Svako ko je u malo većoj meri upućen u računare reći će da je prvo i osnovno pravilo u IT svetu imati rezervne kopije u slučaju nužde. Kopije možemo praviti na razne načine, ručno ili uz pomoć programa za tu namenu, što daje veliku slobodu izbora. Ovom prilikom predstavljamo vam jedno od najboljih rešenja za tu namenu koje dolazi iz sveta slobodnog softvera i zove se Clonezilla.

Ovaj zanimljiv program baziran je na Debian Linuksu i preuzima se sa download strane projekta za odgovarajuću hardversku arhitekturu, nakon čega je potrebno narezati CD ili napraviti butabilni USB fleš disk. Clonezilla se pokreće kao „live” sistem i prilikom uključivanja računara potrebno je odabrati odgovarajući uređaj za pokretanje sistema. Nakon učitavanja dočekaće nas početni meni na kojem je dovoljno izabrati podrazumevanu opciju ili jednostavno sačekati da se odbrojavanje završi i Clonezilla pokrene.

Ono što na prvi pogled odbija je prilično zastarelo korisničko sučelje koje može da deluje i neorganizovano, što nikako nije slučaj. Veoma brzo shvatićete da je interfejs u potpunosti u funkciji programa i da je veoma lak za korišćenje.

Po pokretanju neophodno je odabrati jezik i raspored tastature. Uvršćeni su gotovo svi rasporedi, a u opciji „Select keymap from arch list” treba odabrati familiju „quertz”, zatim „Serbian” ukoliko želite tastaturu sa poznatim, latiničnim, rasporedom. Sam program podržava veliki broj, ako ne i sve, tipove fajl sistema koje srećemo na računarima najrazličitije namene. To ga čini idealnim rešenjem kada imamo više različitih operativnih sistema na disku jer se sve može obaviti praktično odjednom.

Rezervne kopije mogu da se prave na dva načina: prebacivanjem sadržaja na drugi uređaj/particiju ili pravljenjem slike diska (image). Prva opcija je korisna kada nabavite drugi disk kojim treba da zamenite postojeći jer se brzo i jednostavno mogu prebaciti svi podaci te nastaviti sa korišćenjem. Kod opcije za pravljenje slike diska možemo da odaberemo da li želimo da napravimo kopiju celog diska ili samo pojedinih particija. Snimanje slike može da se izvrši na delu diska koja se trenutno ne kopira, USB memoriji ili USB hard disku. Veoma korisna mogućnost je i pravljenje iso slike za oporavak sistema (recovery disc) koju posle možemo narezati na CD ili DVD medij. Ovde moramo da napomenemo da Clonezilla (za sad) ne podržava izradu slika na više optičkih diskova, tako da se mora voditi računa o količini podataka. Kod pravljenja slike diska ili particije ovo ograničenje ne postoji te je samo potrebno obezbediti dovoljno prostora da se operacija izvrši.

Pošto Clonezilla snima samo zauzet deo diska/particije moguće je podatke prebaciti i na manje i veće particije na disku, što opet može biti korisno kada je potrebno da se raspoloživa memorija bolje iskoristi. Treba reći i to da, iako obiluje opcijama za koje je potreban nešto viši nivo znanja, Clonezillu može koristiti svako, jer podrazumevane opcije rade odlično i zadovoljavaju većinu potreba. Za pravljenje rezervnih kopija do 40 računara postoji i serverska verzija programa.

Clonezilla je program vredan pažnje koji i te kako može da olakša čuvanje najrazličitijih vrsta podataka. Iako na prvi pogled deluje komplikovano za rad, postoje brojni tutorijali i bogata dokumentacija na web strani projekta što će u velikoj meri olakšati snalaženje.