Znate li šta se dobije kao rezultat kada se odličan model matične ploče propusti kroz marketinški filter i svemu tome doda malo crne farbe? Dobije se identična matična ploča sa zvučnim nazivom umesto generičke alfanumeričke oznake. Otud i ideja za ovako bombastičan naslov teksta, a model kojim smo se pozabavili nosi ništa manje zvučan sufiks - Black Edition.

UD3 je odavno poznata oznaka u Gigabajtovoj klasifikaciji proizvoda. „Trojka” je oduvek spadala u višu srednju klasu, ali je za razliku od modela sa višim ciframa u nazivu redovno bivala uskraćena za neke od opcija koje su u velikom broju slučajeva bile čista „šminka”. Tako je i kod ovog modela, s tim što sada šminka nije izostala. Šminka bez navodnika, jer se Black Edition u odnosu na standardni UD3H model sa Z97 čipsetom razlikuje samo u tome. Crni hladnjaci koji prekrivaju naponsku sekciju i čipset umesto onih boje zlata kod „običnog” modela bili su dovoljni da ova ploča ponese tako zvučan naziv i svrsta se u elitu, barem kada je Gigabajtova ponuda u pitanju. U reklamnom materijalu koji preovladava na zadnjoj strani kutije to se ne navodi, već je s ponosom istaknuto da je svaki primerak ove serije prošao rigorozno, neprekidno sedmodnevno testiranje pre pakovanja u ambalažu. Lepo je znati da su ugrađene komponente dovoljno kvalitetne da izdrže toliko naprezanje, ali to i dalje ne menja činjenicu da se u odnosu na klasičan model ovaj ni u jednom detalju ne razlikuje, sem u boji pomenutih hladnjaka.

Ako zanemarimo marketinške podvige, otkrićemo zaista kvalitetan i cenovno vrlo konkurentan proizvod. Naponsku sekciju čini osam faza, što je svakako dovoljno procesorima Haswell generacije. Bez obzira na šminku, hladnjaci su bili jedva topli prilikom testiranja, čak i pri prilično visokom overkloku. S obzirom na to da je ova ploča predstavnik Ultra Durable serije, podnožje za procesor takođe je izrađeno robusnije od specifikacija koje Intel propisuje, pa su tako električni vodovi pozlaćeni i deblji od standardnih. Kondenzatori na ploči su aluminijumski, sa propisanim radnim vekom od 10.000 časova pri maksimalnom opterećenju. Četiri DIMM podnožja podržavaju RAM module maksimalnog takta 3100 megaherca i ukupnog kapaciteta 32 gigabajta. Slotovi za proširenje podrazumevaju tri PCI-E slota pune dužine, od kojih samo prvi ima fizičkih 16 linija, dok drugi i treći imaju osam, odnosno četiri. Naravno, podržane su kombinacije za dvostruki SLI i trostruki Crossfire režim rada grafičkih kartica. Tu su i tri PCI-E x1 slota i jedan stari PCI slot, koji se kao i kod modela prethodne generacije nalazi neposredno uz drugi PEG slot i čijom upotrebom ćete ostati uskraćeni za mogućnost dodavanja druge grafičke kartice.

Svi konektori raspoređeni su uz same ivice ploče i na njihov raspored i dostupnost nemamo baš nikakvih primedbi. Zvučnu podršku čini dobro poznati Realtek ALC1150 čip sa namenskim pojačalom za slušalice i razdvojenim audio kanalima koji su smešteni u različite slojeve štampane ploče, dok je za mrežu zadužen Intelov gigabitni kontroler. Valja napomenuti da već postoje tri revizije ove ploče od kojih verzija 1.1 raspolaže LED osvetljenjem audio sekcije, dok je ova koju smo mi testirali verzije 1.0 i uskraćena je za svetlosne efekte, ali i za Nichicon audio kondenzatore koji odlikuju reviziju 1.2. Sem ovih, među reizdanjima nema drugih razlika.

Z97X-UD3H-BK se sjajno pokazao tokom testa. Grafički BIOS dostigao je punu zrelost i nije ispoljio ikakve bagove i nepravilnosti u radu, dok je sam interfejs primetno brži u odnosu na ranije modele. Overklok mogućnosti su bogate i više nego dovoljne da izvuku maksimum za svakodnevnu upotrebu iz Haswell procesora. I ostale opcije moguće je podešavati „u sitna crevca”.

Nažalost, ovaj model nije zadržao neka dobra rešenja viđena kod prethodnika sa Z87 čipsetom. Pre svega, primetan je nedostatak dodatnih SATA i USB kontrolera. Tako je moguće povezivanje do šest SATA uređaja, odnosno četiri u slučaju da se koristi M.2 ili SATA-Express port, a podrška za USB uređaje svodi se na svega šest USB 3.0 od kojih su četiri dostupna na zadnjem panelu i osam starijih USB 2.0 od kojih su takođe četiri dostupna na zadnjem panelu. Model iste oznake prethodne generacije raspolagao je sa osam SATA III i dva E-SATA konektora, čak 10 USB 3.0 i šest USB 2.0 portova, pa se navedeno smanjivanje mogućnosti može smatrati korakom unazad. Podrška za integrisanu grafiku takođe je degradirana u odnosu na prethodnika, pa je tako primetan nedostatak DisplayPorta i prepolovljena je količina sistemske memorije koja može da bude dodeljena Intelovom HD čipu, a koja se svodi na maksimalnih 512 megabajta. Očigledno je da se štedelo na detaljima koji su iz nekog razloga po mišljenju nadležnih postali suvišni. Spisak se tu ne završava, pa je ovaj model ostao uskraćen i za kompletnu OC sekciju ploče koja je kod prethodnika podrazumevala tastere za uključivanje, resetovanje, izbor BIOS-a uz pomoć prekidača, merne tačke za kontrolu svih napona koji se koriste prilikom overkloka i još nekoliko zanimljivih i korisnih detalja. Zbog eliminisanja „viškova”, sama štampana ploča je za dva centimetra kraća od prethodnika i manja je od dimenzija koje su podrazumevane pod Full ATX standardom.

Nema potrebe naglašavati o tome da nedostatak navedenih opcija apsolutno ne umanjuje funkcionalnost u najvećem broju slučajeva i da ih većina korisnika neće ni primetiti, ali mi smo stara zakerala. Međutim, bilo bi lepo i da je cena pratila trend uštede, a to nije slučaj. Običan Z97X-UD3H model košta koliko i prethodnik (oko 150 evra), dok je Black Edition verzija za oko 20 evra skuplja. Vrede li crni hladnjaci te razlike u ceni, to ostaje na budućim vlasnicima da odluče. Koju god verziju izabrali, svakako neće pogrešiti.