AMD-ova Kaveri generacija APU-ova napokon je dobila dugo očekivan model iz srednjeg segmenta sa otključanim množiocem - A8-7650K. Paralelno sa njim, tržištu je predstavljena i nova serija jeftinog čipseta pod oznakom A68H. Deluje pomalo paradoksalno, ali ovaj čipset nije namenjen novom APU-u, već spada u nižu klasu namenjenu upotrebi uz A4 i A6 modele. To nikako ne znači da mu je upotreba ograničena samo na te modele, već da je uskraćen za neke od opcija koje nude A78 i A88X čipsetovi. Pogledajmo kojim mogućnostima raspolažu ovi noviteti.

A8-7650K ne spada u ekonomičnija rešenja po pitanju potrošnje, budući da njegov TDP iznosi čak 95 vati, čime je izjednačen sa najjačim modelom ove generacije - A10-7850K. Inicijalna potrošnja može se dodatno sniziti izborom profila od 65 ili 45 vati u okviru BIOS-a ploče pri čemu radni takt jezgara, ali i grafičkog dela ostaje nepromenjen. Ipak, odabir štedljivog režima utiče na performanse jer će ugrađena kontrolerska logika balansirati između opterećenosti jezgara i grafičkog dela na način da potrošnja ni u jednom trenutku ne pređe zadatu vrednost. Ovakav način upotrebe ima prednosti kod HTPC konfiguracija, kod kojih maksimalna snaga nije neophodna, a kod kojih je nivo buke veoma bitna stavka.

Slovo K u sufiksu sugeriše da je reč o modelu sa otključanim množiocem koga je moguće overklokovati. Time prethodno pomenute mogućnosti ograničenja maksimalne potrošnje ostaju mrtvo slovo na papiru, jer će u tom režimu rada potrošnja znatno prevazići zacrtani maksimum. Nominalni radni takt je 3,3 gigaherca, odnosno 3,7 u Turbo režimu. U odnosu na najjači model Kaveri generacije, uskraćen je za dva grafička jezgra, što ukupan broj stream jedinica svodi na 384. Razliku u radnom taktu bez problema uspeva da nadoknadi overklokom, ali fizički nedostatak grafičkih jezgara nije moguće nadoknaditi i njihovo odsustvo ima primetan uticaj na ukupne performanse. Razlika nije uočljiva samo u igrama, već i u svakoj situaciji u kojoj se koristi grafički deo. A s obzirom na arhitekturu čipa u skladu sa kojom je granica između CPU i GPU dela vrlo maglovita, te situacije prilično su česte. Kada već pominjemo igre, moramo da napomenemo da je grafičko rešenje previše slabo da bi izašlo na kraj sa zahtevnim igrama čak i pri najnižim podešavanjima u HD rezoluciji. Snižavanjem rezolucije na niže vrednosti postižu se već prihvatljive performanse, naravno, još uvek sa grafičkim opcijama podešenim na minimum.

A8-7650K košta oko stotinak evra, što ga čini vrlo primamljivim rešenjem i cenovno svrstava u istu klasu sa najslabijim Intelovim i3 procesorom. U igrama i svim situacijama u kojima je moguće iskoristiti njegove superiorne grafičke mogućnosti konkurenta ostavlja u prašini, što se naročito primećuje u overklokovanom režimu. Ipak, overklok zahteva kvalitetnije hlađenje i ploču sa A88X čipsetom, što svakako utiče na ukupnu cenu konfiguracije. Prethodni navodi važe isključivo u slučajevima kada se ne koristi posebna grafička karta. S druge strane, Intel je i dalje u velikoj prednosti u situacijama koje zahtevaju sirovu procesorsku snagu. Za manje zahtevne i igrače sa ograničenim budžetom AMD-ov pulen predstavlja bolji izbor, naročito ako se u obzir uzme opcija dodavanja Radeon R7 240 ili R7 250 grafičkih kartica koje će u Crossfire režimu sa integrisanim grafičkim rešenjem znatno poboljšati performanse u igrama.

Kada je o novom čipsetu reč, on u suštini predstavlja nadograđenu verziju modela A58. Nativna podrška za USB 3.0 i SATA III standarde je sve što nudi u odnosu na prethodnika. Overklok nije zvanično podržan, ali je u izvesnoj meri ipak omogućen kod pojedinih modela, poput ovog koji smo testirali.

A68H Plus je, otprilike, najviše što se može očekivati od matične ploče sa A68H čipsetom. Kvalitetna izrada sa posebnim akcentom na mogućnost dugotrajnog neprekidnog rada glavna je odlika ovog modela. Naponska sekcija izvedena je u pet faza, što za ploču koja nije namenjena overkloku predstavlja sasvim solidno rešenje. Zahvaljujući trikovima koje je Asus implementirao u BIOS, overklok je ipak moguć u manjoj meri kada se koristi procesor sa otključanim množiocem. Ipak, promenu množioca nije moguće obaviti direktno, već isključivo putem procentualnog povećanja radnog takta. Tako je, na primer, moguće odabrati 10 ili 20 odsto viši takt u odnosu na nominalni i nadati se da će procesor raditi stabilno, pošto promena napona nije omogućena. Dobici su skromni, ali se na tom polju nema šta zameriti ako u obzir uzmemo to da sam čipset uopšte i nije namenjen overkloku.

Prostor oko procesorskog podnožja dovoljno je prostran da prihvati i kulere većih dimenzija, a dva memorijska slota podržavaju maksimalno 32 gigabajta memorije. PCI-E 3.0 slot sa punih 16 linija omogućava upotrebu dodatne grafičke karte, mada će u tom slučaju PCI-E x1 slot najverovatnije ostati bez funkcije, jer je smešten tik uz prethodni slot, a danas gotovo i da nema grafičke karte koja može da se smesti u samo jedan slot. Na kraju liste za proširenje nalazi se i stari PCI slot, koji se čini pomalo suvišnim. Četiri SATA konektora raspoređena su u grupama od po dva. Prva grupa smeštena je na desnoj strani ploče i postavljena pod uglom od 90 stepeni, dok je druga smeštena u donjem delu i postavljena klasično. Ovo je dobro rešenje za skučena kućišta, budući da vlasnici imaju mogućnost bolje organizacije kablova.

Zadnji panel raspolaže sa po dva USB porta izvedena u 3.0 i 2.0 standardu, oba PS/2 porta, mrežnim i audio konektorima. Među konektorima grafičkog interfejsa koji obuhvataju D-Sub, DVI i HDMI primetan je nedostatak DisplayPorta. Zvučna sekcija izvedena je pomalo kontradiktorno. Audio kanali razmešteni su u različite slojeve ploče, a tu su i Nichicon audio kondenzatori. Toliko pažnje, a zvučni procesor čini skromni Realtekov ALC887-VD. Mrežna podrška takođe je oličena u vidu Realtekovog gigabitnog mrežnog kontrolera. Jedina prava mana ove ploče je cena koja prevazilazi cifru od 60 evra. Za taj iznos moguće je kupiti odličnu ploču sa A88X čipsetom koji nudi znatno više mogućnosti i garantovano izvlači maksimum iz Kaveri platforme.