Twitter izgleda želi dve stvari: da bude ostavljen na miru i da ponudi svojim korisnicima bogatije integrisano multimedijalno iskustvo, ali bez narušavanja originalnog koncepta koji ga je učinio neverovatno popularnim.

Kompanija je, naime, objavila da kupuje Vine, njujorški startap za brzo i lako deljenje sopstvenih video klipova sa akcentom na mobilne platforme, čiji proizvod zvanično još nije ni izašao.

To je sledeći u nizu poteza u pravcu ostvarivanja samostalnosti i integrisanja servisa. Twitter je ranije omogućio pregled slika i video klipova u okviru sajta, a sve je to u skladu sa strategijom koju je potpredsednik kompanije Majkl Sipi (Michael Sippey) objavio 29. juna na zvaničnom blogu Twittera (goo.gl/WM8U6).

Novi pravac razvoja podrazumeva strože uslove za developere i otežan razvoj za startape koji žele da koriste Twitterov sadržaj kako bi pravili bolje klijente i druge proizvode. Posle najavljenih problema, u teškim okolnostima su se našli servisi koji pružaju drugačije Twitter strimove i drugačije vizuelno iskustvo kao što su Tweetbot, Echofon, Osfoora ili mobilni čitači vesti poput Flipboarda.

Jednim delom, razlog za zatvaranje prema developerima leži u tehničkom aspektu - veliki broj eksternih servisa koji bi trebalo da rade na različitim platformama, pogotovo posle važnijih updatea kompanije, mogu da stvore probleme i bagove za korisnike, a i u slučajevima kada je za to upravo kriva „treća strana”, na udaru tviteraša je sam Twitter.

Međutim, istina je da Twitter nastoji da uveća svoje profite, te da brendovima i svima onima koji žele da se promovišu ponudi više mogućnosti za multimedijalno izražavanje, opet u duhu svog kultnog ograničenja na 140 karaktera. S druge strane, bogatiji Twitter, bez potrebe za eksternim klijentima i servisima, uvećava zadržavanje korisnika na sajtu, što može da mu donese samo dobre stvari.

Još jedan potez u pravcu osamostaljivanja i integracije ogleda se u odluci kompanije da tvitove učini nedostupnim ranijim partnerima, poput poslovne društvene mreže LinkedIn.

Međutim, što se developera tiče, ako je Twitter zatvorio vrata, barem je ostavio prozore otvorene. Naime, kompanija sada polako počinje da nudi drugačije mogućnosti, koje više podsećaju na OpenGraph za Facebook. U pitanju su Twitter kartice koje omogućavaju prikaz bogatijeg sadržaja zakačenog uz tvitove. Vlasnici sajtova treba da dodaju samo nekoliko linija HTML-a svojim stranicama i tvitovi koji sadrže linkove ka nekom sadržaju podsećaće na ono što smo navikli da vidimo kada delimo sadržaj na Facebooku (dev.twitter.com/docs/cards).

Na taj način developeri mogu da prave aplikacije u okviru, a ne izvan Twitter ekosistema, te aplikacije „smeštene u tvitove”, što će za posledicu imati konzistentnost vizuelnog iskustva za korisnike.

Iskustvo sa ovakvim proširenim tvitovima je barem podjednako multimedijalno u odnosu na Facebook zahvaljujući postojanju tri vrste kartica: klasični sažeti prikaz sadržaja sa naslovom, opisom i thumbnail slikom, tvit koji sadrži fotografiju i video ili audio plejer u okviru tvita.

Imajući u vidu ove kartice, pomenuta mogućnost brzog i lakog deljenja video klipova koje tviteraši sami prave uklopiće se savršeno u Twitter, a odgovor na čuveno pitanje „šta se dešava” biće još multimedijalniji.

S obzirom na to da ovaj servis čini tviteraše instant izveštačima sa lica mesta, biće zanimljivo videti kako će Vine integracija (ili kako će se to već zvati) uticati na način korišćenja Twittera tokom događaja, naročito u smislu kriznih situacija i „Twitter revolucija”.

Međutim, bogatija funkcionalnost usmerena je ne samo u tom pravcu, već je tu i radi promocije - osam od deset najviše praćenih tviteraša su slavne ličnosti. Za jaču vezu sa fanovima tvit često nije dovoljan, pa nije ni čudo što se javljaju startapi koji žele da budu konkurenti na isti način. Najpoznatiji je WhoSay, koji nudi Twitter funkcionalnost sa integrisanom podrškom za fotografije i video. Zato kupovina Vinea ima više smisla.

Ovaj servis omogućava da mobilnim telefonom snimite video, ali ne samo „u jednom cugu”, već iz više uzastupnih kadrova koje će Vine sam spojiti u jedan video. To korisnike čini instant režiserima, kao što ih Instagram čini instant fotografima. Twitter je na vreme namirisao Vine kao budućnost mobilnog deljenja slika i napravio je ulaganje u budućnost koje podseća na Facebookovu akviziciju Instagrama, Googleovu YouTubea ili cloud gaming servisa Gaikai od strane kompanije Sony.

Zanimljivo je da je to za Vine možda i najbolji mogući ishod, jer bi startap naišao na oštru, a već u manjoj ili većoj meri establiranu konkurenciju, poput servisâ Viddy, Keek ili Tout. Ovako, sa Twitter podrškom situacija je za Vine mnogo povoljnija.

U svakom slučaju, posledice svih ovih promena i poteza su bogatiji tvitovi i mogućnost da se promovisani tvitovi unovče, tj. isplate klijentima koji plaćaju za njih.

Twitter je 2011. ostvario zaradu od 139,5 miliona dolara, što ne deluje mnogo imajući u vidu popularnost servisa, dok je projekcija za 2012. godinu bila 260 miliona.

Sve ove promene suprotne su originalnoj Twitterovoj filozofiji jednostavnosti, ali predstavljaju prirodnu evoluciju ovog sve većeg servisa (više od 500 miliona aktivnih korisnika). Način na koji se tretiraju developeri sada podseća na druge društvene mreže i ekosisteme poput Facebooka, a za korisnike to znači manje izbora u smislu vizuelnog iskustva, ali bolju integraciju servisa i mogućnost da se sve stvari rade u okviru samog Twittera.

Uprkos promenama i skretanju sa početnog kursa, Twitter je uspeo da ne razočara korisnike, zato što se promene implementiraju na promišljen način, pa filozofija kratkih tvitova (ima li drugačijih) ostaje nenarušena.