Prošlo je šest meseci od objavljivanja igre Battlefield 1942, ali mišljenje mnogih je da ona još uvek nije dostigla slavu jednog CS-a. Iako poseduje sve predispozicije za to (odličnu ideju, sjajne tehničke karakteristike, jedinstven sistem igranja...) igrači su manje-više ostali verni jurnjavi za taocima i napucavanju s teroristima. Ipak, nesumljivo je da je igra postigla određen uspeh, kako u svetu tako i kod nas, o čemu dovoljno govori njena rasprostranjenost po domaćim igračnicama, ali i brzo „izbacivanje” oficijalnog mission packa od strane „Electronic Artsa”.

Razlog za relativno rano izbacivanje na tržište oficijelnih dodatnih misija možda leži u činjenici da je originalna igra posedovala premalo mapa te da su ih igrači brzo apsolvirali. The Road To Rome donosi šest novih mapa (Battle for Anzio, Operation Baytown, Monte Cassino, Monte Santo Croce, Battle for Salerno i Operation Husky) a, kao što naslućujete iz naziva, front se „seli” na područje ratom zahvaćene Italije. Tehničke karakteristike ostale su na nivou prethodne igre (i nema im se šta prigovoriti), ali prisustvo autentičnog mediteranskog šmeka snažno se oseća tokom svih misija. Krševiti planinski obronci, tipična arhitekturalna rešenja i vegetacija pomoći će vam da shvatite kako su se osećali saveznički vojnici tokom okršaja na italijanskom tlu. Pored toga nove mape su prostranije (iako smo i za „stare” zaključili da su ogromne) i nude još veći manevarski prostor. Na već bogatu ponudu „prevoznih” i stacionarnih ratnih sredstava dodato je devet novih (Mosquito, M3 Grant, GMC, M11-39 Carro Armato, Pak 40, LVCP, BF-110, Strumgeschutz i AT 25 Pdr), a manje izmene doživeo je i vatreni arsenal ličnog naoružanja. Najznačajnije je što je inženjerija dobila mogućnost da na vrhove pušaka „natakne” bajonete pa bliski susret sa neprijateljem može da se reši bez trošenja municije. Tu su još Breda Modello i Sten SMG koji kompletiraju ne baš bogatu popunu vatrenog arsenala.

Manje izmene doživeo je i sam engine koji pokreće igru (implementiran je patch u verziji 1.25 mada se na Internetu u toku pisanja teksta već moglo pročitati o verziji 1.31), a nepostojanje skriptovanja misija omogućava da igranje iznova donese novi izazov i drugačije ponašanje kompjuterski vođenih vojnika. Ubačene su i dve nove nacije, pa se u „Electronic Artsovom” viđenju okršaja iz Drugog svetskog rata može „uživati” iz perspektive italijanskih i francuskih prašinara.