Približavanje Warhammer svetova konzumentima kompjuterskih igara očigledno je dug i mukotrpan posao. To su najviše osetili producenti „Games Workshopa” pokušavajući po šesti put da prebace ogromne table i komplikovana pravila na ekrane monitora. Sa prošlim Warhammerom 40000: Chaos Gate napravljen je veći pomak i postavljeno razgraničenje između dizajnerskih i programerskih timova. Za Fantasy Warhammer prava su pripala „Electronic Artsu”, dok svemirski deo, Warhammer 40K pripada „Mindscape/SSI” kompaniji. Na prvi pogled se čini da je „SSI” odradio dobar posao, ali zapravo ima dosta protivnih argumenata.

U dalekoj budućnosti Warhammer sveta, beskrajnom galaksijom dominiraju četiri rase: ljudi (Imperium), vilenjaci (Eldar), orkovi (Orks) i alieni (Tyranid). Ratovi se vode oko svake planete, javljaju se i raskidaju savezi, rasplamsavaju građanski ratovi i pojavljuju neobična bića haosa. U takvom svemiru su vilenjaci razvili mašinerije koje će im pomoći pri radu, a njima prepustiti čisto uživanje. Na osnovu toga se pojavio Slaanesh - bog haosa i skoro uništio rasu svemirskih vilenjaka, Eldara. Preživili su nastavili istraživanja svemira na ogromnim brodovima u potrazi za pitomim planetama.

U Rites of War su prisutne tri rase: ljudi, alieni i vilenjaci. Ovaj put je kontrola nad drugom rasom sem uobičajenih Space Marinesa. Predvodite ekspediciju Eldara na novootkrivenoj planeti Davinuus u potrazi za artefaktima svojih predaka. Planetu su ranije kolonizovali ljudi, te je potrebno pokoriti primitivnu rasu i povratiti artefakte. Vaš pretpostavljeni je mistična figura Farseer, čarobnjak i vidovnjak eldarske rase.

Pošto igra koristi Panzer General 2 engine može se pretpostaviti izvedba i način kontrole. U pitanju je klasična potezna strategija koja se odvija na heksagonim mapama (u kampanji ih je oko 24). Cilj svake mape je zauzimanje strateški značajnih tačaka - heksa (most, grad, artefakt, skrivena jedinica...). Spoj sjajnog enginea i šarolikog Warhammer sveta izgleda idealan. Nažalost, tako samo izgleda. Iako je reč o simulaciji, prvo što upada u oči je predimenzonisanje jedinica i nerealan odnos razmera. U redu je da jedan vojnik bude veći od drveta na mapi. Da njegove dimenzije budu iste kao manjeg tenka koji mora zuzeti jedno polje, već je sporno. Odnos terena i bonusi/minusi pri borbi nisu realizovani na pravi način koji je viđen u Panzer serijalu. Vrlo moguće je uništiti tenk sa malo više iskusnijom pešadijskom jedinicom. Kampanja ne predstavlja poseban izazov, jer su jedinice Eldara nadmoćnije i mnogo boljih karakteristika od protivnika. Uz to treba dodati stalno obnavljanje zaliha jedinica i dobija se neuništiva armija, čak i na najtežem nivou igre. Parametri pri izračunavanju borbe ostaju skriveni deo za igrača. Pri biranju mete napada dobijate potencijalni rezultat borbe (koji je u 95% tačan). Pored toga se igra na mapi svodi na pomeranje, uništavanje protivnika i okupiranje teritorije.

Zabavni karakter dodaju čarobnjaci koji jedinicama u heksima oko njih daju specifične bonuse putem čarolija. Novina za Panzer serijal je kupovina tzv. strategija. Pre svake misije možete kupiti jedan bonus (strategiju) koji će trajati u predstojećoj misiji. Bonusi obuhvataju npr. automatsko uništenje neprijatelja sa polovinom energije, postavljanje mina, olakšano kretanje jedinica ili čak bombardovanje iz svemira. Ono što pleni i oduševljava je detalj koji je unet u igru radi prilagođavanja Warhammeru. Svaka jedinica je izvrsno grafički dizajnirana i dodate su joj specijalne karakteristike preuzete iz pravog Warhammera 40000. Svaka od pomenutih rasa ima jedinice za blisku borbu, artiljeriju, izviđače i neku vrstu avijacije. Sve se razlikuju, kako po karakteristikama, tako i po izgledu. Pravljenje armije koju koristite u borbi je najzabavniji deo igre. Biranje odgovarajućih jedinica može uticati na rezultat misije. Tako npr. Harlequin su izvrsni izviđači koji se mnogo kreću i nevidljivi su, Striking Scorpion su u jakom oklopu i za blisku borbu, Howling Banshee nose energetske mačeve, Wrath Guard su duše mrtvih heroja, magijom stavljene u mašine. Sticanjem iskustva pešadijske jedinice mogu se istrenirati u Excharch nivo. Tada im se mogu dodeljivati specijalne osobine koje se vide u samoj borbi (napada dva puta, nikada ne beži, pomera se više polja, specijalan napad duple snage...). Iskustvo se stiče čestim učestvovanjem u direktnim okršajima i preživljavanjem u što većem broju misija. Na kraju misije se dobija određen broj Glory poena koji se mogu utrošiti na „zelene” jedinice.

Mape na kojima se igra odvija podsećaju na već viđene u Panzer serijalu. Nelogično je što su idejni tvorci ove igre zaboravili dve ključne reči koje osvajaju igračku publiku - aktuelnost i atmosfera. Prvu stavku zasigurno nisu ispoštovali, dok je druga interesantna isključivo ljubiteljima Warhammera. Karta na koju dizajneri „SSIa” igraju je popularnost figurica i klasičnog tabla-Warhammera 40K. Pojava igre propraćena je od strane „Games Workshopa” obnavljanjem linije figura za Eldar armiju, što je obradovalo mnoge fanove.