U svetu taktičkih vojnih shootera, neadekvatan tajming može biti opasniji od padobranskog desanta bez padobrana. Publikovanje proizvoda koji treba da bude direktna konkurencija Operation Flashpointu, u trenutku kada se prašina oko dotičnog naslova još nije slegla, ne izgleda kao dobro promišljen potez, pogotovo kada se ispostavi da takmičar nije potpuno dorastao kvalitetu onoga na čije tržišne pozicije juriša.

Ghost Recon je sledeća evolutivna karika koncepta koji je začet Rainbow Sixom, unapređen Rogue Spearom i začinjen obiljem expansion packova. Jedina profitabilna franšiza „Red Storm Entertainmenta” izgradila je legiju fanova, Mod kreatora i multiplayer fanatika, kreiravši specifičan milje koji je koncept suvog multikorisničkog napucavanja obogatio slašću timskog rada. Između ostalog, Rainbow Six je, više od bilo čega drugog, odgovoran za nastanak Counter-Strikea i njegovu planetarnu popularnost.

U odnosu na svoje prethodnike, Ghost Recon kreće nešto drugačijom stazom. Umesto u ulogu internacionalnog parapolicajca, stavlja vas u poziciju pripadnika specijalnih jedinica američke kopnene vojske u misiji sabotaže ruskih osvajačkih planova, dvadesetak godina posle imaginarnog hladnoratovskog sukoba iz Operation Flashpointa. Dešavanja u Ghost Reconu počinju 2008. godine, navodnom pobedom ultranacionalističke frakcije u Ruskoj federaciji koja je svojim biračima obećala povraćaj sovjetske imperijalne slave. U tom cilju, pripajanje država koje su sačinjavale bivši SSSR predstavlja prvi korak: Gruzija, Litvanija, Letonija i Estonija su prve na redu za serijsku konzumaciju. Budući da same ne raspolažu adekvatnom odbrambenom silom, zovu u pomoć Amerikance.

Kroz linearnu kampanju od 15 misija, vama će u zadatak biti stavljane klasične stvari koje se tiču specijalnih jedinica: sabotaže, likvidacije, otimanje protivničkih glavešina, spasavanje plavih šlemova u nevolji... Cela stvar podseća na Rainbow Six u širokim eksterijerima, unapređen mnogo savršenijim sistemom unutar-misionog komandovanja vojnicima u timu. Za razliku od prethodne igre koja je akciju u većini slučajeva ograničavala na makljaže u zatvorenom prostoru i koristila predmisioni planer za setovanje waypointa, Go-kodova i pravaca za ubacivanje, outdoor okruženje Ghost Recona zahteva i poseduje manje-više klasičan sistem komandovanja ljudstvom u realnom vremenu. Na stilizovanoj topografskoj karti misione zone možete ucrtavati pravac kretanja i waypointe, određivati način prebacivanja (ignorisanje protivničke paljbe ili ne), davati i oduzimati dozvolu za otvaranje vatre i slično. U svakom trenutku možete preuzeti ulogu bilo kog od šestorice vojnika u timu i tako finije odrađivati zahtevnije manevre.

Sastavljanje tima pre početka misije je esencijalna komponenta za uspešan taktički angažman. Izbor između različitih klasa (rifleman, sniper, support, demolitions) podrazumeva mogućnost korišćenja različitog naoružanja, od kojih svako ima svoju specifičnu borbenu vrednost. Na primer, riflemani su univerzalno dobri za gotovo sve uloge (prednosti su im mobilnost i preciznost), dok će vojnik za vatrenu podršku (zbog korišćenja puškomitraljeza) biti veoma koristan za busije i kontrolisanje većeg dela teritorije (zbog nezgrapnog oružja nepogodan je za juriš). Snajperista će biti koristan za daljinsku eliminaciju pojedinaca. S druge strane, mala brzina paljbe sprečiće ga da deluje samostalno pri sukobu sa većim brojem protivnika. Tu je i miner (demolitions) koji jedini može da nosi eksploziv i protivtenkovske rakete. Imajući u vidu ulogu i borbenu vrednost klasa, kreacija uravnoteženog tima bitan je preduslov za uspeh u misiji.

Svaki pripadnik vašeg tima poseduje nekoliko psihofizičkih atributa (veština sa oružjem, izdržljivost, prikrivanje...). Na njih utičete alociranjem poena koje ratnik stiče uspešnim kompletiranjem misije u kojoj je učestvovao. Fini RPG momenat, koji će vam omogućiti da zaista napravite tim u skladu sa taktikom koju preferirate. Svaka misija u kampanji poseduje i neobavezne, sekundarne ciljeve. Njihovim kompletiranjem „otključavate” mogućnost za regrutaciju specijalista koji, za razliku od standardnih članova tima, poseduju bolje primarne karakteristike i nose naoružanje koje je inače nedostupno (prigušeni hekler, OICW-eksperimentalna puška viđena u Delta Force: Land Warrioru i sl.).

Sve bi delovalo zaista lepo da nije nekih detalja koji bodu oči. Kao prvo, hardverska zahtevnost apsolutno neopravdana grafikom. Iako izgleda znatno lošije nego Operation Flashpoint, igra će se vući kao crv i na veoma jakim mašinama. Kao drugo, suluda težina: u većini slučajeva neprijatelja ćete opaziti tek kada vam pobije polovinu tima (dobro su maskirani i ničim ne obznanjuju svoje prisustvo), tako da će se gro vašeg igranja svesti na puzanje i veoma, veoma pažljivo osmatranje. Kao treće, AI protivnika je neuverljiv. Iako su smrtonosni kada vas ugledaju, ako ih skidate snajperom sa distance nalećete na sindrom Rainbow Sixa i Project IGI-a: dvojica stražara stoje jedan pored drugog i kada smaknete jednog, drugi to potpuno iskulira. Zašto još niko nije licencirao AI rutinu marinaca iz Half-Lifea?