Srednja klasa matičnih ploča tradicionalno predstavlja segment u kome se Gigabyte najbolje snalazi i u kom gotovo po pravilu nudi više od konkurencije, a za nešto nižu cenu. Iako to ne znači da su ostale serije ovog proizvođača išta lošije, Ultra Durable serija gotovo da je sinonim za ploče sa „GA” prefiksom. Ovoga puta testirali smo jedan od nama omiljenih modela kroz mnoge generacije, čuveni UD3. Pogledajmo šta donosi „trojka” namenjena Skylake platformi i koliko nastavlja odličnu tradiciju ranijih modela sa ovom oznakom, a i kako se nosi sa moćnijim i znatno skupljim modelima.

Naponska sekcija izvedena je u 12 faza, što uz ne preterano masivne, ali kvalitetne hladnjake i odlične 10K kondenzatore garantuje visok OC potencijal. Overklok mogućnosti dodatno su pojačane posebnim generatorom radnog takta Turbo B-Clock, koji omogućava postavljanje BCLK parametra na neku od vrednosti u rasponu od 90 do 500 megaherca. Time je potencijalno omogućen i overklok non-K verzija procesora, ali se u praksi to rešenje pokazalo kao vrlo upitno po pitanju ostvarenih rezultata. Ipak, dobro dođe kao dodatna alatka za fino podešavanje takta kod klasičnog overkloka. Na tom polju ne treba očekivati nove rekorde, jer su sa ploče eliminisani svi hardverski elementi koji olakšavaju taj proces, ali zato BIOS ne manjka opcijama za fino podešavanje radnih parametara. Iako je šteta što je ova generacija UD3 modela ostala bez svih tastera i prekidača koji čine overklok sekciju, ipak se našlo mesta za statusni LED displej, koji je u nekim situacijama izuzetno korisna dijagnostička alatka.

Raspored PEG slotova je odličan i sa lakoćom omogućava upotrebu dve grafičke karte, dok će sa tri kartice već biti tesno, ali ipak moguće. Naravno, čipset podržava dvostruke SLI i trostruke Crossfire grafičke sisteme. Uprkos trendu koji već neko vreme vlada i po kom se PEG i DIMM slotovi opremaju metalnim oklopima, ovde to nije slučaj. UD3 raspolaže samo klasičnim plastičnim slotovima. Do sada nismo čuli za slučaj da je došlo do oštećenja slota zbog težine grafičke kartice, tako da odsustvo metalne podrške ne vidimo kao manu. Pored PEG, tu su i tri PCI-E x1 slota, dok su stari PCI slotovi u potpunosti izostavljeni.

USB podrška obuhvata tri USB 3.0, dva USB 2.0, kao i nove USB 3.1 portove koji podržavaju brzine do 16 Gbit/s. Jedan od njih je klasičnog tipa (tip A), drugi je izveden u skladu sa novim C tipom, ali nijedan ne koristi maksimum svojih mogućnosti, uprkos tome što je na ploču integrisan Intelov Alpine Ridge kontroler. Razlog prepolovljenoj brzini leži u tome što ovaj kontroler sa čipsetom komunicira putem dve, umesto (za maksimalnu brzinu) neophodne četiri PCI-E linije. Svi ovi portovi nalaze se na zadnjem panelu ploče, dok unutrašnji konektori podržavaju priključivanje po još četiri dodatna USB 3.0 i USB 2.0 porta.

PCI-E linije koje su zakinute USB magistrali dodeljene su internim skladišnim uređajima. Zato UD3 raspolaže sa šest SATA III i čak tri SATA Express porta, ali i sa dva M.2 slota koji prihvataju uređaje do 80 milimetara dužine. Podržane su sve verzije RAID nizova među uređajima istog tipa, tako da pomalo zakinuta brzina USB 3.1 portova brzo biva zaboravljena pored tako moćnih opcija koje su do sada bile rezervisane samo za znatno skuplje modele ploča. Doduše, primetno je odsustvo U.2 porta, ali kako je on kompatibilan sa M.2 slotom, upotrebom prostog mehaničkog interfejsa, poznatog i kao „M.2-U.2 adapter” moguće je povezivanje uređaja i sa takvim konektorom. Sve skladišne uređaje kontroliše čipset. Bez obzira na raznolikost uređaja koji mogu da se povežu sa pločom, ukupan broj PCI-E linija ipak nameće neke kompromise po pitanju njihovog maksimalnog broja, pa bi valjalo proučiti proizvođačku specifikaciju i moguće konfiguracije pre kupovine.

Zvučni podsistem iznenađujuće je dobar za jednu ne-gejmersku ploču. Uprkos tome što čak i neki Gigabajtovi modeli koji su namenjeni igračima imaju slabije verzije Realtekovog čipa, na UD3 je ugrađen ALC1150 koji je elektromagnetno izolovan od okoline i potpomognut odličnim Nichicon audio kondenzatorima. Pri tom je čitava audio sekcija fizički odvojena od ostatka ploče, uz izostanak detalja poput pozlaćenih konektora i namenskog pojačala za slušalice. To svakako ne možemo uzeti za zlo, jer su raniji modeli UD serije uvek bili skromni kada su zvučne mogućnosti u pitanju, pa je napredak u toj sferi veliki plus.

Mrežna podrška izvedena je u vidu Intelovog I219-V čipa, koji je takođe elektromagnetno izolovan i uz koji se isporučuje i softver namenjen kontroli mrežnog saobraćaja. Time se ovo mrežno rešenje donekle približava gejmerskim Killer mrežnim kontrolerima, uz zadržavanje svih opcija koje nudi Intelov čip.

U radu se GA-Z170X-UD3 odlično pokazala. Sve je funkcionisalo besprekorno, a i BIOS je dovoljno sazreo da ploča bez problema prihvata i izuzetno brze RAM module. Detalj koji nam se nije dopao je taj što je ploča za jedan centimetar uža u odnosu na Full ATX standard. Zbog toga je ostala uskraćena za treći red otvora za pričvršćivanje, pa se prilikom povezivanja kabla za napajanje i dodavanja RAM modula desna strana prilično ugiba. Ultra Durable ploču verovatno je nemoguće oštetiti na ovaj način, ali osećaj nelagodnosti svakako ne izostaje. Sve zbog tog jednog santimetra širine na koji su mogli da stanu makar ’Power’ i ’Reset’ tasteri. Uprkos tome, sa cenom od 150 evra, teško da će se u ovoj klasi naći model koji je toliko bolji da bi GA-Z170X-UD3 eliminisao iz trke za šampiona više srednje klase.