Kao što svi znamo, Telekom Srbije nije prodat. Zato sada zvuči logično da se u njega određena količina novca kako bi održao korak sa konkurencijom i spreman dočekao eventualno novu prodaju. Prema nekim nezvaničnim informacijama, kada su se razni kupci raspitivali za Telekom jedno od češćih i važnijih pitanja je bilo koliko se korisnika nalazi na optičkom kablu, a time baš i nije mogao da se pohvali.

Još u martu ove godine Telekom i Huawei su započeli pilot projekat u Aleksincu (simbolično jer je odatle pre više od 160 godina poslat prvi telegram za Beograd) kojim je modernizovana tzv. „poslednja milja”. Ovim projektom koji je koštao 1,6 miliona evra do više od 10.000 domaćinstava stigla je moderna infrastruktura.

Nakon uspešnog pilot projekta sada je potpisan glavni ugovor po kome će do 2020. godine biti modernizovana infrastruktura Telekoma u vrednosti do 150 miliona evra. Tim projektom preko milion domaćinstva i poslovnih objekata će dobiti mogućnost praćenja 4K videa i naprednih usluga. U zavisnosti od procene isplativosti korisnicima u različitim područjima će se nuditi DSL ili FTTH tj. optički pristup. Prema planovima očekuje se da nakon završetka projekta preko 80 odsto korisnika ima brzine veće od 50 Mbit/s, a polovina brzine preko 100 Mbit/s pa sve do 1 Gbit/s. Ceo projekat se radi po principu ključ u ruke što znači da će domaći podizvođači direktno odgovarati kompaniji Huawei. Ovo je svakako velika stvar za Telekom Srbije, ali i za celu zemlju.

Na pregovorima u Briselu postignut je dogovor sa Prištinom o telekomunikacijama. Prema njemu, južna pokrajina će koristiti geografski pozivni broj +383, a Telekom Srbija će nesmetano raditi na ovom području uz zadržavanje svih postojećih kapaciteta u vlasništvu.

RATEL je na svom sajtu objavio trenutni status 4G mreža u Srbiji na poslednji dan septembra ove godine(https://goo.gl/jBLmcG). Operateri su dostavili informacije o broju baznih stanica na 800 i 1800 megaherca kao i mapu pokrivenosti teritorije i procenat pokrivenosti stanovništva. Prema svim informacijama, Vip je najdalje otišao po sva tri parametra. No, gledajući mape pokrivenosti i broj baznih stanica vrlo nam nesrazmerno deluju neki podaci. Naime, LTE800 stanice bi trebalo da imaju veći domet tj. pokrivenost teritorije a Telenor koji je njih stavio ubedljivo najviše ima najmanju pokrivenost teritorije signalom, manju i od MTS-a iako ima 80 odsto više stanica od MTS-a! Izgleda da operateri malo drugačije „računaju” pokrivenost iako je ona definisana parametrom RSRP većim od -110 dBm.

Pride, u izveštaju Telenor ima 577 baznih stanica, a u medijima mesec dana kasnije izjavljuju da imaju 450 stanica od 620 koliko su planirali do kraja godine. U isto vreme, Vip objavljuje postavljanje 900. bazne stanice od planiranih 1000 za ovu godinu. Najvažnije od svega je da se ozbiljno radi na 4G mreži i da bi MTS tu morao malo da ubrza svoje aktivnosti.

Sedamnaestog novembra Vlada je usvojila Strategiju razvoja informacionih tehnologija. Njom su definisana četiri prioriteta: razvoj uspešnih preduzeća i proizvoda u oblasti informacionih tehnologija, unapređivanje administrativnog okruženja pogodnog za razvoj IT industrije, jačanje kadrovskih potencijala i modernizacija poslovanja u svim privrednim granama upotrebom IT. Takođe je usvojen i Zakon o informacionoj bezbednosti, a u proceduri je i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Vlada planira širenje širokopojasne mreže kroz projekat „Plan implementacije nacionalne širokopojasne mreže”, a jedan od ciljeva je da do 2020. svako domaćinstvo ima pristup brzom internetu. Kroz projekat „Razvoj IKT infrastrukture u ustanovama obrazovanja, nauke i kulture”, 1800 škola u Srbiji će dobiti besplatan i bezbedan internet, aktivnu zaštitu i onlajn podršku, sa mogućnošću korišćenja međunarodnih usluga elektronske edukacije u naredne tri godine.

Google Street View servis je konačno dostupan i za Crnu Goru. Pored prednosti koje donosi građanima Crne Gore, posebno se naglašava da će pomoći turizmu jer će turisti moći da se uvere u prirodne lepote pre nego što dođu u Crnu Goru.

Kada smo već kod Crne Gore, Agencija za elektronske komunikacije i poštansku delatnost je nakon analize donela rešenje po kome Crnogorski Telekom od 25. decembra mora da smanji cene u fiksnoj telefoniji: međumesni pozivi 30 odsto, ka mobilnim mrežama 45 odsto, a međunarodnih poziva u proseku 25 odsto. Takođe, smanjena je velikoprodajna cena interneta za 20 odsto, a cena ADSL paketa biće niža 10 odsto. Zanimljivo je da je EKIP slične mere donosio već 2014. i 2015. godine jer je Crnogorski Telekom operater sa „značajnom snagom na tržištu”. Izgleda da država vuče ovakve poteze tek kada se telekomunikaciona kompanija proda...

Kompanija Skril (ranije poznata kao Moneybookers) najavila je od 25. novembra prestaje podrška za korišćenje debitne Master Card kartice za primanje i slanje novca. Ova promena se odnosi na sve korisnike van jedinstvenog područja plaćanja u evrima, dakle i na Srbiju, ali i na Crnu Goru.