Kompanija nVidia već nekoliko godina kuburi u cenovnoj klasi između 100 i 140 evra, jer konkurencija uvek nekako nudi bolje rešenje koje je ujedno i jeftinije. Zapravo, cela priča počela je onda kada je na tržište izašao grafički čip Juniper, čime je započeta dominacija AMD-a u ovoj klasi. Jednostavno, Radeon HD 5770 doskora je bila veoma upotrebljiva kartica. U prilog tome govori i činjenica da je imala jednak uspeh kao HD 6770, koja je imala identične specifikacije kao stari model. S druge strane, naslednik od starta nije bio toliko uspešan, što je otvorilo prozor da neki GeForce „uleti u kadar” i skrene pažnju na sebe. Nakon dva prilično neuspešna modela koja nose oznake GTS 450 i GTX 550 Ti, došlo je vreme da se neke stvari promene, a nVidia očigledno to dobro zna. Novi proizvod ima oznaku GTX 650 Ti i donosi neke veoma bitne izmene.

nVidia je nedavno predstavila svoj novi GPU kodne oznake GK106, koji predstavlja dugo očekivano parče silicijuma. Naime, „rupa” između GK104 i GK107 bila je previše očigledna, a kompaniji je bilo potrebno neočekivano mnogo vremena da je popuni. Prvi model koji sadrži ovaj GPU je GeForce GTX 660 i njega smo predstavili u prošlom broju. Naravno, nije trebalo mnogo da se shvati da iz nVidije neće biti samo jednog modela sa ovim čipom, pa su ubrzo počela da se čuju razna nagađanja o tome koja će biti sledeća kartica sa čipom GK106. Na kraju se ispostavilo da će to biti upravo GTX 650 Ti, kojom ćemo se ovom prilikom baviti.

Kao i ostali GPU-ovi iz aktuelne generacije, GK106 je izrađen u 28-nanometarskom procesu, a zasnovan je na arhitekturi Kepler. Novi GPU na hardverskom nivou podržava sve aktuelne standarde, kao što su DirectX 11, Shader Model 5.0 i OpenGL 4.2. Tehnologije direktno vezane za nVidijine čipove takođe su prisutne - govorimo o PhysX, 3D Vision, PureVideo HD, Cuda itd. U izdanju za GTX 650 Ti, GK106 imaće četiri funkcionalna SMX-a, odnosno 768 stream procesora. Bili smo malo iznenađeni, jer je ova cifra prilično visoka za segment koji GTX 650 Ti napada. Isto važi i za ostale specifikacije, kao što su, recimo, 64 teksturne jedinice jer, poređenja radi, Cape Verde u punom izdanju na raspolaganju ih ima svega 40. Broj ROP-ova direktno je vezan za memorijske kontrolere i magistralu, a s obzirom na to da će se za ovaj model koristiti 128-bitni interfejs, nije teško pretpostaviti da će ih biti 16. Proizvođač je predvideo dve varijante ove kartce, sa jednim ili dva gigabajta memorije, pritom obavezujući partnere na upotrebu pete generacije GDDR čipova kako bi se izbegle „marketinške prevare”, često viđene u nižim segmentima (više sporije memorije). Kako je memorijska magistrala relativno uska, a i sam GPU ne pripada „gornjem domu”, ne verujemo da će korisnici imati koristi od više memorije, ali smo to rešili da proverimo u praksi. Zbog toga smo nabavili tri različita modela. Dva rade na istim frekvencijama, ali jedan ima dvostruko više memorije. Treći radi na znatno većim taktovima, a ima 1 GB memorije, pa ćemo videti koja varijanta od tri pomenute nudi najbolje performanse.

Asus nam je, kao i obično, poslao svoj model DirectCU II, i to u Top varijanti. Ova kompanija mnogo vere polaže u svoj rashladni sistem, a mi bismo rekli da je to u većini slučajeva potpuno opravdano. Kuler ove karte čini da ona izgleda veće. Dužina mu je kao kod grafičkih kartica više klase, što je zanimljivo jer je sama štampana ploča osetno kraća. Ispod metalnog oklopa krije se aluminijumski profil podeljen na dva dela, koja spajaju tri heatpipea izrađena od bakra. Oni ostvaruju direktan kontakt sa grafičkim čipom i povećavaju brzinu transfera toplote. Aktivni element hlađenja čine dva ventilatora prečnika 80 milimetara, koji su u automatskom režimu izuzetno tihi. Dopada nam se crni lak na štampanoj ploči, a u oko upadaju i elementi koji pripadaju tehnologiji Super Alloy Power. Ona podrazumeva zavojnice, MosFET-ove i elektrolite visokog kvaliteta, što smanjuje stepen zagrevanja i povećava dugovečnost uređaja čak i pri velikim opterećenjima. Naponska jedinica je zaista kvalitetno izrađena i filtrira napon prema GPU-u u četiri faze, što je bolje od referentnog dizajna koji je predvideo upola manje od toga. Ovaj model poseduje 1 GB memorije raspoređene u četiri čipa koja je potpisao Hynix. U pitanju su GDDR 5 čipovi sposobni za rad na veoma visokim frekvencijama od 6000 MHz. U pogledu video izlaza Asus nije pravio kompromise, pa su korisnicima dostupna dva DVI i po jedan D-sub i mini-HDMI priključak. Za potrebe napajanja neophodno je obezbediti jedan 6-pinski moleks konektor, što je više nego dovoljno za deklarisanih 125 W potrošnje. Fabričke frekvencije su kod svakog Top primerka veoma visoke. U konkretnom slučaju imali smo 1137 MHz za jezgro, dok je memorija radila na referentnih 5400 MHz. U radu je zaista nemoguće naći bilo kakve zamerke Asusovom Top modelu. Veliki skok u odnosu na referentni model za čak 200 MHz jasno se odslikava u grafikonima sa rezultatima. Osim toga, rekli bismo da je DirectCU II za ovu karticu na neki način predimenzionisano rešenje. Tokom nekoliko časova konstantne igre i testiranja maksimalna temperatura iznosila je 46 stepeni, dok je u mirovanju pala na svega 28! Najbolje je to što je i pored ovih rezultata uz visoke frekvencije ventilator bio gotovo nečujan.

Palit nam je na test poslao dva identična modela koja se razlikuju samo po količini memorije. Palitovi proizvodi, za razliku od Asusovog, deluju daleko skromnije. Pre svega, kuler je okvirno istih dimenzija kao i štampana ploča, pa deluje gotovo dvostruko manji od DirectCU-a II. Plastični oklop u početku otkriva samo jedan veliki ventilator dopadljivog oblika. Radi se o ventilatorima TurboFan Blade, koji imaju veći protok vazduha od običnih, a pritom proizvode manje buke. Ispod toga krije se krajnje jednostavno aluminijumsko telo sa prilično velikim brojem rebara. Ipak, očigledno je odsustvo heatpipeova, bakarnih delova i slično, ali, imajući u vidu nezahtevnost čipa GK106, Palit je opravdano postupio u želji da smanji cenu izrade. Štampana ploča deluje siromašno zbog dvofazne naponske jedinice i malog broja integrisanih elemenata. Oko GPU-a smeštena su četiri čipa kod verzije sa jednim gigabajtom memorije, dok ih je kod drugog modela osam. Treba napomenuti to da je memorija kod modela od 2 GB delimično smeštena na poleđinu PCB-a. Palit se u oba slučaja odlučio za Hynixove čipove, a kao i kod Asusa, deklarisani su za teoretske brzine od efektivnih 6000 MHz. U ovom slučaju memorija radi na deklarisanoj frekvenciji od 5400 MHz, čime se ostvaruje protok 86,4 GB/s. Palit je odlučio da isprati referentne vrednosti koje je definisala nVidia za oba modela čak i kada je jezgro u pitanju, što znači da kod njihovih karti ono „kuca” na 925 MHz. U odnosu na Asusov proizvod, takt GPU-a osetno je niži, što se može primetiti i u rezultatima. Na svu sreću, to nije veliki nedostatak s obzirom na to da smo u overklok sesiji bez problema dostigli 1030 MHz. U skladu s tim, verujemo da će mnogi entuzijasti sa osnovnim poznavanjem OC-a biti u mogućnosti da kompenzuju manji početni nedostatak Palitovih proizvoda. Jedina stvar koja će možda nedostajati je hlađenje, koje iako je tiho, ne ostvaruje posebno dobre temperature. Na fabričkim frekvencijama dobili smo maksimalnih 60 stepeni Celzijusove skale, što još malo raste pri overkloku, pa se prednost masivnog DirectCU-a II u ovom segmentu očigledno primećuje. Kada govorimo o video konekcijama, Palitovi proizvodi imaju po jedan DVI, D-sub i mini-HDMI, što smatramo sasvim dovoljnim za ciljnu grupu korisnika.

Kada se utisci saberu i oduzmu, verujemo da imamo novitet vredan pažnje. Već nakon dve-tri nedelje od momenta kada je predstavljen, GeForce GTX 650 Ti može se naći za nekih 140 evra (konkretno, Palitov model sa 1 GB memorije). Smatramo da je nVidia odlično odabrala cenu i taktički izbegla poređenje sa Radeonima HD 7770 i HD 7850, jer se i cenovno i po performansama nalazi tačno između njih. Iznenađujuće dobre performanse zaista su osvežavajuća novina, a nVidia je morala i da se „oduži” korisnicima zbog činjenice da GTX 650 Ti nema SLI mogućnost niti dinamički overklok. Grafikoni jasno govore o tome da između verzija sa 1 i 2 GB ne postoje značajne razlike kada se posmatraju rezultati u najčešće korišćenim rezolucijama. Prednost se menja od testa do testa i, osim u dve igre, može se reći da je u granicama greške merenja. Za rezolucije veće od 1080p može se reći da je GTX 650 Ti nedovoljan, tako da potencijalno postojanje prednosti u tom aspektu ne predstavlja nikakvu prednost. Kada se uzme u obzir to da će vas dodatni gigabajt RAM-a koštati oko 20 procenata od ukupne vrednosti kartice, stvari postaju još jasnije. Ako postavimo pitanje Asus ili Palit, dileme nema - svaki model će imati svoje poklonike. Na jednoj strani će biti korisnici kojima nije problem da dodatno ulože kako bi dobili maksimum performansi, dok će na drugoj strani biti oni kojima je cena prioritet i kojima ne smeta da naprave kompromis, koji zaista nije toliko veliki kao što će oni iz prve grupe pokušati da vas ubede.