Ne možete pobeći! Ni ne pokušavajte! Digitalni marketing će vas naći, čak i da nikada niste otvorili nalog ni na jednoj od društvenih mreža...

Veoma veliki, zapravo dominantan broj proizvođačkih kompanija u Srbiji je zatvoren u oblaku prošlosti! Kada kažem prošlosti, zapravo mislim na pogled na poslovanje. Ponekad mi deluje da je u nama preživela samo ona komponenta trgovca, te da se proizvođač ili umetnik u nama smanjio na beskonačno malu tačku sa jednako malim potencijalom za korišćenje talenta u svrhu proizvodnje. Ništa neobično, reći će neki. Ko bi još da grca u dubinama rizika proizvođača, koji ne samo da mora da smisli i proizvede neki proizvod, već da pronađe i dovoljno dobar kanal distribucije, reši problem konzistentnosti kvaliteta, i ko zna još koliko trica i kučina. Mnogo je jednostavnije da korisnicima prodajemo nešto što je negde već oprobano, funkcioniše i potreba već postoji. Mi „samo” servisiramo tu potrebu i – eto rezultata.

No, nije taj odnos prema riziku i njegovo nedovoljno preuzimanje, za koje nas vežu decenije bliske prošlosti, sidro o kome govorim. Domaće kompanije i/ili pojedinci, ono malo preostalih u ulozi proizvođača, i dalje misle da je put do uspešnog brenda isključivo onaj u kom proizvode koje ste proizveli samo treba „izreklamirati” kupcima i – čekati da oni u velikim brojevima „navale” na prodajne kanale kojima se njihovi proizvodi distribuiraju. Razumljivo je ovakvo posmatranje, ali samo donekle. Nekada, kada ste imali mali broj kanala na televiziji, mali broj dnevnih novina ili metoda komunikacije, čitava je priča oko pronalaska proizvoda bila poprilično centralizovana. Ako u „ono vreme” niste bili na MTV-u ili radio-stanicama, za vašu pesmu niko nije čuo. Isto važi i za štampane medije, televiziju.

U to vreme, hitovi su bili de facto jedini način da postanete uspešni u proizvodnji bilo čega, bez obzira na to da li se radi o muzici, književnosti, kućnoj elektronici ili medu. Proizvođači su bili svesni da ukoliko ne potroše neki zamišljeni iznos valute po izboru (najbolje strane) na troškove marketinških agencija, nema pronalaska kupaca i – nema prodaje. Decenijama kasnije, proizvođači su tragali za agencijama koje „pogađaju” veći broj kupaca, a stručnjaci za marketing su uživali u svojoj, monopolističkoj situaciji. Oni su i stvorili potrebu i upravljali prodajom gotovo svakog proizvođača ili distributera na tržištu. Fantastično!

Ipak, po jednoj od onih starih dobrih izreka o marketinškom pristupu stvarima, samo jedan deo ovih troškova je postizao rezultat. Koji to deo zaista jeste, koliki je on i gde se pak nalazi, gotovo nikada ne možete saznati. Zato je važno potrošiti dovoljno novca kako biste bili sigurni da ćete postići prave rezultate. Kako svi ti novci ka oglašivačima idu kroz marketinške agencije, a one za to uzimaju i dobar procenat, svaki vaš uloženi dinar u marketing njima donosi premije.

Digitalno doba nije donelo nikakvu promenu. Štaviše, dubljim prodorom digitalnih tehnologija u naše živote, čitava stvar je samo dobila svoje ogromno pojačanje i ubrzanje. Ekonomiju „dugačkog repa”, koja definiše Svet kao uniju velikog broja malih tržišta (niša), a ne kao skup svega par vrednosnih sistema (nemamo samo par kanala televizije i radija, već gotovo neograničen broj kanala distribucije sadržaja), digitalni marketari su razumeli mnogo pre svojih korisnika, proizvođača i distributera, i u njihovo ime i za njihov račun preuzeli distribuciju reklamnog sadržaja. Time se pomenuta monopolizacija samo nastavila. Tu i tamo će neki odustati od korišćenja marketinških agencija i sopstvenim će snagama udariti na znanje o upotrebi društvenih mreža, oglašavanja kroz internet pretraživanje i slično. Zbog cene, razume se.

Rezultat svega je jasan. Vas kao korisnika dnevno bombarduju oglasima digitalnog marketinga na gotovo svakom koraku, bez obzira na to koje mreže koristite i šta ste gledali na internetu. Svaki vaš pokušaj pronalaska informacija na Mreži će ka vama lansirati neverovatno veliki broj reklama, nudeći „savršeno personalizovan” proizvod za vas. Kažu, oni vas poznaju. Lično. Kroz vaše podatke, oni „tačno znaju” kakav putni ranac želite, koji laptop bi vama bio interesantan i koji mobilni telefon biste kupili kada biste sada menjali stari. A vi biste samo da prestanu da vas gađaju nečim što vas zaista ne zanima.

Jedini način da rešimo ovo ludilo je da prihvatimo promenu koju sa sobom donosi digitalna ekonomija. Zadovoljan korisnik je najbolji i jedini pravi korisnik, a do njega se ne dolazi (isključivo) reklamama, već kreiranjem proizvoda i usluga sa njegovim potrebama u jezgru. Ovako tretiran korisnik o proizvodu govori na svim kanalima na kojima je, pritom šireći kvalitetnu i organski generisanu reklamu, koja vredi značajno više od generičkog proizvoda neke marketinške agencije.

Momir ĐEKIĆ