Od kada se pre nekoliko godina na Sega Megadrive konzoli pojavila platformska igra s nabildovanim kiber-crvom u glavnoj ulozi, popularnost ovog lika išla je uzlaznom putanjom. Međutim, zbog serije odlaganja nove igre sa Džimom Crvićem u glavnoj ulozi, njegova sudbina postala je neizvesnija. Posle dve godine obustavljeno je prikazivanje Džimovog TV šoua, a da li će se ikada ponovo naći u etru zavisiće od uspeha igre Earthworm Jim 3D, koja se nedavno pojavila u izdanju „Virgin Interactivea”.

Izrade dugo očekivanog nastavka nije se, kako smo očekivali, latio „Shiny Entertainment”, koji je potpisao prva dva nastavka. Pa ipak, „VIS Interactive” se potrudio da u svom projektu sadrži što više elemanata originalne igre, u prvom redu njenu duhovitost. Duh originala prisutan je na svakom koraku. Protivnici i oružja, čak i sama struktura zadataka nasmejaće vas do suza. Džim se obreo u vlastitom mozgu, gde mora proći kroz četiri zone svoga uma (pamćenje, strah, fantazija i sreća), kako bi povratio izgubljene klikere i sakupio zlatna vimena kojama obezbeđuje napredovanje kroz nivoe.

Dizajn glavnog lika nije se promenio. Poznato mišićavo telo u belom bodiju, arsenal otkačenog oružja i karakteristični komentari Džimov su zaštitni znak. Pokreti su zaista duhoviti i precizno animirani, a tu su i čuvene kerefeke koje Džim izvodi ako mu neko vreme ne dajete komande. Nailazićete na sijaset zanimljivih likova od kojih su neki prijateljski nastrojeni, a drugi opasni po život. U borbi s neprijateljima koristite desetak dalekometnih oružja (od pištolja do bacača jaja) i Džimovu glavu koja se izvija poput biča. Oružja imaju ograničenu municiju koja se nadoknađuje ili na specifičnim, za to predviđenim lokacijama, ili nakon uništavanja trošnih objekata.

Energija se gubi pri svakom kontaktu s neprijateljem ili projektilom, predstavljena je procentima, a obnavlja se kao municija i naoružanje (na mestu eliminisanog protivnika obično ostane po neki energetski dodatak). Neprijatelji su različito inteligentni i većina ne predstavlja veću opasnost kada se nalaze pojedinačno. Međutim, ako se suočite sa tri do četiri protivnika u isto vreme, mogu nastati ozbiljniji problemi. Tada na vas istovremeno navali i po pet napasnika s različitih strana, zbog čega za svakog protivnika treba razviti posebnu strategiju. Borbu ne treba izbegavati iz razloga što se prekidači i prolazi za naredno nivoe otvaraju tek kada eliminišete određeni broj protivnika.

Kontrolni interfejs je dobro osmišljen i lako se usvaja, naročito ako koristite analogni džojped (komande preko tastature su previše grube i otežavaju precizno pozicioniranje). Pre igre samo treba zapamtiti raspored osnovnih komandi, a način njihove upotrebe objašnjen je tokom igre. Prerađeni su svi Džimovi pokreti iz originalne igre, kako osnovni tako i specijalni, a ubačeno je i nekoliko novih koji koriste prednosti 3D okruženja (kotrljanje postrance i slično). Igranje je jednostavno i uglavnom se svodi na skakanje po platformama i borbu s protivnicima, s tim da postoji nešto više pucanja nego u sličnim naslovima. Zarad razbijanja monotonije ubačene su i lake zagonetke sa sistemima prekidača, mašina i uređaja za otvaranje prolaza na sledeće segmente nivoa (recimo, kad ugledate pacova u koturu, ošamarite ga bičem i on će potrčati i pokrenuti kotur koji će pokrenuti neki udaljeni mehanizam). Rešenje je uvek očigledno i logično.

Kvalitet grafike je ispod očekivanog. Glavni nedostaci su mali broj poligona po objektu, što rezultuje kockastim prikazom i arhaični vizuelni efekti kakve smo viđali u 3D igrama pre nekoliko godina. S druge strane, to značajno smanjuje hardversku zahtevnost, što će obradovati vlasnike slabijih Pentiuma (već Pentium na 133 MHz s nekom 3D karticom prve generacije daje dobre performanse). Zvučna podloga je daleko kvalitetnija i odlikuje se bogatim efektima i raznovrsnim ambijentalnim melodijama koje možete slušati i preko CD plejera (audio CD format).

Najveći hendikep igre je kriminalno loša kamera. Postoji bogat izbor opcija za manipulaciju kamerom i promenu perspektive: rotacija u oba smera, fiksiranje, promena visine kamere, zumiranje i režim za osmatranje okoline. U pokretu, međutim, sve nabrojane opcije postaju potpuno beskorisne. Da li zbog prebrze animacije ili preterane sporosti kamere, tek preglednost je u najvećem delu igre ispod podnošljivog minimuma. Ne samo da ćete imati problem sa procenjivanjem dubine prostora (u tome donekle može pomoći promena visine kamere), već često nećete ni videti Džima kada se nađe iza nekog objekta - tada možete samo nagađati šta se događa i kuda će vas odvesti sledeći korak. Ne daj bože da se na vas okomi više od tri protivnika istovremeno - nećete imati nikakve šanse ako ne uhvatite neki zaklon i naizmenično gađate napasnike. Dodatne poteškoće stvara neprecizna kolizija, čime je adekvatno procenjivanje skoka još više otežano. Srećom, nišanjenje se obavlja poluautomatski, što će vas poštedeti preteranog nerviranja.

Pored neosporne duhovitosti koja će Earthworm Jim 3D sigurno učiniti popularnim kod igrača svih uzrasta, moramo priznati da je „Ubi Soft” sa Raymanom 2 napravio daleko bolji posao.