Novi rekord na Trci ka oblacima

Automobil sa oznakom Volkswagen I.D. R Pikes Peak napravljen je specijalno za obračun sa slavnom stazom u Kolorado Springsu. Krajem juna, Romen Dima je za volanom ovog vozila pokazao koliko dobro su inženjeri iz Volkswagena obavili svoj posao.

Davne 1916. godine ustanovljen je Pikes Peak International Hill Climb (PPIHC), jedna od najslavnijih GT trka na planeti. Staza od 20 kilometara (12,42 milje), kojom se vozi do vrha planine Pikes Peak, jeste vijugavi stari autoput koji je tek od pre sedam godina u potpunosti asfaltiran (do tada su postojale deonice posute šljunkom). Zbog prosečnog nagiba od 7,2 stepena i činjenice da počinje na 2860 metara nadmorske visine, a završava na 4300, PPIHC se sa pravom smatra za najteži uspon u auto-moto sportu. Sem toga, na stazi je čak 156 krivina i svake godine oko 130 učesnika takmiči se u više kategorija (više klasa automobila, motora, kamiona i kvadova) ko će što brže doći do vrha. Pošto vozači tokom trke često prolaze kroz oblake, ovaj događaj je dobio nadimak „Trka ka oblacima” (The Race to the Clouds).

Dok se u većini moto-trka vozači bore za plasman međusobno, brdski usponi se voze samostalno, „protiv štoperice”. Prvi put kada je trka održana pobedio je Ri Lenc u najmanjem automobilu koji je učestvovao – Romano Demon Special – a postignuto vreme bilo je 20:55,60. Tokom decenija, visok plasman na ovoj trci postao je pitanje prestiža među proizvođačima, a jedan od „Svetih gralova” moto-sporta (i za mnoge nedostižan cilj) bila je težnja da se staza na Pikes Peaku pređe za manje od deset minuta.

Napravljen za stazu

Pre više od sto godina, PPIHC je osnovan sa idejom da se pospeši razvoj tehnologija koje će naći primenu u serijski proizvedenim vozilima. Ipak, sami automobili, motori i ostala vozila koja učestvuju na ovim trkama, često su ili ekstremno modifikovani primerci serijskih modela ili se radi o vozilima koja su napravljena „od nule”, sa ciljem da impresioniraju na trci ka vrhu Pikes Peaka. Poslednji put pre potpunog asfaltiranja staze, 2011. godine, nestvarna granica od deset minuta je konačno probijena. Nobuhiro Tađima je za volanom automobila Monster Sport SX4 Hill Climb Special (sa Suzukijevim motorom) prešao stazu za 9:51,58. Godinu dana kasnije, Ris Milen je u modifikovanom automobilu Hyundai Genesis Coupe postavio novi rekord od 9:46,164, da bi samo godinu dana kasnije, u unapređenoj verziji istog automobila, Milen popravio sopstveni rekord za više od 44 sekunde. Ipak, to nije bilo dovoljno da Milen ostane u knjigama kao rekorder Pikes Peaka, jer je 2013. godina bila ona kada je Sebastian Leb seo u Peugeot 208 T16, automobil koji je imao više zajedničkog sa modelom ovog proizvođača sa trke 24 sata Le Mana nego sa serijskim 208. Zahvaljujući idealnim vremenskim uslovima (niska oblačnost i slab vetar kako put ne bi bio previše prašnjav) Leb je postigao neverovatno vreme od 8:13,878 za koje su mnogi smatrali da ne može biti unapređeno i zaista, godinama je bilo tako.

Inženjerski pristup pravljenju automobila za Pikes Peak je da se prvo identifikuje, a zatim i otkloni najveći problem koji automobili imaju prilikom ovog uspona – manjak kiseonika. Naime, da bi gorivo moglo da se zapali u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem neophodan je kiseonik, a njega automobili uzimaju iz vazduha. Problem je u tome što na kraju staze Pikes Peak, na pomenutih 4300 metara nadmorske visine, motori dobijaju 40 odsto manje kiseonika nego na nivou mora (što su uslovi u kojima se automobili uglavnom testiraju). Zbog toga već neko vreme najuspešniji automobili aktivno mere pritisak kiseonika u vazduhu oko vozila, i, u skladu sa radom motora, ubrizgavaju dodatni kiseonik. Tokom godina, kako su električni automobili postajali sve bolji, za mnoge vozače se prelazak na električni motor, čija snaga ne zavisi od kiseonika, nametnuo kao sledeći logičan izbor. Među prvim vozačima koji su prešli na električna vozila bio je i slavni Nobuhiro Tađima. Na stogodišnjicu osnivanja trke, Tađima u modelu Rimac E-Runner Concept_One (1475 konjskih snaga) i Milen u vozilu Drive eO PP100 (1600 konjskih snaga) su se takmičili za titulu najbržeg. Tađima je završio kao četvrti, dok je Milen postavio prvi električni rekord ispod devet minuta – 8:57,118. Iste godine na trci se našao i Tesla Model S P90D, čije modifikacije su bile samo nove gume i bezbednosni kavez za vozača. Ovaj efektivno serijski električni automobil postigao je solidnih 11:48,264.

I.D. R Pikes Peak

Milenov rekord u klasi električnih vozila nije premašen na PPIHC-u održanom 2017. godine. Volkswagenovi inženjeri su zato, kada su počeli da se bave razvojem vozila koje će učestvovati na ovogodišnjoj trci na Pikes Peaku, za cilj postavili upravo Milenovih 8:75,118. Razvojni ciklus bio je veoma kratak – samo godinu dana. Prvih devet meseci je rađeno na teoretskom dizajnu i proizvodnji prototipa, da bi se tokom poslednjih 10 nedelja pre trke pristupilo testiranju i unapređivanju automobila. Pošto je staza ka Pikes Peaku veoma specifična, testiranje na njoj nije moguće tokom najvećeg dela godine, pa timovi moraju da simuliraju, predviđaju i kalkulišu pre nego što izađu na samu stazu. Srećom, razvoj nije pokrenut potpuno od nule, nego je za osnovu uzeta Volkswagenova serija I.D. to jest platforma MEB.

Serija I.D. zamišljena je kao „električni Golf” i prvi modeli bi trebalo da se nađu u slobodnoj prodaji tokom 2020. godine. MEB (Modularer Elektrobaukasten – nemački za „modularni pribor za električnu izgradnju”) je platforma koju koristi cela VW grupa (Volkswagen, Audi, Škoda i SEAT). Ciljevi platforme MEB su konsolidacija i pojednostavljenje električnih kontrola, centralizovanje kompjuterskih sistema u automobilu kako bi se koristio manji broj mikroprocesora, razvoj tehnologija za pomoć vozačima i autonomnu vožnju, kao i unapređivanje i modifikacija samog načina na koji se automobili proizvode. Petnaest fabrika u okviru ove grupe će do kraja 2022. godine preći potpuno na proizvodnju električnih automobila, a već danas ova grupa raspolaže sa zalihama baterija za električne automobile u vrednosti od skoro 50 milijardi dolara.

I.D. R Pikes Peak je veoma specifičan automobil, dizajniran isključivo da bude u skladu sa propisima klase Unlimited trke PPIHC, a ti propisi mogu da se svedu na: „Ako je vozač bezbedan, sve ostalo je dopušteno”. Automobil je kratak i nizak, ali širok, sa agresivnom aerodinamikom kako bi ostao priljubljen uz podlogu. To je neophodno iz dva razloga – automobil je težak manje od 1100 kilograma, a staza ka Pikes Peaku, iako asfaltirana, često je prekrivena sa dosta prašine koja izaziva proklizavanje. I.D. R ima relativno slab motor u poređenju sa ranijim električnim modelima – „samo” 680 konjskih snaga, ali je u pitanju najnovija generacija agregata, iz iste porodice kao oni koji se koriste u ovogodišnjoj sezoni Formule E. Sem toga, automobil nema odvojene motore za svaki točak, kao što je slučaj sa brojnim sportskim električnim automobilima, nego za svaku osovinu. Ipak, zahvaljujući tome što je vozilo veoma lagano (i ima kompjuterski kontrolisane diferencijale) I.D. R Pikes Peak ubrzava od nule do 100 km/h za samo 2,25 sekunde, što je brže od bolida Formule 1 i Formule E. Razlog zašto u automobil nije ugrađen jači motor proizilazi iz uslova na samoj stazi. Uspon do Pikes Peaka nema mnogo dugih pravaca na kojima bi mogla da se razvije velika maksimalna brzina, ali ima 156 krivina iz kojih dobro konstruisan električni automobil izleće kao metak. Sem toga, klasa Unlimited dopušta naprednu kompjutersku kontrolu sistema, pre svega proklizavanja i kočenja.

Kao što smo naveli, motorima sa unutrašnjim sagorevanjem je neophodan vazduh – kako za sagorevanje, tako i za hlađenje. Kod električnih motora neophodno je samo minimalno hlađenje, jer je mnogo bitnija temperatura jednog drugog dela automobila – baterija. Automobil raspolaže sa specijalnim litijum jonskim baterijama ukupnog kapaciteta od 43 kilovat sati. Ono što ih čini specijalnim je njihova hemija, jer se ne radi o baterijama pravljenim za serijske automobile. Kod komercijalnih vozila je bitno da ćelije drže što više energije, kako bi baterija trajala što duže i automobil mogao da vozi što duže sa jednim punjenjem. Sem toga, bitno je i da se baterije brzo pune, kako korisnik ne bi morao da dugo čeka na stanicama za dopunjavanje. Kod baterija za I.D. R Pikes Peak na prvom mestu je bila brzina otpuštanja energije, da bi automobil mogao da što brže prebaci što više energije u motore.

Vožnja

Nakon što su u Volkswagenu napravili najbolji električni automobil za vožnju po ovoj specifičnoj stazi, angažovali su i najboljeg vozača. Romen Dima je među najboljim učesnicima u trkama izdržljivosti koje traju po 24 časa, sa dve titule na Le Manu, četiri na Nirnbergringu, dve u Spa i jednu na Sebringu. Sem toga, pošto se uvek takmiči na Pikes Peaku u više kategorija, uspeo je da na ovom takmičenju bude prvi u ukupnom plasmanu 2014, 2016, i 2017. godine. Upravo zbog tog impresivnog iskustva, Dima je angažovan da sedne za kontrole I.D. R Pikes Peaka (kroz prilično mali otvor na krovu).

Na dan trke, od pola šest do pola devet ujutro, mali deo staze (deonica od dve mije) je otvoren timovima za testiranje. Publici okupljenoj na velikoj nadmorskoj visini već godinama je upadljiv najveći nedostatak električnih vozila u odnosu na ona konvencionalna – njihov zvuk. Dok motor sa unutrašnjim sagorevanjem „brunda” i zvuči moćno, elektromotori tek zuje. Zbog toga što električni motori ne prave buku kao njihova braća sa unutrašnjim sagorevanjem, učesnici u saobraćaju ih ne čuju da dolaze, što može da predstavlja bezbednosni rizik, pogotovo na trkama gde su brzine mnogo veće nego u regularnom saobraćaju. Zato su električni automobili na PPIHC obavezni da tokom vožnje uključe sirenu, sličnu policijskoj ili vatrogasnoj. Pre zvanične vožnje, svaki učesnik vozi i jedan pun kvalifikacioni prolaz stazom. Dvadeset četvrtog juna ujutro, Romen Dima je u I.D. R Pikes Peaku postigao sedam sekundi bolji kvalifikacionih rezultat od onog kojim se pet godina ranije Sebastian Leb kvalifikovao u 208 T16. Na Pikes Peaku prvo voze motori od najsporijeg ka najbržem, a tek onda automobili od najbržeg ka najsporijem, kako bi najbrži kvalifikanti vozili oko podneva, kada je najtoplije. Ipak, uvek postoji strah učesnika da će neočekivana produženja vožnje dvotočkaša odložiti početak vožnje automobila dovoljno dugo da se vremenski uslovi pogoršaju. Iako se trka održava krajem juna, u Koloradu na 4300 metara nadmorske visine često je veoma hladno. Ove godine su uslovi za vožnju bili prilično povoljni (slab vetar i malo oblaka), ali je Vokswagenov tim ipak čuvao I.D. R Pikes Peak u klimatizovanom šatoru sve tok nije došao red za njihovu vožnju.

Zvanična vožnja, koju je obeležilo oduševljenje publike brzinom kojom je Dima izlazio iz krivina, okončana je pomeranjem više rekorda. Sa rezultatom od 7:57,148, Romen Dima i I.D. R Pikes Peak ušli su u istoriju. Ne samo kao najbrži električni automobil koji je odvezao stazu na Pikes Peaku, nego i kao najbrži automobil svih vremena i prvo vozilo koje je prešlo stazu za manje od osam minuta. Milenov rekord iz 2016. godine za najbrži električni automobil pomeren je za 59,97 sekundi, ali je nadmašen i Lebov rekord za čak 16,73 sekunde, tako da je po prvi put električno vozilo najbrže na ovoj stazi. Kada je pre pet godina Leb postavio svoj rekord i publika i stručnjaci bili su ubeđeni da ga niko neće dotaći decenijama. Danas je atmosfera kudikamo drugačija, jer su električni automobili tek počeli da se razvijaju i nema sumnje da će dalji razvoj tehnologija, od samih motora, preko računarski kontrolisanih sistema, sve do ekstremno bitnih baterija (na koje odlazi najveći procenat ukupne težine električnih automobila), nastaviti da pomera granice rekorda na slavnoj planinskoj stazi. Sredinom jula, tim okupljen oko automobila I.D. R Pikes Peak, ponovo sa Romenom Dimom za volanom, učestvovao je na engleskoj planinskoj trci Goodwood Festival of Speed, gde je postignut novi rekord za najbrže električno vozilo (44 sekunde brži od prethodnog) i treće najbolje vreme do danas.

• • •

Volkswagen je, tako, ovim impresivnim rekordom skrenuo pažnju javnosti na to da su na određenim stazama upravo motori sa unutrašnjim sagorevanjem predstavljali ograničenje vozačima koji će za volanom sve naprednijih modela električnih automobila nastaviti da ruše brojne rekorde u godinama koje su pred nama. Najbolje od svega, kao što je slučaj kod većine moto-sportova, tehnološka rešenja koja razvijaju pobednički timovi direktno nalaze primenu u serijski proizvedenim automobilima, koje ćemo svi mi voziti za nekoliko godina. Brži, bezbedniji, lakši, na struju i, ako to želimo, koji vozi umesto nas. Ipak, kada imate prelepu planinsku stazu, kao što je ona na Pikes Peaku, i automobil koji je u stanju da se izbori sa njom na najbolji mogući način, nekako je šteta prepustiti kompjuteru da vozi.

Dragan KOSOVAC