Tenda AC10U

U vremenu kada je u razvijenim zemljama sasvim normalno da prosečan građanin ima i do stomegabitni link ka svetu, većina građana ove zemlje se zadovoljava sa deset megabita, ako i toliko. Zapravo, često toliko plaća, a koliko zapravo dobija je neka druga priča. Kao što je druga priča zašto većina nas stomegabitni link zapravo nema. Ovo smo pomenuli uz poveći uzdah kada smo otvorili kutiju rutera sa oznakom AC10U koji nam je stigao iz Tende. Ruter je sposoban da se bori sa solidnim mrežnim saobraćajem, ali pre svega saobraćajem u okviru mreže. Internet saobraćaj kod nas će slabo zauzeti kapacitete ovog rutera, bezmalo u promilima.

Da ne jadikujemo previše, reći ćemo koju reč o crnom „svemircu” koji nam stoji na stolu. U plastičnom kućištu kakvo je kod nas već jednom bilo na stolu (model AC6, SK 3/2017), Tenda je spakovala dvopojasni ruter. Dizajn, iako već viđen, i dalje deluje efektno na stolu, sa četiri omnidirekcione antene od po pet dBi. Antene su fiksirane ali se mogu u određenoj meri zakretati, pogotovo ako će se ruter pričvrstiti na, recimo, zid. Sa prednje strane imamo samo četiri LED koje nam signaliziraju da je ruter uključen, da postoji internet konekcija, da je priključen bar jedan uređaj na LAN i da je aktivan Wi-Fi. Samo četiri njih nije nužno i loše: koliko je neophodno brdo LED za sto opcija na ruteru je priča za sebe, pogotovo ako su oznake dovoljno sitne pa ni ne znamo šta nam ruter „govori”. Sa zadnje strane imamo jedan USB 2.0 port, koji se može koristiti za povezivanje nekog memorijskog uređaja ili štampača, a do njega su tasteri za resetovanje bežične mreže i WPS/RST. U produžetku su tri LAN i jedan WAN port i svi su gigabitni. Svedoci smo da „jači” uređaji ovog tipa imaju četiri LAN porta, pa makar to bili megabitni, što ovde nije slučaj. Ako nas sećanje ne vara (preturamo po arhivi... khm...) i pomenuti AC6 ih je imao isto tri, doduše od sto megabita.

Tenda ne navodi koji tačno čipset koristi za AC10U, već da je to CPU sa taktom od jednog gigaherca i da je urađen u proizvodnom procesu od 28 nanometara, što ostavlja prostora za razna nagađanja. Mišljenja smo da bi čipset gde je CPU na gigaherc i te kako mogao da se izbori sa četiri gigabitna LAN porta. Ono za šta je čipset još zadužen je dvopojasna bežična mreža gde se Tenda držala standardnih vrednosti za 802.11b/g/n/ac standarde. Za frekventni opseg na pet gigaherca protok podataka je do 867 Mbit/s, dok je na 2,4 gigaherca to 300 Mbit/s. Zbirna cifra je standardno zaokružena na „1200”, pa ovaj ruter spada u grupu „AC1200” uređaja, kakvi su i najčešći.

Tenda je ovde napakovala sada već standardne tehnologije za ovu klasu uređaja. Tu su Beamforming+, gde plus označava da je u pitanju „fino štelovanje” standarda, pogotovo za AC standard, što će reći opseg na pet gigaherca. Sa ovom tehnologijom u plusu bi trebalo da je poboljšan domet bežične mreže kroz prepreke. Dometu, navodno, doprinosi i dizajn antena sa namenskim kosinama i sa gomilom oscilatora. MU-MIMO bi trebalo da je ovde dostupan u četiri strima (4 x 4), što je odlično, i bežični mrežni uređaji koji poseduju ovu tehnologiju će znati to da iskoriste. Od smart connect (u bilo kojoj varijanti) ovde ni traga ni glasa, pa će se AC10U, kao i mnogi Tendini dvopojasni ruteri, prijavljivati sa dva različita SSID-a, gde će AC mreža biti vidljiva samo kod mrežnih adaptera koji podržavaju AC standard.

Ruter se konfiguriše kao i sve novije Tende. Grafički korisnički interfejs je takođe novija verzija, sa bočnom narandžastom trakom za izbor taba u meniju i središnjim delom sa opcijama. Tenda je ovu bočnu traku krajnje intuitivno organizovala i nikada nećemo doći u poziciju da nešto ne možemo da nađemo. Uz grafički interaktivan prikaz, i oni manje iskusni će se lako snaći. Osnovni prozor nam govori o internet statusu i povezanim uređajima. Pod internet podešavanjima je zanimljivo obaveštenje o fizičkoj povezanosti Ethernet kabla na WAN portu. Pod podešavanjima vezanim za Wi-Fi imamo nekoliko podopcija gde imamo podešavanja vezana za kanal i bandwidth, Beamforming+ i WPS. Prisutna je mogućnost odabira snage predajnika u tri koraka, za oba frekventna opsega, kao i Anti-interference, gde je predefinisana auto funkcija. Mreža za goste, roditeljska kontrola i VPN se nastavljaju dalje, dok je USB App sa više opcija u pogledu toga kome dati pristup, štampaču ili memorijskom uređaju. Pod naprednim podešavanjima ima podosta toga, a navešćemo samo Static Route, IPTV, DDNS, Virtual Server, UpnP, DMZ Host, a tu je i Tenda App gde možemo zabraniti pristup ruteru putem mobilne aplikacije.

Kada smo kod aplikacije, govorimo o standardnoj Tenda Wi-Fi aplikaciji o kojoj smo već više puta govorili kada smo opisivali Tendine rutere. Da se ne ponavljamo mnogo, reći ćemo da je osnovni meni izdeljen u tri taba: Devices, sa listom povezanih uređaja i par osnovnih opcija za njih, zatim Storage, sa mogućnošću pristupa memorijskom uređaju na USB portu rutera, i na kraju Tools, sa gomilom drugih funkcija. Ove opcije nema smisla sve nabrajati, ali reći ćemo da se ruter može ozbiljno administrirati preko aplikacije.

Kao i do sada, Tenda nas nije razočarala, kako izgledom uređaja, tako i funkcionisanjem. Za porodičnu kuću ili stan je odlično rešenje, pa čak i za manja preduzeća gde se od rutera ne traži previše. Ono što nas prilično raduje je cena koja je i više nego sportska. Dvopojasni ruteri, polako ali sigurno, silaze u narod.

Dejan PETROVIĆ