Rečenica koju sam uhvatio u gradskom prevozu glasi: „Besplatan je, ali opasan!”. Priznajem, krajnje bestidno i nekulturno sam prisluškivao dvojicu mladića u ranim dvadesetim, kako komentarišu Desetku. Uprkos jasnoj indikaciji da se radi o trač-partiji nivoa rijaliti programa televizijske stanice sa one strane kulture i ukusa, ostao sam veran slušanju pokušaja opisa problema privatnosti.

Najmlađem pripadniku najprestižnije porodice operativnih sistema se ponajviše zamera na funkcionalnostima koje korisnika prate u korak, prikupljajući podatke o pretragama, lokacijama sa kojih je te pretrage vršio i drugim korisnički generisanim informacijama. Vrhunski nivo nepoznavanja okolnosti ili licemerje - prosudite sami. Naime, kao korisnici pametnih telefona, na kojima rado pravimo selfije i sa kompanijama Google, Microsoft, Apple i drugima delimo te iste podatke, nemamo problema sa privatnošću, ali sa podacima koje generiše naš desktop ili laptop računar - imamo. Nije sporno da je na prenosnim platformama pitanje sigurnosti rešeno nešto transparentnije, ali treba uzeti u obzir činjenicu da se u desktop i laptop segmentu ova funkcionalnost pojavljuje tek sa poslednjim verzijama Windows i Mac OS X operativnih sistema.

Shvatanje konteksta korišćenja korisnički generisanih podataka je, verujem, prvi korak ka razumevanju svojevrsnog nju dila informatičke stvarnosti u kojoj se susreću orvelovska otuđenost i snoudenovsko-asanžovska gerilska informisanost. No, krenimo redom.

Ukoliko biste analizirali marketinške napore kompanija koje plove digitalnim transformacijama preduzeća i organizacija svih veličina, uočili biste jednu (od nekolicine) magičnih sintagmi - personalizovana ponuda. Jedini siguran način izrade personalizovane ponude jeste realizacija na osnovu prikupljenih podataka - dobro proanaliziranih podataka, sa izuzetnom rezolucijom. Odakle dolaze pomenuti podaci? Iz korisnički generisanih zahteva, pretraga i drugih oblika u kojima se informacije pojavljuju. Ovakav pogled na stvari, najčešće korišćen od kompanija koje naše podatke suštinski prikupljaju, nije sporan. Ipak, postavlja se suštinsko pitanje - ako u nekom konkretnom slučaju korišćenja aplikacija koristi, na primer, geolokacijsko utvrđivanje zbog neophodnosti tog podatka u njenoj upotrebi (na primer, pretraga najbližeg mesta za točenje piva u gradu), zašto je primetno da se ista funkcionalnost koristi i kada to naša aktivnost ne zahteva? Dodatno, nekada se na raznim uređajima pojavljivao prozorčić u kom bismo odobravali da u konkretnoj aktivnosti aplikacija dobije dozvolu korišćenja podataka o lokaciji. Sada, ne samo da tih prozorčića nema, već se isključivanje opcija praćenja ne nalazi na jednom, jasno istaknutom mestu, već morate biti iskusniji korisnik sistema da biste uspešno poisključivali većinu opcija. Da, dobro ste pročitali - većinu, ne sve.

Kako sada stvari stoje, ne postoji mogućnost isključivanja svih opcija uz garanciju da se podaci koje generišemo kao korisnici Desetke neće slati u Redmond. Vrli testeri mnogih portala su na primerima pokazali kako se podaci čuvaju čak i u nedostatku Live ID naloga, One Drive naloga ili bilo kog drugog naloga Microsoft ekosistema. Ovaj će potez mnoge vaše poznanike gurnuti daleko od najnovije inkarnacije Prozora. No, ne zadugo. Period od godinu dana u kom se novi Windows može aktivirati će proći jako brzo, a u njemu će većina iskoristiti svoje „pravo” da se pojačaju novim OS-om. Statistika to potvrđuje.

Podaci iz sredine avgusta ove godine pokazuju kako se Windows 10 popeo na drugo mesto najkorišćenijih operativnih sistema na desktop i laptop platformama. Koristi ga više od petine korisnika - otprilike duplo manje od Windowsa 7 i duplo više od Windows 8.1 operativnog sistema. Ovaj podatak jasno pokazuje da je marketinški dobro osmišljena kampanja kreiranja viralne zavisnosti dala rezultata i da će do kraja promotivnog perioda, sasvim sigurno, Windows 10 biti dominantan OS u segmentu u kom je prvo lansiran. I dalje ostaje nepoznato da li će ovaj rezultat biti u pozitivnoj korelaciji sa mobilnim segmentom, gde Microsoft, čini se, gubi trku sa velikim zaostatkom. Svi konkurentski timovi su prešli na mekane gume, a Microsoft i dalje forsira tvrde. Uslovi na stazi su, pak, u potpunosti na strani konkurencije.

I dok izlazim iz autobusa i nerviram se što putnici na stanici ponovo smatraju da ne moraju da se sklone da ja izađem, pitam se hoću li zadržati instalaciju Desetke koju sada testiram ili ću se vratiti u sigurno naručje Sedmice, koja me je najbolje od svih služila toliko godina. „Nove lampe za stare!”