Kada nam je novi HP ProBook stigao na test, odmah smo pomislili na jedan od web sajtova na kojima se mogu videti špijunske fotografije novih modela automobila. Tokom testiranja, proizvođači obično „zakamufliraju” farove i druge delove karoserije koje bi prolaznicima otkrile specifičnosti novog dizajna koji se ne sme videti pre nego što automobil bude zvanično predstavljen. Tako je i naš HP ProBook došao bez ikakvih obeležja: bez oznaka, bez nalepnica na kojima bi kupci odmah mogli da shvate o kojoj se klasi računara radi, kada ga vide u radnjama potrošačke elektronike. Blanko nalepnice na mestima na kojima će se jednom naći one „prave”, smeštene su na svoje pozicije, a kodna imena hardverske specifikacije, veličine puškica kakve smo štampali u srednjoj školi, ispisana su sitnim fontom na gornjem poklopcu novog ProBooka.

HP je novoj seriji ProBook računara dao vizuelni identitet najviše, Envy klase. Tastatura i blago ulegnuće koje formira okvir, kao i uniformna staklena površina preko ekrana, podsećaju na Appleove MacBook Pro računare, a onda, naravno i na HP-ove Envy modele. Ipak, ProBook je konstrukcijski i dalje daleko od „all-unibody” nivoa koji krasi Envy modele. Ako znamo da su više klase ProBook i EliteBook prenosnika izrađivane od aluminijuma i magnezijuma, a niže od polikarbonata, mogli bismo da se kladimo i u to da je ProBook 450, koji je tema ovog teksta, izrađen upravo od istog materijala - od plastike. Kako nismo imali apsolutno nikakve dodatne informacije o modelu koji smo testirali, sud smo dali na osnovu decenijskog iskustva u druženju sa baš ovakvim prenosnicima. Setili smo se da su dva računara koje smo privatno koristili nosili oznaku ProBook 4530S i koji su spolja izgledali praktično identično. Međutim, model sa Core i7 procesorom je bio izrađen od aluminijuma i magnezijuma, a njegov brat blizanac sa Pentium procesorom iz iste Sandy Bridge generacije - bio je izrađen od plastike. HP se potrudio da ProBook koji smo testirali izgleda više nego pristojno i da, bez obzira na klasu kojoj pripada, ima kvalitetnu i izdržljivu konstrukciju.

ProBook 450 dolazi u raznim konfiguracijama, a model koji smo testirali bio je sa dvojezgarnim Pentium 2020M procesorom koji radi na 2,4 GHz i ima TDP od čak 35 W, a pripada Ivy Bridge generaciji (22 nm). U praksi je nešto sporiji od Core i3 procesora iste generacije i nešto brži od popularnog Pentium B980 CPU-a iz prethodne, Sandy Bridge generacije. Ako bismo ga poredili sa konkurentom, mogli bismo da kažemo da je u rangu sa AMD A8 3500M APU-om koji ima identičan TDP, ali dosta ozbiljniju integrisanu grafiku. Standardnih 4 GB DDR3 radne memorije instalirano je u vidu modula, pa ga je lako proširiti na 8 GB, što bi donelo i blago ubrzanje, jer bi se aktivirao Dual Channel režim rada. Ugrađen je standardni hard disk kompanije Toshiba, kapaciteta 320 GB.

Nažalost, nije iznenadila ni radna rezolucija LG TN-Film matrice, 1366 x 768 piksela. I ovoga puta ponovićemo da je to rezolucija koja je odavno postala standardna za ekrane mobilnih telefona više srednje klase koji imaju dijagonalu od 4-5 inča i da gruba pikselizacija slike i manjak prostora na desktopu zaista počinje da smeta. Istina, do pre nekoliko godina, možda je i bilo dovoljno, ali operativni sistemi, aplikacije, ali i navike i potrebe korisnika se menjaju. S obzirom na to da je razlika u ceni ovog i Full HD displeja između 12 i 15 dolara (i to u korist kvalitetnije IPS tehnologije, ne samo rezolucije), ovo HP-u moramo uzeti kao jednu od mana za laptop koji žele da prodaju u drugoj polovini 2013. i tokom 2014. godine, u kojoj će se pojaviti tableti sa 4K rezolucijom. Utisak donekle popravlja veoma dobar touch senzor koji je „instaliran” preko stakla iznad matrice. Windows 8 brzo i precizno reaguje na njega, pa je prava šteta što rezolucija nije nešto veća, ali i što sam računar nije malo živahniji.

Da se radi o beta verziji proizvoda podsećao nas je i sam Windows 8, koji je konstantno prikazivao reči „test mode”, kao i bagovitost aplikacije za finger-print ID, koja je povremeno znala da „zaboravi” kako izgledaju otisci prsta jedinog vlasnika računara. Uz standardni DVD ROM i veoma dobru web kameru, računar se može pohvaliti i standardnim D-Sub, HDMI i LAN konektorima, kao i sa četiri USB priključka (dva u verziji 3.0).

Na testu se ponašao baš onako kako bismo očekivali od sistema čije su performanse u rangu sa Core i3 procesorom, pa nije bilo iznenađenja. Kada je HP ProBook sa Envy „fejsliftom”, moramo reći da jedva čekamo da vidimo jače modele, koji će ispod haube imati Haswell procesore, moćnu grafiku i Full HD ekran.