Nakon uspešnog tržišnog života prve generacije, AMD-ovi APU-ovi krenuli su napred. Predstavljanjem APU koncepta, kao jednog od glavnih oružja u budućnosti, AMD je jasno naveo put kojim namerava da se kreće. Potrošačko društvo naviklo je na to da se ne bakće nadogradnjom računara, overklokom i oživljavanjem starih komponenata. Kada vam računar „pregazi vreme”, nećete se mučiti sa budženjem novih komponenata, već ćete ga pokloniti nekom daljem rođaku, a sebi kupiti novu mašinu. Otprilike slično biste uradili i sa laptopom, zar ne? Dakle, integracije nam uopšte nisu strane, a ako su još i performanse integrisanih komponenata dovoljno dobre, konačno je došlo vreme da se na ovakve koncepte ne gleda s prezirom. Koliki god da ste geek.

Ubacivanjem moćnog GPU-a na silicijumsku pločicu CPU-a AMD nije izmislio toplu vodu, ali je stvorio odličan proizvod - APU. Mala potrošnja, odlične CPU i GPU performanse s obzirom na cenovnu kategoriju, doveli su do toga da je APU preko noći postao hit. Prvi „Frankenštajn” nastao je spajanjem Athlon II CPU-a sa Radeon GPU-om, a njegov mlađi brat preskočio je ne tako proslavljenu generaciju Bulldozer i objedinio nova jezgra Piledriver (Bulldozer 2.0, ako vam je tako lakše) sa novim Radeonima. Naravno, ni tu se ne koriste najjači modeli sa L3 keš memorijom, već su odabrani slabiji primerci kako bi se APU odvojio od najjačih CPU modela. Jezgra Piledriver trebalo bi da „poprave” prve Bulldozer CPU-ove, a prema rečima zaposlenih u AMD-u, unapređenja su najizraženija na polju rada sa keš memorijom, a i branch prediction modul je doživeo krupne izmene. Najveće iznenađenje je to što se AMD zadržao na 32 nm proizvodnom procesu, što znači da će termalni opseg prethodne i nove generacije biti veoma slični. Arhitekturalno, jezgra Piledriver i dalje čine moduli sa po dva ALU i jednim FPU delom, što znači da se problemi po pitanju performansi i dalje mogu javiti prilikom rada sa aplikacijama koje se oslanjaju na operacije sa pokretnim zarezom.

Kada je u pitanju GPU, ponovljena je priča od prošlog puta - pod nazivom aktuelne generacije proguran je nešto stariji GPU. Naravno, i dalje se radi o odličnoj grafici sposobnoj za DirectX 11, OpenCL 1.1 i OpenGL 4.0, a zadržana je i mogućnost hibridnog Crossfirea dodavanjem diskretne grafičke kartice. U startu postoji podrška za modele do 6670, kao i kod prethodne generacije, a za neki drugi put ostavljamo proveru da li i kako to radi sa Radeonima serije 7000. Kao osnova integrisanog GPU-a iskorišćena je arhitektura VLIW4, i u zavisnosti od modela možete očekivati 7660D, 7560D, 7540D ili 7480D. Razlike se ogledaju pre svega u radnim taktovima i količini jezgara, koja će varirati od 384 kod najjačeg (7660D) do 128 kod 7480D. Da se podsetimo, arhitekturu VLIW4 koristili su predstavnici serije 6900, dok su GPU-ovi koje ste mogli naći u prvoj generaciji APU-ova koristili arhitekturu VLIW5, na kojima su se zasnivali nešto slabiji Radeoni serije 6800. To direktno znači i bolje performanse.

Sam APU više je unapređenje prethodne generacije nego što je revolucionarno nov proizvod. Zadržan je stari koncept, korišćena je već poznata grafika, korišćena je unapređena verzija dobro nam poznatih procesora, a kako se radi o istom proizvodnom procesu, termalna disipacija, kao i potrošnja ostali su maltene na istom nivou. U startu je prikazano šest APU-ova i dva nova Athlon procesora, a maksimalna potrošnja ostala je na starih 65 W za „regularne” i 100 W za „otključane” verzije. Athloni u suštini predstavljaju APU verzije bez grafike, odnosno nove procesore FX sa Piledriver modulima, bez L3 keša.

Na test nam je u redakciju stigla zlatna sredina ponude - model A8-5600K. Nomenklatura je ostala ista kao i kod prethodne generacije, s tom razlikom što su najjači modeli dobili oznaku A10, naspram dosadašnje A8. Slede četvorocifrena oznaka modela i sufiks K za modele sa otključanim množiocem. Novina je i novi soket FM2, koji ne pasuje na stare matične ploče, pa će upgrade zahtevati i novu ploču.

Kada se radi o podržanim tehnologijama, memorijski kontroler nije doživeo bitna unapređenja. Podržan je rad sa memorijom na 1866 MHz, što je ujedno i maksimum bez overkloka. Prema nekim najavama, očekuju se taktovi i preko 2133 MHz, sa boljim pločama. Kada je u pitanju grafika, podržano je ukupno 16 PCI Express 2.0 linija koje se mogu podeliti u x8/x8 konfiguraciju, a od PCI Express 3.0 interfejsa još nema ni traga ni glasa. Na to ne treba da gledate sa negodovanjem, jer se očekuje da korišćenje PCIE 3.0 interfejsa neće početi još koju godinu, s obzirom na to da se do granica PCIE 2.0 dolazi samo u ekstremnim uslovima. Kroz APU su izvedeni i video izlazi, a tu je podrška za VGA, DVI i DP konekcije.

Naš A8-5600K predstavlja otključani model porodice A8, koji ima četiri jezgra (ALU) raspoređena u dva modula koja rade na 3,6 GHz, a prema potrebi dobacuju do 300 MHz više frekvencije. Radeon HD 7560 ima 256 jezgara i radni takt na 760 MHz, sa podrškom za RAM na 1866 MHz, što je ujedno i takt memorije GPU-a koji koristi sistemski RAM. Za razliku od najjačeg APU-a (A10-5800K), naš primerak ima nešto niži radni takt 3,6/3,9 GHz naspram 3,8/4,2 GHz i manji broj jezgara (256 naspram 384), kao i 40 MHz niži radni takt od najjačeg Radeona 7660D u pomenutom APU-u A10.

Kada su u pitanju rezultati testova, može se reći da AMD-ovi APU-ovi u najvećem broju testova staju rame uz rame sa novim procesorima Ivy Bridge Intel Core i3, dok je razlika u performansama kada su u pitanju igre i aplikacije koje koriste GPU ide i do 400 odsto u korist AMD-ovog APU-a.

S obzirom na to da integrisani GPU-ovi koriste sistemsku memoriju za svoje potrebe, razlike u performansama direktno su zavisne od radnog takta RAM-a, pa među grafikonima možete pronaći direktno poređenje rada integrisanog GPU-a na dva različita takta RAM-a. Performanse koje postiže GPU na 1866 MHz su za 50 odsto bolje od istog GPU-a kada RAM radi na 1066 MHz, što dosta govori o tome koju memoriju treba da birate ukoliko kupujete APU. Naravno, kako su ovde u pitanju najjači primerci, u narednim mesecima proverićemo i nešto slabije modele, jer se u prethodnoj generaciji kod pojedinih slabijih modela dešavalo da bez obzira na takt RAM-a performanse ne rastu jer se GPU pokazao kao slabašan. Ali, o tome u nekom od sledećih brojeva.

U međuvremenu, AMD nam je priredio prijatno iznenađenje na polju APU-ova. Unapređenja nisu brojna, ali su svakako na mestu. Kada budete čitali ovaj tekst, AMD će predstaviti i zasebne FX procesore bazirane na jezgrima Piledriver, koje smo mi testirali u našem APU-u, samo sa L3 keš memorijom. U prevodu, pre premijere imali smo prilike da se upoznamo sa novom generacijom kako APU-ova tako i CPU-ova. Novi APU-ovi donose unapređena CPU i GPU jezgra, i to po ceni prethodne generacije. To znači osetno nižu cenu od konkurencije i po pitanju APU-a i po pitanju matičnih ploča, pa se slobodno može reći da su APU-ovi predstavljeni taman na vreme da pomrse konce tek izašlim Core i3 procesorima nove generacije. U odnosu na Intelove modele, nude slične performanse u CPU i daleko bolje performanse u GPU delu, a sve to po dosta nižoj ceni - najslabiji Ivy Bridge Core i3 košta kao najjači APU A10.

Novim APU-ovima najviše će se obradovati prosečni korisnici koji žele tihu mašinu solidnih performansi po pristupačnoj ceni. Kao što vidite iz tabele, skoro sve igre, osim megazahtevnog Crysisa 2, imaju igriv broj sličica u sekundi, što je za jedan integrisani GPU fantastično, i to daje novu dimenziju pojmu „prosečna konfiguracija”. Kao bonus, u bilo kom trenutku možete dodati još jednu grafiku, napraviti hibridni Crossfire i od prosečne dobiti punokrvnu igračku konfiguraciju kojoj niko neće imati šta da zameri.