su dodatno zakomplikovane. „Početnički” nivo odgovara onome iz prve igre, dok su u slučaju prostala dva isključene sve one opcije koje igraču olakšavaju život (tzv. „vruća mesta” na ekranu, aktivni kursor, automatsko postavljanje pitanja u toku saslušanja itd). Zapravo, najteži nivo predstavlja realnu simulaciju stvarnosti, ali zahteva preciznost i strpljenje pravog forenzičara kome dokazi ne samo da nisu servirani na tacni, već su namerno i planski uklonjeni s lica mesta ili dobro skriveni.

CSI: Dark Motives je igra za sve one koji misle da u njima čuči moderni Šerlok Holms, koji u džepu umesto lupe nosi ultraljubičasti detektor. Ona je bolja i duža od prvog dela taman onoliko koliko je i trebalo da bude: malo, ali sasvim dovoljno. A to ne samo da ponovo garantuje uspeh, već i nagoveštava da ovo nije poslednji put da sa junacima „CSI-ja” istražujemo zločine.