SecPodov Saner na prvi pogled spada u grupu programa koji služe za održavanje sistema u optimalnom stanju. On skenira radno okruženje, detektuje instalirane programe i potom proverava da li su instalirane njihove najnovije instance. Pri tome, Saner ume da „poprčka” i po „zakrpama” te da odredi da li je preporučeno posegnuti za dugmetom Download ili se možete opustiti. S obzirom na to da sve ovo zvuči više nego poznato i viđeno je, u ovom ili onom obliku, sijaset puta autori programa odlučili su da malo izmene priču i pristup.

Za razliku od klasičnih programa u klasi, Saner funkcioniše kao nekakav antivirusni program. „Čuči” u systrayu, sistem skenira u setovanim vremenskim intervalima, pa čak koristi naročite definicije kako bi upoređivao svežinu instaliranih programa. Korisniku je na raspolaganju i ručno pokretanje procesa, baš kao i podaci o poslednjem updateu definicija i kompletnom skeniranju sistema. Posao se, kao što možete da zaključite, obavlja jednostavno i sa svega preko nekoliko klikova mišem.

Saner se zainteresovanima nudi u dve varijante, a Personal je ona namenjena kućnim korisnicima i njeno korišćenje se ne plaća. Ipak, da bi program postao aktivan moraćete da prođete kroz prilično komplikovanu registraciju. Prvo je na sajtu potrebno ostaviti email adresu i sačekati odgovor od autora u inboxu. U poruci dobijate link koji vodi na download stranicu odakle se preuzima naročita datoteka - ključ - koju je potrebno importovati u program. Tek tada ste spremni za rad.

Nakon automatskog preuzimanja najnovijih definicija program predlaže da obavite skeniranje sistema. U našem slučaju proces je trajao čitavih pet minuta nakon čega nam je prezentovano preko 750 potencijalnih propusta. Da se vratimo na početak priče, Saner nije klasičan program za updateovanje inslatliranih programa, već problem sagledava na osnovu potencijalnih sigurnosnih rupa koje mogu dovesti do „curenja” ličnih podataka ili, eventualno, hakerskih napada i prodora malicioznog softvera. Zbog toga se za svaku pojedinačnu pretnju dobija brojčano-grafički prikaz koji ukazuje na ozbiljnost pretnje, a tu je i tekstualno pojašnjenje na osnovu kojeg donosite zaključak u kojoj oblasti ste ranjivi kada je konkretan modul u pitanju. Dalje, program nudi uvid o veličini svake datoteke koju valja preuzeti, uredno ispisuje aktuelne verzije, te potpisuje datum „proizvodnje”, kao i da li update zahteva naknadno restartovanje sistema.

Preuzimanje i instaliranje „lekova”, kako su ih autori nazvali, može da se obavi na dva načina. Iz sekcije sa podešavanjima možete da odaberete da li će instalacija biti interaktivna (klasična) ili će se obaviti u takozvanom „tihom” režimu, praktično bez učešća korisnika. Saner komponente sistema deli na Microsoftove i one „drugih” proizvođača, pa se tip instalacije updatea shodno tome može odabrati za svaku grupu ponaosob. Bilo kako bilo, u oba slučaja potrebno je kliknuti mišem na dugme Fix kako bi proces preuzimanja datoteka s interneta počeo (batch proces se, naravno, podrazumeva). Nakon završenog updatea potrebno je još jednom uraditi skeniranje sistema kako bi se dobila i zvanična potvrda da je sve u redu. S druge strane, u pojedinim slučajevima neke „zakrpe” ne mogu da se instaliraju direktno ako ciljani program nije na potrebnoj verziji, pa je i tada postupak potrebno ponoviti.

Saner koristi izuzetno jednostavan i sveden upravljački interfejs. Veoma ga je lako koristiti i bez razmišljanja ga preporučujemo i manje iskusnim korisnicima. Kao što ste mogli da vidite on nije klasičan alat za automatizovano updateovanje instaliranih programa, već „napada” (mahom) sistemske komponente osetljive za proboj sa strane. Pod skute programa stavljaju se .NET i XML servisi, ActiveX kontrole, VB skripte, Java, odnosno neki programi koji su proglašeni kritičnim tačkama - internet pretraživači, Adobeov PDF viewer, Windows Media Player, antivirusni paket i slično.

Tokom perioda testiranja uočili smo nekoliko stvari koje nam se nisu svidele. Postupak skeniranja prilično je spor, ali nije greda povremeno odvojiti pet minuta slobodnog vremena. Problem je što program ne vrši nikakvu indeksaciju sadržaja i što svaki put u skeniranje kreće „od nule”. Dalje, desilo nam se nekoliko puta da je program nakon obavljene instalacije updatea ponovo prijavljivao istu grešku, iako mi više ništa nismo mogli da uradimo. Konačno, smatramo da je proces skeniranja nakon obavljenog updatea nepotreban, u većini slučajeva. Bolje bi bilo da program sam obavi skeniranje u pozadini za komponente za koje „zna” da je tako nešto potrebno. Na kraju krajeva, čemu baza definicija služi? Kada se sve sabere i oduzme, sasvim dobar pokušaj za verziju 1.0.