Koncept tablet računara je, u trenutku kada se pojavio, bio prosto neodoljiv. Portabilniji i jeftiniji od laptopa, sa daleko efikasnijim operativnim sistemima (Android i iOS), mnogo dužom autonomijom, jednostavnim upravljanjem prstom i sve bogatijim tzv. ekosistemom, tablet računari su u kratkom roku stigli na vrh poželjnosti i, dakako, prodaje. Microsoft je po (nepisanom) pravilu kasnio, zatim je od (Prozorske) zavese pokušavao da sašije kaput (Windows RT), da bi u odlučujućoj katarzi „otkrio” ujedinjenje i proglasio nepotrebnost mobilnih operativnih sistema „pošto Windows može sve to isto”. Da bi se dosegla ova „mudrost” bilo je naravno neophodno da Intel uhvati priključak sa ARM-om bar po pitanju štedljivosti i performansi, jer svi znamo da nema Wintela bez Intela.

Sada je situacija drugačija. Tableti se već neko vreme pojavljuju sa „Desetkom”, a uspeh u implementaciji je, u najbolju ruku, šarolik. Neki ultralaki prenosnici su dobro podneli teret, najčešće oni iz višeg cenovnog ranga i sa novijom generacijom Core m procesora.

Asus je veoma rano pravilno anticipirao da je ultimativni dodatak svakom tabletu tastatura koja ga praktično transformiše u laptop. Tako je i nastao Transformer koncept, a odabir „Desetke” (i Windowsa, generalno) činio se logičnim za uređaj koji je u isto vreme i tablet i laptop. Eksperimentisalo se i sa dual boot varijantama (Android + Windows), ali ni na jednu od tih varijanti tržište nije odreagovalo sa masovnim odobravanjem. Tako je Asus glavnim industrijskim tokom stigao do današnje formule Transformera, a najnoviji izdanak te porodice je Transformer Mini T102.

Srce ovog računarčića je Intel Atom x5-Z8350 koji ima četiri Cherry Trail jezgra na 1,44 gigaherca. U kratkim režimima frekvencija može da skoči na 1,92 gigaherca, ali uprkos tome ova jezgra nisu brza i neće biti dobar alat za teže „mlevenje brojeva”. Dobra vest u vezi sa ovim Atom procesorom je to što ima četiri jezgra i da nije toga, ovaj procesor bi bio praktično neupotrebljiv na „Desetki” (sa recimo dva jezgra).

Odluka da se upotrebi sporiji procesor je „podržana” odlukom da se novom Transformeru stavi na raspolaganje „svega” četiri gigabajta RAM i to ga definitivno klasifikuje u rang slabijih mašina na kojima radi Windows 10 operativni sistem. Na našem pretprodajnom uzorku bila je instalirana Pro verzija ovog operativnog sistema, što se čini preteranim s obzirom na to da je u poslovnom okruženju ovakvu mašinu teže zamisliti (ali ne i nemoguće, zbog novih trendova poput BYOD - Bring Your Own Device). Integrisani Intelov GPU pod oznakom HD Graphics 400 dovoljan je tek za skromnije desktop zadatke i svojim rezultatima ne odskače previše od ostatka konfiguracije. Gledanje web videa ili lokalnih snimaka u 720p rezoluciji su otprilike i krajnji dometi ovog GPU-a. Sistemski disk je SanDiskov EMMC uređaj od 128 gigabajta sa ne baš stelarnim performansama, ali ne bi ni imalo smisla stavljati superbrzi SSD na računar čija je maksimalna teorijska propusna moć na magistrali oko 12,8 GB/s.

Ekran na T102 ima dijagonalu od 10,1 inča i njegova WXGA rezolucija od 1280 × 800 piksela se čini kao razuman izbor za ekran te dijagonale i s obzirom na ukupne performanse računara. Pošto je u pitanju tablet, verovatno ne treba posebno napominjati da je u pitanju ekran osetljiv na dodir. Slika je inače oštra sa odličnim zasićenjem i primenjenim Asusovim TruVivid i Tru2Life tehnologijama. Specifikacije kažu da panel ima osvetljenje od 400 cd/m², dok je ugao vidljivosti čitavih 178 stepeni.

Imajući u vidu da je Mini T102 zapravo tablet, skup priključaka je veoma zadovoljavajući. Pored micro USB 2.0 priključka (standardni, telefonski) koji služi i za napajanje, tu su mikro HDMI, kombo-audio i čitač SD kartica, a na raspolaganju je i USB 3.0 u punoj veličini (Tip A), što je odlično jer može da se koristi za eksterne memorije ili/i čak za miša po potrebi. Pošto je u pitanju USB 3.0, mali USB hab će većini korisnika biti standardni deo opreme koji će nositi sa svojim Transformerom.

Kućište ovog prelepog tableta je izrađeno od posebne legure magnezijuma i aluminijuma koja ima odličnu čvrstinu, malu težinu i deluje veoma luksuzno. Sa donje strane leđa (na strani sa kojom se poklopac spaja sa tastaturom) nalazi se veoma čvrsta „noga” koja se zarotira i omogućava tabletu da stoji čvrsto kao monitor dok ga koristite u laptop (tj. horizontalnom) modu. Ovaj „poklopčić” je veoma čvrst i potrebne su obe ruke da bi se otvorio. Moguće ga je sklopiti jednom rukom, ali je za to potrebna srazmerno velika sila, tako da je praktično nemoguće da tablet od svega 530 grama to učini sam u toku rada pod uticajem gravitacije. Ovo je jedno od boljih rešenja za postavljanje tableta u laptop mod koji smo videli u dva-u-jedan klasi računara i za to Asusu treba odati svu počast. Na leđima tableta nalazi se još i skener za otisak prsta ukoliko ste ljubitelj bio-identifikacije.

Pomenuti poklopac sa tastaturom je presvučen odlično obrađenom plastičnom folijom i omogućava da tablet udobno držite u hodanju, dok je ekran zaštićen od spoljnih uticaja. Tastatura i poklopac su sa tabletom povezani preko pogo pin konektora što je u svakom slučaju superiorno rešenje u odnosu na sve vrste bežičnih veza koje smo do sada videli i testirali. Dodatnu čvrstinu ovoj vezi daju veoma jaki neodimijumski magneti, tako da ceo Transformer deluje veoma kompaktno i čvrsto, a slučajno razdvajanje tableta i tastature u nošenju ili korišćenju praktično nije moguće. Na poklopcu se nalazi i mali držač za stajlus tako da Mini može da posluži i kao interaktivna tabla za crtanje kompaktnija i jeftinija od Wacom Cintiqa.

Tastatura na Miniju T102 je pravo malo remek-delo, imajući u vidu da ekran tableta ima samo 10,1 inč. Hod tastera je čitavih milimetar i po (kao kod velikih laptopa), otpor tastera je skoro idealan, kao i taktilni odziv tastera. Tastatura je doduše fleksibilna i postoji minimalno ugibanje kod jačeg pritiska, ali se to prilikom kucanja ne oseća. Osim toga, tasteri su morali biti smanjeni da bi sve što treba stalo na 10,1 inč i korisnici sa krupnijim šakama možda neće moći da iskuse komforni rad u punoj meri, ali pošto tablet ima USB 3.0 priključak uvek možete prikačiti svoju vernu desktop tastaturu za duži rad. Tačped je verovatno pretrpeo najveće smanjenje, ali je i dalje u stanju da prepozna višestruke dodire i gestove. Prednost malog tačpeda je što ćete ga vrlo retko aktivirati slučajno, mada je i taj slučaj pokriven inteligentnim algoritmima za prepoznavanje i sprečavanje slučajne aktivacije.

Kvalitet izrade i materijali od kojih je izrađen Mini T102 su na zaista zavidnom nivou. Dizajn ovog tableta je takođe vrhunski. Hardver je takav kakav je, nudi određeni i dobro balansiran nivo performansi koje nikako nisu za potcenjivanje, ali one prosto nisu dovoljne za udobno korišćenje Windowsa 10. Neke test aplikacije nismo uspeli da pokrenemo najverovatnije zbog manjka nekog od kritičnih resursa. Osim toga, ovaj OS prosto nije zamišljen da radi u tablet režimu. To što je na nekim snažnijim konfiguracijama moguće koristiti „Desetku” u tablet režimu i dalje ne znači da je nivo upotrebljivosti na istom nivou kao kod Androida ili iOS-a, jer upravljanje prstom i mišem su veoma različite koncepcije. Kao mini-laptop, ova mašina ima veliki potencijal, ali je taj potencijal ostao zarobljen u nepreglednim listama Windows servisa koji za regularne korisnike permanentno ostaju zaključani (i često nepotrebni). Situacija se tek minimalno popravlja isključivanjem indeksiranja ili servisa poput prefetcha. Teško je oteti se utisku da bi ChromeOS ili neka lakša GNU/Linux distribucija (ElementaryOS ili čak ChaletOS našeg Dejana Petrovića) preporodila ovaj računarčić. Prava je šteta što više proizvođača ne uviđa i ne koristi te potencijale, posebno kada hardver prosto vapi za oslobođenjem.