Xiaomi M365

Električni trotineti, ili skuteri, kako ih popularno nazivaju ovih dana, sve su češći prizor na gradskim ulicama. Popularni su među korisnicima najrazličitijih starosnih grupa i po pravilu izazivaju radoznale poglede. Nema sumnje da je ovakav vid ličnog prevoza kroz zakrčene gradske ulice vrlo praktičan i da će u skladu sa sve boljim i jeftinijim modelima sve više dobijati na popularnosti.

Za razliku od modela koje smo predstavili u prethodna dva broja (SK 5/2019 i SK 6/2019) i čijim performansama nismo bili naročito zadovoljni, ovoga puta vam predstavljamo model koji je među domaćim korisnicima, ali i u svetu, već stekao zavidnu reputaciju. U pitanju je e-trotinet generičke oznake M365, kineskog proizvođača Xiaomi, kod nas najpoznatijeg po proizvodnji pametnih telefona.

Glavni detalj po kom se ovaj model izdvaja iz većine sličnih je velika autonomija, koja po navodima proizvođača može da dostigne čak 30 kilometara, što deluje gotovo nestvarno za ovakvu spravicu. Naravno, ovaj podatak se odnosi na idealne uslove koji podrazumevaju potpuno ravan put, bez vetra i bez zaustavljanja, sa vozačem težine do 75 kilograma, pri prijatnih 25 stepeni i bez padavina, uz ekonomični režim vožnje i brzinu od 15 kilometara na čas. Ove navode nismo proveravali, jer nas je interesovalo gde su granice i koliko može da pređe uz žestoko „arčenje”, sa čestim polascima iz mesta pod punim gasom, vožnjom uz velike uspone na granici savladivog i uz opterećenje blizu maksimalnih 100 kilograma koje može da ponese. Rezultati nisu ni blizu deklarisanih, ali su svakako sjajni, jer je apsolutni minimum koji je uz maksimalno maltretiranje M365 uspeo da pređe sa jednim punjenjem baterije uvek prevazilazio 15 kilometara, što je zaista sjajan rezultat. Uz normalnu vožnju, bez naglog kočenja i ubrzavanja uz maksimalan gas uzbrdo, 20 kilometara je sasvim realno očekivati. U ekonomičnom režimu, kod kog su ubrzanja i maksimalna brzina skromniji, moguće je stići i do 25 kilometara uz, doduše, vozača koji je znatno ispod metričke cente.

Za ovakve rezultate zaslužna je baterija koju proizvodi LG i koja se sastoji od 30 ćelija, čiji ukupni kapacitet dostiže 7800 miliamper časova, uz napon od 36 volti. Smeštena je ispod stajaćeg dela, čime je težište postavljeno na najnižoj mogućoj tački, a što direktno doprinosi odličnoj stabilnosti i lakoj upravljivosti.

Pored fantastične autonomije, M365 blista i u nekim drugim detaljima. Pre svega, prosto oduševljava čvrstinom konstrukcije i jednostavnošću procesa (ra)sklapanja. Lagana aluminijumska legura bez ikakvih naznaka uvijanja podnosi česte skokove sa ili na ivičnjak, prelaske preko raznih neravnina, šljunkovite i travnate površine. Robusna konstrukcija uzima danak kada je reč o udobnosti, jer M365 ne raspolaže bilo kakvim amortizerima i sva sila se direktno prenosi na šake vozača, što lako može da dovede do stvaranja žuljeva.

Udobnost bi verovatno bila dodatno ugrožena da nije pneumatika sa prečnikom od 8,5 inča, koji donekle ublažavaju efekat neravnina sa kolovoza. Guma od koje su izrađeni, kao i njena šara, odlično su odmereni, tako da nam se nijednom nije desilo da trotinet prokliza, čak ni pri oštrom skretanju pri većim brzinama. Mokar asfalt i umerena kiša nam, takođe, nisu pokvarili vožnju.

Kod ovog modela prednji točak je pogonski i direktno je pogonjen elektromotorom snage 250 vati, sa maksimalnim obrtnim momentom od 16 njutn metara. Za razliku od nekih drugih modela, ovde nema promene brzina, odnosno ograničenja snage motora u zavisnosti od opterećenja, već je sva snaga dostupna trenutno, sem u režimu ekonomične vožnje, kada je elektronski ograničena na nešto niže vrednosti. Kočenje se obavlja na dva načina, istovremeno. Pritiskom na ručicu mehaničke kočnice koja aktivira kočioni disk na zadnjem točku, ujedno se aktivira i motorno kočenje prednjeg točka, pri čemu motor prelazi u režim generatora i silu kočenja koristi za dopunu baterije. Učinak na autonomiju je vrlo skroman, ali može biti primetan u slučajevima kada se prelaze veća rastojanja nizbrdo. Sila motornog kočenja je predefinisana u tri koraka, od slabog, preko umerenog, do jakog, koje nikako nije preporučljivo na nizbrdicama, jer može dovesti do prevrtanja, ukoliko vozač promenom položaja tela ne kompenzuje vrlo jaku silu kočenja prednjeg točka. Fabrički je sila motornog kočenja postavljena na srednju vrednost i odmerena je tako da bude potpuno bezbedna u svim uslovima vožnje.

Navedeno podešavanje sile kočenja moguće je obaviti uz pomoć nekog Android ili iOS uređaja, na kome je instalirana zvanična MiHome ili neka od mnogobrojnih aplikacija koje su kreirali entuzijasti. Moramo da napomenemo da uz pomoć zvanične aplikacije ni posle više pokušaja nismo uspeli da se putem Bluetooth veze povežemo sa trotinetom, te da smo bili prinuđeni da koristimo odličnu, ali nezvaničnu alternativu m365 Tools, koja po funkcionalnosti ne zaostaje za zvaničnom, a manja je i preglednija. Upotreba bilo koje aplikacije svakako nije neophodna za vožnju, ali rudimentarna signalizacija na upravljaču trotineta koja je izvedena uz pomoć četiri LED lampice ne pruža baš previše detalja, niti jedan jedini taster koji im pravi društvo može da kontroliše funkcije poput (de)aktiviranja zadnjeg svetla, tempomata, ograničenja maksimalne brzine i mnogih drugih. S druge strane, prikaz trenutne brzine, broja pređenih kilometara od početka vožnje i ukupno, kao i procenjenu kilometražu koju će sa trenutnim punjenjem baterije M365 moći da pređe, nije moguće videti bez nabavke namenskog nosača za telefon koji se montira pored poluge gasa uz desni rukohvat.

Pored levog rukohvata nalazi se mehaničko zvonce, čija je upotrebna vrednost ogromna, s obzirom na to da je trotinet potpuno nečujan i pri punoj brzini, pa je blagovremeno obaveštavanje pešaka apsolutno neophodno. Pešaci su ujedno i najveća potencijalna opasnost za vozača trotineta, jer se na trotoarima i pešačkim stazama ponašaju vrlo ležerno i nepredvidivo, pošto ne očekuju da pored njih, potpuno nečujno, može proleteti neko brzinom koja lako može i da prevaziđe fabrički deklarisanih 25 kilometara na čas. Kako kod nas naprave ovog tipa još uvek nisu ušle u zakonske okvire, nema nikakvih pravila o njihovoj upotrebi, pa je na krajnjem korisniku da odabere kuda će da vozi. Vožnja kolovozom, pogotovo na vrlo prometnim saobraćajnicama, svakako je pogrešna i opasna, ali i svaka ležernost u vožnji na površinama namenjenim pešacima takođe može nezgodno da se završi. Biciklističke staze, uz odgovarajuće ograničenje brzine, pravo su mesto za ovakvo vozilo, kao što je u nekim zemljama Evrope već i regulisano.

Detalj koji nam se nije dopao jeste položaj poluge gasa, koja se kontroliše palcem desne ruke, što čitavu šaku stavlja u neprirodan položaj i vrlo brzo dovodi do umora. Kada se koristi funkcija tempomata, koji gas zadržava na zadatom nivou posle pet sekundi držanja poluge u istom položaju, ovaj problem se donekle prevazilazi, ali kada je potrebno fino manevrisati u gužvi i svaki čas dozirati gas, šaka vrlo brzo zaboli.

M365 je na nas ostavio vrlo pozitivan utisak i sasvim opravdano je postavio nove granice kod trotineta ove klase i cenovnog ranga. Zbog velike potražnje, teško ga je nabaviti, ali sa cenom od oko 400 evra (ili 500 na rate), te svime što nudi, svakako ćemo ga sve češće viđati po ulicama.

Vladimir TRAJKOVIĆ