Sada već podaleke 2000. godine izvesna kompanija Maxtor preuzela je najvećeg konkurenta, izvesni Quantum, i postala najveći proizvođač hard-diskova na svetu. Nekih pet godina kasnije Maxtor je završio pod skutima Seagatea, koji je danas, uz WD, jedini preostali igrač na tržištu hard-diskova. Kompanija se uključila i u tržište SSD uređaja akvizicijom kompanije Sand Force.

Pre par godina Seagate je rešio da se pozabavi nekromanijom i iz katakombi uzdigne Maxtor, prvo kao marku eksternih uređaja za skladištenje podataka, a sada i SSD uređaja. Samo pominjanje Sand Forcea negde u tekstu dovoljno je da podigne kosu na glavi. Seagate brendirani uređaji imaju verzije Phison kontrolera, a i podaci o izdržljivosti i garancija obećavaju kvalitetnije uređaje.

Potpuni nedostatak podataka o upotrebljenom kontroleru (pominje se samo TLC NAND) dodatno produbljuje sumnju, a kako Baraccuda uređaji koriste varijante Phison kontrolera, a obećane brojke izdržljivosti i garancija prevazilaze Maxtor, jasno je da su Z1 uređaji namenjeni korisnicima koji cenu stavljaju ispred svega.

Rezultati sintetičkih testova uklapaju se u obećanih 540 i 475 MB/s za čitanje i upis, sa primetnim padom performansi u nekim situacijama (pre svega u radu sa malim fajlovima). Ovi modeli sigurno nemaju DRAM keš, a na kakav način je neka varijanta SLC keša implementirana - nemamo podataka. Brojke od 90, 180 odnosno 360 terabajta upisa nisu impresivne, ali jesu bolje od nekih modela koje smo ranije testirali. Garancija od tri godine takođe je ispod proseka, ali važi i za ostale jeftinije SSD uređaje. Tako je i sa cenom. Maxtor Z1 koštaju u proseku 100-200 dinara više od najjeftinijih modela sličnog kapaciteta. Ostaje samo pitanje za kupca koji mu se proizvođač čini prijemčivijim ili, realnije, šta prodavac trenutno ima na lageru.