Posle nekoliko prilično loše urađenih igara (The Great Battles of... serijal, Semper Fi, Panzer ‘44,...) firma „Interactive Magic” rešila je da se nastavkom vrati jednoj sasvim solidno odrađenoj poteznoj strategiji pod nazivom Fallen Haven. Reč je o ostvarenju Liberation Day, a od samog startovanja vidi se da su se autori trudili da otklone neke nedostatke vezane za poslednje neuspehe. Koliko su u tome uspeli, zaključite sami.

Ko god bude imao sreću da uz igru dobije i uputstvo, biće povlašćen saznanjem o događajima za vreme i posle prve bitke na planeti Nu Haven. Zaista intrigantna priča uključuje brojne zaplete i preokrete, i treba odati priznanje autorima, ALI (ovo ali je napisano velikim slovima zato što će se često susretati u tekstu) prosto je neshvatljivo da gotovo ništa od napisanog nije moguće videti u animiranoj formi tokom prilično nesuvislog uvoda.

Što se onog ali tiče, evo prvo generalne ocene igre, a potom i nešto detalja:

Veliki trud oko ove igre je primetan. Ipak kao da je svako poboljšanje igre u odnosu na prethodnu (a pogotovo na igre koje su u međuvremenu izašle) bilo osuđeno da ima svog dvojnika u nekoj lošoj karakteristici. Pomenuti primer sa uvodnom pričom ima svoje dvojnike u:

•grafici - 1024x768 je za svaku pohvalu, međutim većina korisnika sa 14” monitorima neće biti dugo u stanju da gleda lepe, ali ipak sitne figure vojnika i vozila, pa ce biti prinuđeni da pređe na 640*480, koji začudo deluje lošije nego Fallen Haven! Sve je previše kockasto, a i problem sa bojama koji se javljao u prvom delu, ovde, nažalost, ostaje.

•zvuku - U skladu sa savremenim trendovima, uz igru je napakovano i dosta muzike. Za ljubitelje različitih žanrova tehno zvuka ovo će biti lepo osveženje. Muzici nema šta da se zameri, međutim, zvučni efekti su ostali na nivou prvog dela, što znači nezadovoljavajući (u odnosu na sadašnje standarde).

•izvođenje - Prvi nastavak je imao koncept poput X-COMa, dakle real-time komandovanje na globalnom nivou (izgradnja objekata na osvojenim teritorijama, proizvodnja jedinica, izdavanje komandi za pokret trupa, i sl.), a potezno komandovanje prilikom napada na protivničku, ili prilikom odbrane sopstvene teritorije. Nažalost, sada je isključena mogućnost desanta u dubinu neprijateljske teritirije, jedinice se kupuju pre bitke (nema više direktne proizvodnje) a posle netragom nestaju. Što je najcrnje, neprijatelj sada može da napadne samo vašu glavnu provinciju, tako da ostale provincije posle osvajanja gube svaku ulogu. Ono što je najgore, promenjen je način dobijanja različitih tehnoloških unapređenja. Naime, za razliku od prvog dela, gde su se istraživanja odvijala relativno nezavisno od događaja na terenu, ovde je potrebno „krasti” tehnologiju od protivnika, zarobljavanjem tehnoloških centara. Postoje ipak i neke dobre strane. Mnogo je više mogućnosti za razne specijalne akcije koje će vaše jedinice biti u stanju da izvedu, naravno u zavisnosti od toga šta budete u stanju da izgradite u glavnoj provinciji, i koliko tehnologije budete uspeli da ukradete protivniku.

•atmosfera - Pomenuta uvodna priča pomalo gubi smisao, jer za razliku od prvog dela niste u stanju da komandujete Taurancima (ili, potencijalno nekom od dve de novo uvedene rase), već isključivo ljudima. Naravno, uz ovo se odjednom pojavljuje i faktor „spasavanja Zemlje” od koga većini ljudi pripadne muka. Živa šteta, jer taman su autori počeli da nas razuveravaju u dobrotu i plemenitost ljudskog roda u svojoj uvodnoj reči, kad ono u igri tipičan kliše...

Šta još reći posle ovih napomena? Za sve one kojima se Fallen Haven svideo i nastavak će biti zabavan.