Ono što je u svetu Prozora, i ne samo u njemu, program Rufus (rufus.ie, 1,1 MB), to je u svetu Pingvina UNetbootin. Obe alatke su prenosne, besplatne i bave se sličnim poslom - „pretabavanjem” ISO „slika” operativnih sistema na USB nosače podataka. Rufus je daleko robusniji i nudi ogroman manevarski prostor, dok je UNetbootin sveden i predviđen za obavljanje jedne vrste posla.

Ako ste do sada nalazili razloge da ne probate Linux, od sada ih više nećete imati. Poznato je da gotovo svaka distribucija dolazi i u čuvenoj Live varijanti, koja vam omogućava podizanje sistema bez prethodne instalacije. Operativni sistem tada koristite u read only režimu, koji je više nego dovoljan da se sagledaju njegove mogućnosti. Ukoliko vam se ono što vidite dopadne, odmah možete da pokrenete instalaciju, pa ste jednim udarcem ubili dve muve. „Žive” distribucije potrebno je narezati na optički medij i tu nailazite na problem. Retke su nove mašine sa optičkim uređajem, a čak i da ga imate, gde sad pronaći prazan disk dovoljnog kapaciteta ili odgovarajući izbrisivi medijum. Ne treba isticati da je transfer podataka optičkim putem suviše spor za moderne uslove rada i da vam je onemogućeno snimanje podataka.

Čemu ovako dugačak uvod i kakve sve to veze ima sa UNetbootinom? Jednostavno, u pitanju je alatka za „narezivanje” ISO „slika” na USB-ove, koja od korisnika ne zahteva da se nađe u posedu ISO datoteka. Videćete, to može da bude slučaj, ali uopšte nije prednost. UNetbootin, kao nekakav mahniti kolekcionar, pod svojim skutima čuva informacije o lokacijama brojnih Linux distribucija. Ima ih više od 40, ali to su samo „franšize” koje su predstavljene različitim verzijama. Na primer, megapopularni Ubuntu dostupan je u čak 29 verzija i na gomili se ne nalaze samo Live distribucije, već i „normalne” kopije spremne za klasičnu instalaciju. Stvar je otišla toliko daleko da možete da preuzimate i najnovije, dnevne verzije ove distribucije Linuxa, pa ko voli... S druge strane, neke druge distribucije nisu tako dobro prošle i predstavljene su isključivo najnovijim verzijama. Dobar primer toga je Slax.

Logično je što su najpoznatije distribucije dobro pokrivene i što ćete bez puno pametovanja imati prilike da probate Arch Linux, Debian, Damn Small Linux, CentOS, Fedoru, Linux Mint, Mandrivu, openSUSE, Ubuntu, Slax i mnoge druge distribucije (u različitim verzijama), ali to nije sve. Naime, autori su u miks uključili brojne verzije Pingvina za koje verovatno niste ni čuli, pa čak i neke alatke, zasnovane na Linuxu, za održavanje i servisiranje Windowsa. Na primer, tu je Kaspersky Rescue Disk (antivirusni paket), Parted Magic (manipulacija particijama na hard-diskovima), CloneZilla (kloniranje sadržaja hard-diskova), GeeXbox (multimedijalni centar), FreeDOS (besplatna alternativa MS-DOS-u), Super Grub Disk (bootloader) i tako dalje. Inače, za svaku od podržanih distribucija postoji kratak tekstualni opis, a tu je i link koji vas vodi do zvanične prezentacije projekta.

Proces „narezivanja” sadržaja izuzetno je jednostavan i od korisnika se očekuje da, nakon što je odabrao distribuciju i njenu verziju, odredi da li će se podaci snimiti na USB flešiću ili hard-disku. Oni moraju da budu formatirani u FAT32 formatu i, ako je uslov ispunjen, automatika preuzima dalji posao. Odgovarajuća datoteka preuzima se sa interneta, a ako je potrebno obavlja se njeno raspakivanje, potom i kopiranje na odredište, nakon čega će se odabrani medij učiniti butabilnim. Ono što nam se nije svidelo je da UNetbootin često pada na ispitu kada je preuzimanje ISO datoteka u pitanju i upućuje vas na zvaničnu stranicu projekta sa koje je potrebno samostalno preuzeti „sliku” operativnog sistema i potom je na odredište kopirati koristeći opciju Slika diska. Ne postoji ni verifikacija kopiranih podataka, ali su autori barem mogli da implementiraju opciju formatiranja memorijskih medija koje ste planirali da koristite.

Zahvaljujući mušičavom sistemu za automatsko preuzimanje ISO „slika” i nedostatku opcija, UNetbootin nikako da stekne veću popularnost među prosečnim korisnicima. I dalje je jednostavnije ručno downloadovati željenu distribuciju i na USB je prebaciti uz pomoć Rufusa, koji je prilagodljiviji i zahvalniji za korišćenje.