Štampači u boji koji obećavaju visok broj otisaka za mali novac postali su trend u poslednjih godinu dana, te smo svedoci pojave sve većeg broja modela koji se mogu podičiti ciframa koje su za jedan ink-džet štampač do pre koju godinu bile nezamislive. Procentualno gledano, većina domaćih firmi spada u grupu manjih preduzeća gde je mesečni obim štampe na nivou do 1000 lista papira, a upravo to je kategorija gde je do štampa bila skoro najskuplja. Tradicionalni ink-džet modeli bili su potpuno neisplativi usled malog kapaciteta kertridža i njihove visoke cene, dok su s druge strane jeftine laserske varijante nudile veći kapacitet, ali i cenu novih kertridža koja je često bila duplo veća od cene samog uređaja. Dovijanja u vidu korišćenja klasičnih „pljuckavaca” sa dogradnjom CISS sistema za neprekidno snabdevanje mastilom svakako je bilo popularno među tehnički potkovanijim korisnicima, ali je povlačilo kako komplikovanu proceduru rada, tako i gubljenje garancije na uređaj.

Prošle jeseni, japanski Epson je svojim modelom L200 uneo gotovo revoluciju u segment jeftinih ink-džet štampača ponudivši uređaj koji stiže sa fabrički integrisanim sistemom za neprekidno snabdevanje mastilom, te je doneo visok kapacitet skladišta za mastilo bez gubljenja fabričke garancije. Da li je inspiracija preuzeta iz auto-industrije i buma automobila s fabrički ugrađenim uređajem za pogon na tečni gas ili je samo tržište zahtevalo takav potez zapravo nije ni bitno, korisnici su oni koji su profitirali u ovom slučaju jer je napokon moguće štampati u boji za relativno malu sumu novca. Glavna zamerka koju smo imali na tada aktuelni L200 model bio je relativno spor rad, više pogodan kućnom korisniku nego maloj kancelariji, a upravo tu manu pokušava da nadomesti novi model L355.

Vizuelne razlike su male, najuočljivije je izmeštanje tanka s mastilom s leve na desnu stranu uređaja, kao i pomični kontrolni panel koji je sa vrha premešten na prednju masku štampača. Nažalost, vizuelna indikacija se i dalje svodi na statusne lampice, LCD ekrana na koje smo navikli kod skupljih Epsonovih uređaja na ovom modelu nema, što je gotovo paradoksalno uzevši u obzir da je Epson među prvima počeo da ih koristi. Iako na prvi pogled deluje kao „fensi” dodatak koji zapravo nema neku naročitu funkciju, LCD displej ume da bude i te kako koristan, kako zbog prikaza nivoa mastila, tako i za nadzor svakodnevnih operacija poput vizuelne indikacije preostalog broja strana za štampu, indikacije o mestu gde je zaglavljen papir i slično. Bitan dodatak u odnosu na prethodnika je podrška za WiFi mreže, što će s obzirom na njihovu popularnost umeti da cene kako poslovni tako i kućni korisnici.

Bitnije izmene smo tražili ispod haube, ali njih je, zapravo, veoma malo. Skener je doživeo osveženje, te je njegova rezolucija duplirana, dok je rezolucija štampe ostala na zavidnih 5760 x 1440 piksela po inču. Dok je kvalitet štampe na sličnom nivou, brzinski rezultati su drastično bolji te je u najlošijem, draft režimu štampe teksta postigao 22 stranice A4 formata u minuti, što je gotovo duplo više od prošlogodišnjeg modela. U normalnom režimu štampe, L355 je postigao devet stranica u minuti, a najbolji režim daje tri stranice u minuti, što je već brzina prihvatljiva i za kancelarijsko okruženje.

Bitno je napomenuti da L355 koristi identične boce s mastilom kapaciteta 70 ml, tako da je cena eksploatacije na istom nivou kao i kod prethodnika, to jest oko 900 dinara po boji, a koje bi po Epsonu trebalo da pruže impresivnih 4000 otisaka.

Cenu uređaja od 220 evra nalazimo primerenom onome što ovaj multifunkcionalni uređaj nudi, te ukoliko tražite štampač od koga očekujete povoljnu cenu otiska, Epson L355 je i te kako vredan pažnje.