Dovoljno je pogledati kompilacije špica na YouTubeu da se stekne pojam o brojnosti crtanih filmova nastalih osamdesetih godina 20. veka. Po jednom od njih je i autor teksta nazvao svoju preduzetničku „agenciju”, a drugi je i gledao i igrao. Taj crtani se zvao „BraveStarr”, verovatno se puštao na televiziji SKY ili nekom sličnom kanalu koje smo mogli da uhvatimo preko antena.

Radi se o svemirskom šerifu indijanskog porekla, koji, naravno, ima – neke moći (pojavi se sjaj u očima), a upečatljiv je bio i njegov prijatelj, mehanički konj koji može da se pretvori u humanoidnog ratnika sa velikom pucom (neka sačmara za koju smo mi mislili da je bazuka).

U igri se krećete po delu vanzemaljske planete koja ima odlike divljeg zapada, ali nemojte se začuditi ako vas napadne i poneki astronaut. A mi, deca k’o deca – bez interneta i opisa u „Svetu kompjutera” – uglavnom smo se beskrajno napucavali sa protivnicima. To i nije bilo pametno jer vrlo brzo ginete, što ubrzava protok vremena, a ono je prilično ograničeno. Tek kasnije shvatate da možete naći leteće sedlo, kojim letite na udaljene lokacije. Igra tada pokazuje avanturistički aspekt, jer otkrivate nova mesta na mapi, a na nekima možete birati par osnovnih akcija putem menija. Ako na vreme ispratite sve tragove i izveštite se u izbegavanju neprijatelja, nije nemoguće doći do kraja ove, ne baš sjajne, igre koja ipak pokušava da se izdigne iznad proseka običnih pucaljki.

Ognjen POPOVIĆ