Kartice zasnovane na Nvidijinoj Kepler arhitekturi već dugo su prisutne na tržištu. Modeli sa oznakom GTX770, u suštini, predstavljaju preimenovani GTX680, budući da koriste identičan čip koji radi na nešto višim taktovima. Iz tog razloga, ova serija nam do sada nije bila naročito zanimljiva za testiranje, tako da je ovo njeno premijerno predstavljanje u „Svetu kompjutera”. Pre nego što okrenete stranicu misleći da smo se izgubili u vremenu kad tek posle godinu i po dana predstavljamo GTX770, dozvolite da pojasnimo zbog čega smo se odlučili na ovaj korak. Pre svega, postupna pojava raznih modela monitora sa 4K rezolucijom na tržištu zaintrigirala nas je da isprobamo kako u praksi izgleda igranje u ovako visokoj rezoluciji. Pošto je svima koji iole prate dešavanja na polju hardvera jasno da ne postoji dovoljno jaka grafička karta koja može da se izbori sa tolikim brojem piksela i pritom korisniku pruži kvalitetan igrački ugođaj, odlučili smo da sa tri kartice povezane u SLI režim rada vidimo da li je to moguće. Pored toga, Nvidijina Surround tehnologija koja omogućava igranje na više monitora takođe je nešto sa čime do sada nismo imali prilike da se pozabavimo, a što se na prvi pogled čini dovoljno interesantnim da pokušamo.

Da bi tri (i dalje) vrlo moćna GK104 čipa mogla da pokažu svoj pun potencijal neophodna im je adekvatna podrška. Aktuelne mejnstrim desktop platforme prosto ne nude dovoljno mogućnosti za trostruku SLI konfiguraciju, pa smo iz tog razloga odlučili da je isprobamo na najnovijoj Intelovoj Haswell-E platformi, o kojoj više možete pročitati u posebnom tekstu. S obzirom na to da je deklarisana potrošnja GTX770 kartica 230 vati, neophodno je bilo obezbediti im i dovoljnu količinu struje za šta se postaralo Chieftecovo napajanje snage 1250 vati.

Sve tri grafičke kartice na testu bile su identične. U pitanju su MSI GTX770 Gaming, fabrički overklokovani modeli sa Twin Frozr IV hladnjacima. Pored moćnog hlađenja koje je sastavljeno od hladnjaka sa pet toplotnih cevi i dva ventilatora prečnika 10 centimetara, ove kartice odlikuje i robusna trofazna naponska sekcija, kao i po dva gigabajta ultrabrze GDDR5 memorije. Iako su kartice sposobne za trostruku SLI konfiguraciju, konstrukcija hladnjaka koji donekle zaklanja SLI konektore onemogućila nas je u nameri da upotrebimo čvrst SLI most koji je došao uz matičnu ploču, tako da smo bili prinuđeni da malo improvizujemo i upotrebom tri klasična, fleksibilna SLI mosta kartice povežemo na odgovarajući način.

Softversku osnovu činio je Windows 8.1 Pro sa svim postojećim apdejtima. Poslednji zvanični Nvidijini drajveri u trenutku testiranja bili su 340.52, koji su nakon instalacije bez problema prepoznali kartice i omogućili SLI režim rada. Performanse smo merili u šest aktuelnih igara, od kojih većina spada u hardverski najzahtevnije, kao i u četiri test programa. Iako nismo zagovornici sintetičkih testova jer dobijene cifre uglavnom ne govore mnogo o utisku koji grafičke karte ostavljaju prilikom igranja, uvrstili smo ih u test čisto iz radoznalosti i eventualnog poređenja sa drugim sistemima. S obzirom na to da samo grafičke karte zajedno koštaju oko 1000 evra nismo pristali ni na kakve kompromise, pa su tako podešavanja u svim igrama i test programima bila na apsolutnom maksimumu. Ako mislite da GTX770 nije baš u cvetu mladosti, naročito nakon pojave Maxwell čipa koji krasi novi GTX980, potpuno ste u pravu. Ipak, snaga uvek dolazi u brojčanoj nadmoći, pa će tako ove tri karte udruženim snagama pojesti za doručak apsolutno svaku postojeću grafičku kartu, naročito u visokim rezolucijama.

Euforija koja vlada zbog pojave ovog standarda prisutna je od njegove premijere. Četvorostruka rezolucija u odnosu na standardnu HD zaista pruža neverovatan ugođaj i prikazuje visok nivo detalja. Do sada smo više puta imali prilike da se uverimo kako tolika rezolucija izgleda na ekranima različitih dijagonala, ali smo utisak sticali isključivo na osnovu reprodukovanih video materijala. O igranju u ovoj rezoluciji govori se retko i gotovo bojažljivo. Čak ni najnoviji Nvidijin proizvod nema šta tu da traži, bez obzira na svu snagu i unapređenja koja sa sobom nosi. Naša ljuta trojka hrabro se nosila sa ovim izazovom, ali mu ipak nije u potpunosti dorasla. Od svih testiranih igara, jedino su Far Cry 3 i Bioshock: Infinite pružili pravi užitak, dok su ostali kandidati bili na granici igrivosti ili čak i daleko ispod nje. Jedino rešenje svelo se na spuštanje nivoa detalja u igrama ili odabir niže rezolucije. Pri nižim nivoima detalja sve igre odlično su radile, ali je i vizuelni utisak bio srazmerno lošiji. S druge strane, rezolucija od 2,5 K predstavljala je mačiji kašalj za testiranu konfiguraciju u svim igrama. Gotovo da nismo primetili razliku u kvalitetu između 2,5 i 4K rezolucije. To pripisujemo činjenici da je 28 inča dijagonale ViewSonicovog monitora relativno malo za pravi 4k ugođaj . Na većim dijagonalama utisak bi svakako bio drukčiji. Kako je igranje u 4K ostalo nedosanjani san, odlučili smo da pokušamo nešto izazovnije.

Već pomenuta Nvidijina Surround tehnologija omogućava povezivanje tri HD monitora na jednu grafičku kartu koji funkcionišu kao jedinstvena celina. Kako nijedna grafička karta nije baš u stanju da pruži pravi ugođaj prilikom igranja na tri monitora, upotreba SLI konfiguracija gotovo da se podrazumeva. Mi smo otišli za nijansu dalje i povezali tri redakcijska Dell UltraSharp monitora na test mašinu. Kažemo za nijansu dalje, jer ovi monitori imaju odnos stranica 16:10, a time i nešto višu rezoluciju od standardne HD, tačnije 1920 x 1200 piksela. Svaki od monitora bio je pojedinačno povezan sa grafičkim kartama putem Display Port interfejsa. Ovo je bio jedini način da Surround nateramo da radi, a da pri tom ne izgubimo SLI režim rada pošto se drajveru baš i nije dopala kombinatorika sa povezivanjem sva tri monitora na jednu kartu uz upotrebu DVI i HDMI kablova. Nakon ne tako jednostavne instalacije čitavog sistema kakvom je Nvidija predstavlja, testiranje i uživanje moglo je da počne. Iako je horizontalna rezolucija bila daleko veća od one kojom raspolaže 4K format (5760 naspram 3840 piksela), vertikalna je ostala u fizičkim granicama pojedinačnog monitora i iznosila je 1200 piksela. S obzirom da su svi test programi odbijali da se pokrenu u ovolikoj rezoluciji, odmah smo se bacili na igre. Sem poznatih „ubica” grafičkih kartica poznatih pod nazivima Crysis 3 i Metro: Last Light kojima smo morali da snizimo AA i još poneko podešavanje, sve ostale igre prosto su letele u odnosu na 4K rezoluciju. Pošto smo ostali pomalo zatečeni, rešili smo da se bacimo na množenje piksela jedne i druge rezolucije i došli do podatka da 4K rezolucija ima za oko 1,4 miliona piksela više u odnosu na onu koju su prikazala tri povezana monitora. Kako nam je matematika svakako manje zabavna od igranja, moramo da kažemo da je subjektivan utisak članova redakcije da je igranje na tri monitora daleko zanimljivije od igranja na jednom. Barem dok ne isprobamo Maxwell u 3-Way SLI konfiguraciji na zakrivljenom 4K monitoru dijagonale od bar 40 inča.

Svesni smo činjenice da je sastavljanje jedne ovakve konfiguracije finansijski nedostižno gotovo svakom našem čitaocu. Ipak, kroz ovaj test pokušali smo da vam rečima dočaramo utiske igranja na ovakvoj „svemirskoj krntiji”. Za ljubitelje brojki i frejmova, tu su i dobijeni rezultati testiranja. Nadamo se da će do četrdesetog rođendana „Sveta kompjutera” konfiguracije poput ove biti minimum na kome će se igrati naši dragi čitaoci.