Po broju zaposlenih deluju kao male firme, ali i jedna i druga ulaze na tržišta budućnosti i zapravo su potencijalni giganti. Farmeron je iz Hrvatske i bavi se analitikom za farmere sa ciljem da uveća produktivnost proizvodnje hrane. To ne zvuči posebno atraktivno, ali u svetu sa ograničenim resursima, u kojem ima sve više gladnih usta i sve krupnijih proizvođača hrane, može postati Google Analytics za mleko, meso i useve.

Seven Bridges Genomics je bostonsko-beogradski bioinformatički startap posvećen izgradnji cloud platforme namenjene naučnicima i istraživačima za jednostavnije analiziranje uzoraka genetskog materijala. Ova platforma im u budućnosti može pomoći u lečenju malignih bolesti i genetskih oboljenja, te razumevanju ljudske genetike, što vodi do personalizovane medicine i kvalitetnijeg života, uključujući tu i mogućnost sintetizovanja organa prema genetskim informacijama.

Ovi startapi možda jesu idealan primer, ali nikako nisu jedini u regionu. Balkanski startap ekosistem sve je jači, a atmosfera u kojoj se razvija razlikuje se od države do države. Neke prepoznaju potencijal, druge podstiču startap preduzetništvo na različite načine, dok neke nisu ni svesne toga gde leži budućnost. Možda zvuči dramatično, ali je tako.

Startapi iz regije, imali podršku države ili ne, sve uspešnije plivaju na svetskom tržištu, ali je poenta u tome da je potreban podsticaj u obrazovanju, te jasna strategija za razvoj startap ekosistema kako bi bilo više ovakvih mladih kompanija. Tehnički i drugi fakulteti trebalo bi da budu centri koji podstiču inovacione delatnosti i preduzetništvo, mesta gde se rađaju mlade kompanije.

Političari koji sanjaju otvaranje velikih fabrika, presecanje crvenih traka i industrijsku proizvodnju nemaju baš mnogo kontakta sa realnošću, jer se ne mogu takmičiti sa Kinom i drugim svetskim fabrikama. Teško da ćemo automobile, tekstil i drugu fizičku robu moći u budućnosti da izvozimo u velikoj meri, „investitori” neće doći da ulažu u onom obimu koji bi spasao ekonomiju, ali jedinice i nule mogu biti najvažniji izvorni resurs privrede, a ulaganja su znatno manja nego kada je reč, na primer, o industrijskim delatnostima.

Danas, a u budućnosti sve više, proizvode se informacije i trguje se njima, stvaraju se nove vrednosti online, a sem informatike, postkapitalističko društvo akcenat stavlja i na usluge. Obe stvari su u međusobnoj vezi jer više tech firmi znači i zdraviju uslužnu delatnost.

Imajući to uvidu, analizirali smo startap ekosisteme iz dve zemlje našeg okruženja, uz osvrt na ulogu države u razvoju mladih tehnoloških kompanija.

Slovenija

Ekosistem iz Slovenije može se pohvaliti brojnim uspešnim startapima, te postojanjem čak tri venture fonda za ulaganje kapitala. Među njima je najpoznatiji RSG kapital, koji raspolaže sa 20 miliona evra za ulaganje u tehnološke kompanije jugoistočne Evrope. Podrška Vlade je velika, imajući u vidu to da slovenačka država ulaže jednaku količinu novca u investicije koje RSG obavi u Sloveniji.

Među poznatijim slovenačkim kompanijama su Thosl, finalist njujorškog Seedcampa, startap koji sada ima kancelariju u Silicijumskoj dolini, a bavi se praćenjem troškova putem mobilne aplikacije; Vox.io, VoIP u browseru, pobednik londonskog Seedcampa, koji smo nedavno predstavili u „Svetu kompjutera”; Zemanta, uspešni startap iz 2007. godine, koji pomaže blogerima da dodaju relevantni sadržaj svojim postovima, takođe pobednik Seedcampa.

Izdvajaju se još i DoubleRecall, jedan od retkih startapa iz Evrope koji se našao u programu američkog akceleratora Ycombinator, čiji je zadatak da stvori najefikasnije rešenje za online oglašavanje, te Oust.me, servis koji spaja gejming sa lokacijskim društvenim umrežavanjem, kao i OutFit7, jedna od najuspešnijih kompanija za mobile development, čiji je jedan od najpopularnijih proizvoda čuveni Talking Tom. Tu su dalje i Flowr, „Facebook za enterpise”, i Celtra, startap koji nudi platformu za rich-media oglase za mobilne uređaje, kojem su investitori pružili podršku od pet miliona dolara.

Sve ove ekipe su u Sloveniji inspiracija mladim tech preduzetnicima da pokrenu svoje startape, a mnogi od njih su sada mentori koji nastavljaju da šire duh kulture modernog internet preduzetništva na jugoistočnu Evropu i Balkan.

Hrvatska

U Hrvatskoj takođe ne nedostaje startap duha. Ova država ima dva pobednika Seedcampa: Farmeron, koji smo nedavno predstavili, i GIS Cloud, cloud platformu za kreiranje mapa i geoaplikacija za enterprise. Pomenuti startap akcelerator nedavno je posetio i Zagreb, gde je takođe otvoren co-working prostor za mlade startape - Zagrebački inkubator preduzetništva.

Nedavno je održana i konferencija pod nazivom „Geeks on a Plane”, gde je 20 timova iz regiona predstavilo svoje proizvode jednoj od najznačajnijih grupa startap investitora. „Štreberi u avionu” odabrali su Zagreb kao jednu od lokacija svoje turneje zahvaljujući jakoj medijskoj i Twitter inicijativi koju je predvodila Netokracija, te pozivu hrvatskog predsednika i Vlade.

Svakako treba pomenuti i startap Wall of Tweets, koji se koristi na važnim događajima širom sveta, od tech konferencija do predsedničke debate u Americi; Once, mobilnu platformu za analizu fudbalskih mečeva za profesionalce; ShoutEm, koji se koristi za lako kreiranje mobilnih aplikacija; CodeAnywhere, cloud platformu za programere; Mediatoolkit, startap koji pomaže u pronalaženju popularnih i zanimljivih priča; Salespod, koji olakšava život prodavcima na terenu...

Zdrav ekosistem

U Hrvatskoj je aktivna i mreža poslovnih investitora CRANE (Croatian Business Angels Network), čiji su članovi pojedinačno investirali u više od deset startapova.

Koliko je podrška države bitna za razvoj startap ekosistema pitali smo Sašu Cvetojevića, hrvatskog investitora, veoma zainteresovanog za pružanje podrške mladim kompanijama i stvaranje pogodne klime za njihov uspešan razvoj.

Prema njegovim rečima, podrška države je bitna, ali nije presudna: „Država mora da izgradi infrastrukturu, a sami preduzetnici će dalje razvijati projekte i graditi ostalo. Slično kao i putevi, koji su potrebni svima onima koji se bave prometom robe, tako je i preduzetnička infrastruktura potrebna za razvoj mladih firmi”, objašnjava Cvetojević, i dodaje: „Ono što nedostaje i na čemu intenzivno radimo je ispravljanje pogrešnih kriterijuma za dodelu podsticaja koji nisu prepoznavali startape niti male informatičke firme kao kandidate za finansiranje, rešavanje problema na trgovačkim sudovima prilikom registracije firmi sa „stranim” imenima, te čitav sklop dodatne specifične podrške - tehnološki parkovi, preduzetnički inkubatori, coworking prostori i slično. Zasad smo naišli na podršku države, ali će vreme pokazati koliko će se ta formalna podrška pretočiti u stvarno otklanjanje mnogih prepreka za razvoj celokupnog preduzetništva, pa tako i startapa”.

Imajući u vidu to da startapi deluju na globalnom tržištu, to odakle potiču nije presudno, ali ipak može da igra bitnu ulogu, naročito onda kada je u pitanju razvoj celokupnog startap ekosistema: „Zemlje regije su na različitom stupnju privrednog razvoja, te su takođe u različitoj meri i integrisane u međunarodne tokove. Hrvatska tu ima nekih komparativnih prednosti, kao što su zakonodavstvo prilagođeno EU i skori ulazak u EU, pa samim tim i pristup većem tržištu, smanjenje političkog rizika, te lakši pristup kapitalu”, ističe Cvetojević, i dodaje: „Kako je za startape prilično bitan taj element početnog finansiranja i što lakše integracije u svetske tokove roba i usluga, mislimo da će tu hrvatski startapi imati određenu prednost u startu. Veći broj ’ljudi koji pišu čekove’, kako je nedavno izjavio i Dejv Meklur prilikom posete Zagrebu, jedan je od preduslova da se raspali početna startap vatra. Sledeći korak su VC fondovi, a oni biraju ne samo startape, već deluju i na osnovi ocene svake pojedine zemlje u koju dolaze. Stoga je bitno i generalo okruženje, ali to nije presudno”.