Od pojave Intelovog NUC koncepta, da ga tako nazovemo, nekoliko puta smo se bavili što osnovnom verzijom koju Intel distribuira, što varijacijama drugih proizvođača na ovu temu, kao što je Gigabyteov Brix. Mnogo je vode proteklo rekama procesorskog razvoja i nama su „doplovile” dve nove verzije Brixa sa Broadwell procesorima.

Ako nam oprostite pesničku slobodu iz prethodnog pasusa, Broadwell procesori ne predstavljaju tako veliki iskorak u odnosu na prethodnu generaciju (Haswell), ali razlike ipak čine ove procesore novom generacijom. Kako su Broadwell procesori prvobitno zamišljeni samo za prenosne i kompjutere sa malom potrošnjom, izbor osnove za novi Brix deluje idealno. Da vidimo da li je baš tako.

Gigabyte u ponudi ima čitavu lepezu ovih minijaturnih kompjutera i u zavisnosti od prohteva i mogućnosti potencijalnih kupaca rastu (ili se smanjuju) performanse i cena. Kako su Broadwell procesori zalemljeni na štampanu ploču, svaki model je „priča za sebe” i njegovu osnovu ne možete da menjate. Brix S je, kao i prethodna generacija, zamišljen kao barebone računar za koji kupac dokupljuje SSD, hard-disk i memoriju dok je osnova manje-više ista izuzimajući pomenuti model procesora.

Na testu smo imali dva modela iz više srednje klase sa Core i5-5200 odnosno i3-5010, koje je lokalna kancelarija Gigabytea opremila različitim uređajima za skladištenje podataka (SSD u jednom i HDD u drugom modelu) kako bi dodatno istakli različite mogućnosti i razlike u performansama koje proističu iz izbora dokupljenih komponenti. Brix S se malo ugojio u odnosu na starijeg brata i logično ima nešto veću kubikažu za smeštanje komponenti. Pored dva memorijska (SODIMM) slota, na štampanoj ploči nalaze se i jedan mSATA slot, PCIe M.2 slot popunjen Wi-Fi/BT kartom, kao i SATA/naponski konektor koji se preko kablića povezuje sa standardnim 2,5-inčnim uređajem koji se šrafi za „poklopac” kućišta ovog mališe.

Pored procesora, upravo izbor uređaja za skladištenje podataka predstavlja najveću razliku između dva testirana Brix S računara. Model sa jačim i5 procesorom imao je instaliran Kingston HyperX SSD, dok je skromniji i3 morao da se zadovolji WD hard-diskom, čije se ploče okreću 5400 puta u minutu. Količina i vrsta memorije bili su isti - jedan DDR3 modul od 8 GB na 1600 MHz. Ploča i ostatak komponenti takođe su identični jer smo koristili iste drajvere koje je Gigabyte simpatično isporučio na optičkom mediju.

U realnom radu, oba modela su se pokazala sasvim sposobnim za svakodnevne zadatke i multimediju. Izbor štedljivih procesora u ovom slučaju podrazumeva da je i i5 dvojezgarni procesor koji, iako „guta” većinu normalnih stvari koje pred njega postavite, lako padne u senku starijih i jeftinijih procesora što se tiče sirovih performansi.

Intel HD Graphics 5500 integrisana grafika sa samo 24 EU (23 kod i3) pokazala se jednostavno preslabom za igranje „ozbiljnijih” naslova na rezoluciji većoj od 1366 x 768 px. Naravno, grafičke (i ostale) performanse treba sagledati iz ugla potencijalnog kupca. TDP ovih Broadwell procesora je samo 15 W, a uz neki SSD dobija se potentna konfiguracija za poslovnu i svakodnevnu kućnu/multimedijalnu primenu koja će trošiti manje energije od monitora. Tokom rada, Brix S se nije zagrevao preterano, ali su SSD/HD stigli do četrdesetak stepeni, što je prihvatljivo s obzirom na to da se i u prenosnicima obično „kuvaju”.

Ovakva mašina može poslužiti poslovnim ljudima da svoj „desktop” nose svuda sa sobom, kao što neki rade sa MacMini računarom. Argument protiv bi mogao biti taj da je ultrabook kompletan računar sa monitorom i da takođe može da se poveže sa eksternim monitorom i, dok argument stoji, neki korisnici naprosto vole da odvoje prenosnike od kućnog računara. Takođe, preduzeća, obrazovne ustanove i/ili državne institucije mogu elegantno da uklope ove računare sa „običnim” monitorom i dobiju vizuelno dopadljiv, moderan računar koji minimalno učestvuje u mesečnim troškovima.