Novi USB 3.1 standard prvenstveno donosi veću brzinu transfera: deset gigabita u sekundi, u odnosu na pet gigabita u sekundi kod USB 3.0. Udruženje proizvođača je dodatno zakomplikovalo stvari time što se kao USB 3.1 Gen 1 definiše novi interfejs koji zapravo i nije brži od USB 3.0, već je dvostruko brži samo USB 3.1 Gen 2, pa na to treba obratiti pažnju pri proučavanju specifikacija uređaja u budućnosti. Najvažniji novitet za korisnike je svakako novi tip priključka. Proizvođačima prenosnih računara bio je potreban priključak koji je manjih dimenzija od široko rasprostranjenog USB Type-A konektora, a istovremeno je rešen problem koji nas sve nervira već godinama: Naime, novi Type-C priključak je simetričan, što znači da ćete ga uvek „ubosti iz prve”. Uzgred, tako nešto nam nedostaje i na telefonima, čak i sada kada su svi proizvođači prihvatili (asimetrični) mikro USB. Polako stižu uređaji sa ženskim Type-C konektorom. Ima ga, na primer, HP Spectre o kom smo pisali u prošlom broju, a u ovom broju imamo jednu savremenu matičnu ploču. Iskoristili smo priliku i probali i prve uređaje koji zaista i koriste novi konektor, a to su dva flešića iz Kingstona i Adate koji istovremeno imaju i aktuelni Type-A, ali i novi Type-C konektor.

Osim fizičke razlike u tom novom konektoru, ovi flešići nemaju nikakvu drugu dodatnu osobinu, pa smo ih testirali kao i sve druge do sada. Najvažnija osobina prenosne memorije je svakako brzina transfera, pa smo se pozabavili merenjima. Kingstonov model je deklarisan na 100 i 15 MB/s za čitanje i pisanje, dok su kod Adata modela te vrednosti 100 i 30, ali on je i nešto skuplji. Test programima smo utvrdili da, kao prvo, nema razlike u brzini u zavisnosti od konektora u koji su „ubodeni”, jer to je ipak samo fizička stvar. Kao i svi drugi flešići, pa i svaka druga eksterna memorija, jako su spori pri čitanju i pisanju velikog broja malih fajlova, ali su oba modela nadmašila deklarisane brzine pri čitanju i pisanju fajlova srednje veličine (reda veličine megabajta i desetine megabajta). U svakodnevnom radu nam i nije naročito bitno da li se kopiranje male količine podataka odvija za sekundu ili pola sekunde. Zato je, po nama, ultimativni test „ručno” kopiranje nekog velikog fajla (konkretno, AVI od pet gigabajta),a tu se pokazalo sledeće: oba flešića pri pisanju dostižu i znato veće brzine u početku (prva petina tog fajla, recimo), verovatno zahvaljujući nekakvom keširanju, ali zatim brzina padne blizu one koju su deklarisali proizvođači, ali i nešto bolje od toga: Kingstonov model postiže oko 17 MB/s, a model iz kompanije Adata oko 33 MB/s.

USB 3.1 Type-C, USB Type-A, USB 3.0 Type-A, Micro USB, USB 3.0 Micro USB (10 pin), Mini USB

Iako nisu šampioni brzine, naročito u brzini pisanja, ako mislite na budućnost, ili imate najsavremeniji i najskuplji računar (kao što je pomenuti HP Spectre, na primer), koji ima samo Type-C konektore, trebaće vam ovakvi flešići, kao jedan od načina da čuvate i „tumbate” svoje podatke. Iako je brzinska prednost Adata modela sasvim očigledna on, po nama, ima jednu ozbiljnu upotrebnu manu. Naime, plastična kapica koja se stavlja na jednu ili drugu stranu ovog flešića ne stoji na njemu toliko čvrsto da bi poslužila prvi vađenju iz računara, pa vam kapica ostaje u ruci, a zatim se metalno kućište flešića teškom mukom vadi iz konektora, naročito kada je flešić utaknut u stari Type-A i kada iz njega viri samo patrljak u vidu muškog Type-C konektora. Adata model jeste brži, pa možda i lepši, ali ovu stvar je Kingston rešio malo bolje sa providnim, neodvojivim, preklapajućim poklopcem.