U pitanju je upravljačka simulacija sa motivima istoimene TV serije koja veoma liberalno (Bethesdini advokati bi rekli „besramno”) posuđuje mehaniku i vizuelni stil od Fallout Sheltera. Na sreću, ono najbitnije, konceptualno jezgro igre, bitno se razlikuje. Naime, Fallout Shelter od igrača traži da bude deo rešenja. Da, povremeno morate da donesete neku tešku odluku, ali sve je u službi spasavanja ljudi u nuklearnom skloništu. Westworld, sa druge strane, traži od vas da budete amoralni deo problema (korporacije Delos) čiji zadatak je da neprekidno usavršava mašineriju za zadovoljavanje najnižih ljudskih poriva, prilikom čega pomaže u zlostavljanju (diskutabilno) svesnih bića, odnosno sve ono što se u TV seriji kritikuje. Ukoliko možete da pređete preko tog šta zapravo sve vreme radite i okrenete se prvenstveno mehanici i priči, otkrićete da je Westworld prilično zarazan freemium timesink koji, čak, uspeva da na više nego solidan način prenese delove radnje iz prve dve sezone TV serije u mobilni format. Najveći mehanički problem igre, ipak, nije implementacija freemium valute koja sve više mami da trošite stvarni novac što dalje odmičete sa igrom, nego sistem u kom za unapređivanje najboljih hostova (androida koji opslužuju goste Westworlda) žrtvujete one slabije. Time se još više devalviraju i „životi” ovih sintetičkih stvorenja i moralni kompas igrača.

Dragan KOSOVAC