Intelova Coffee Lake generacija sa nama je već pola godine, a matičnih ploča sa jeftinijim verzijama čipseta još uvek nema na tržištu. Zato smo odlučili da vidimo šta nude i koliko zaostaju za jačim modelima sa Z370 čipsetom dve ploče sa vrlo skromnim spiskom mogućnosti i dodatne opreme. Obe su proizvod Gigabytea i u sufiksu nose oznake koje su već godinama ustaljene u nomenklaturi ovog proizvođača, ali koje manje iskusne pojedince lako mogu da dovedu u zabludu da je reč o gotovo istim modelima. Ipak, razlike među njima nisu zanemarljive.

Z370 HD3

Naponska sekcija sastoji se od osam faza, ali upotrebljene komponente nisu na listi najboljih, dok prosečni hladnjaci svakako ne doprinose utisku da će potencijalni vlasnici moći da ostvare solidnije overklok rezultate. Pri tom su kondenzatori postavljeni preblizu procesorskog podnožja, što će svakako otežati, a u nekim slučajevima i onemogućiti instalaciju masivnijih rashladnih sistema.

Ploča raspolaže sa šest slotova za proširenje, ali uprkos tome što čipset podržava SLI grafičke konfiguracije, ovoga puta je ta podrška izostala. Razlog leži u tome što drugi PEG slot može da funkcioniše samo u x4 režimu, što je nedovoljno za SLI, dok je Crossfire uredno podržan.

Od skladišnih uređaja, podržano je šest sa SATA interfejsom i jedan M.2 uređaj u PCI-E ili SATA varijanti. Veliku manu predstavlja to što je M.2 slot smešten tik ispod procesorskog podnožja i dela naponske sekcije, i što će zbog toga svaki SSD koji tu bude postavljen trpeti dodatno zagrevanje.

Audio-sekcija zasnovana je na Realtekovom ALC892 zvučnom procesoru, koji nije poslednja reč tehnike, ali je potpomognut namenskim audio-kondenzatorima, dok je čitava audio-sekcija obasjana žućkastim LED osvetljenjem. Za mrežu je zadužen Intelov gigabitni kontroler, na šta uvek gledamo sa odobravanjem. Zadnji panel je pomalo mršav za današnje standarde, a najviše se primećuje nedostatak DisplayPorta i podrške za analogni video-signal, bilo putem DVI ili D-Sub (VGA) konektora, koji su uobičajeni na jeftinijim pločama. Takođe, USB 3.1 podrška u potpunosti je izostala, a broj ostalih USB portova je prosečan.

Ploča se u radu pokazala kao stabilna i pouzdana, ali od nje ne treba očekivati ništa više od osnovnog, uprkos tome što nosi Z370 čipset. Naredni model je, bez obzira na manje dimenzije, znatno bolje osmišljen. Pogledajmo detalje.

Z370M D3H

Po formi, ovaj model uklapa se u micro-ATX specifikacije, ali uprkos tome, naponska sekcija ne zaostaje mnogo u odnosu na onu kod prethodno pomenutog modela. Tačnije, sastavljena je od sedam faza sa identičnim komponentama i hladnjacima kao kod HD3 modela. Nažalost, i raspored komponenata je isti, tako da su one i u ovom slučaju postavljene preblizu procesorskog podnožja.

Slotovi za proširenje podrazumevaju dva PCI-E pune dužine i dva x1 slota. I ovde je drugi PEG slot izveden po x4 standardu, tako da ništa od SLI podrške, ali će Crossfire funkcionisati ukoliko uspete da uglavite drugi Radeon uz samo dno ploče, na kome su (kao i kod prethodno pomenutog modela) smešteni konektori za prastare serijske i paralelne portove.

Kada su skladišni uređaji u pitanju, pored šest SATA konektora, koji nisu postavljeni pod uglom od 90 stepeni (što nam se nikako nije dopalo), pažnju privlače čak dva M.2 slota, što nije često na pločama ovih dimenzija. Utisak jedino kvari podatak da samo gornji M.2 slot podržava i PCI-E i SATA uređaje, dok je donji ograničen na upotrebu isključivo sa uređajima koji funkcionišu u skladu sa PCI-E standardom. Ovo ne bi bio naročit problem da donji slot nije ograničen na uređaje dužine do 80 milimetara. Ipak, igračima su daleko važniji brzi M.2 uređaji (koji se većinom uklapaju u navedenih 80 milimetara), pa će se verovatno pre odlučiti da iskoriste donji slot, koji je odlično pozicioniran i udaljen od procesora i grafike, glavnih izvora toplote.

Zvučna podrška preslikana je sa prethodnog modela. Dakle, Realtekov ALC892 zvučni procesor i Nichicon audio-kondenzatori, uz isto žućkasto LED osvetljenje. Isti je i mrežni kontroler, Intelov I219-V.

Zanimljiv dodatak, iako je samo jedan, svakako predstavlja USB 3.1 (tip C) konektor na zadnjoj strani ploče. Pored njega, zadnjim panelom dominiraju klasični USB 3.0 portovi, dok su oni stariji, izvedeni po 2.0 standardu, podržani samo uz pomoć unutrašnjih konektora. Nažalost, ni kod ovog modela video podrška ne pruža ništa više od HDMI i DVI-I konektora.

• • •

Dok se ne pojave ploče sa čipsetima H i B verzija, ovi modeli su otprilike najjeftinije što može da se kupi, a da je sposobno da ugosti jedan Coffee Lake procesor. Cene su im identične i u domaćim prodavnicama se kreću od 130 evra, pa naviše. Da, to je svakako previše za modele sa osnovnom funkcionalnošću, ali ploče sa Z čipsetom i ne mogu da budu mnogo jeftinije, uprkos mršavoj dodatnoj opremi. Nama se više dopao model D3H zbog USB 3.1 konektora i dvostrukog M.2 slota, ali svakome ko do sada nije kupio novu generaciju Intelove platforme, svakako predlažemo da sačeka modele sa slabijim verzijama čipseta, koji će biti jeftiniji ili barem imati bolju opremu po istoj ceni u odnosu na najjeftinije Z370 ploče.