Postideo se, ako ničega drugog, onda sopstvene tišine i tišine drugih viđenih menadžera i vlasnika još uvek dominantne društvene mreže.

Zakerberg (Zuckerberg) Mark, golobradi genije, revolucionar je deljenja i nosilac preduzetničke spomenice dvadeset i prvog veka. Gotovo deceniju i po dugu evoluciju Facebooka pratile su nadasve zanimljive i bogate priče. Gledano i kroz sopstvenu prizmu, možemo lako postaviti događaje u istoriji ove globalne korporacije u širi društveni kontekst - od kada je globalna ekonomska kriza bila kolevka iz koje je deljenje sopstvenih misli, fotografija i prijateljstava bilo poželjno i popularno, pa sve do vremena globalne krize informatičke sigurnosti, u kojoj Facebook ponovo ima centralnu ulogu. Ovoga puta, ova mreža nije oslobodilac potužne stege ekonomskih nedaća, već alat u rukama lošijih ljudi sa lošijim namerama.

Skandal oko korišćenja podataka koje je prikupila kompanija Cambridge Analytica uz pomoć alata mreže Facebook se ne stišava. Da li je to prvo kompromitovanje velike količine podataka neke velike mreže na internetu? Svakako nije. Da li se radi o nekakvom hakerskom upadu ili padu bezbednosti Facebooka? Odgovor je ponovo ne. Radi se o zloupotrebi načina na koji je API (Application Programming Interface) Facebooka stavljen na raspolaganje, a pomoću kojeg je moguće doći do podataka koje je i te kako moguće iskoristiti u globalnim i masovnim događajima, poput izbora za predsednika SAD. U žiži ovog skandala je ipak tehnologija, ne politika. Dakle, ostavimo po strani činjenicu da je ona polovina Sjedinjenih Država koja je izgubila na proteklim izborima od tog paklenog kraha pokrenula niz procesa koji treba da dokažu da je novi američki predsednik to postao zahvaljujući Rusima, Kinezima, Makedoncima i Facebooku. Naravno da gubitnici imaju pravo da se ljute, da se žale na sudiju, delegata i reglera, tetu što stiska taster za vreme i sve druge učesnike procesa.

Na internetu se mogu pronaći i intervjui bivših zaposlenih kompanije Cambridge Analytica, koji svedoče o upotrebi Amazonove platforme Mechanical Turk, te oko 270 hiljada njenih korisnika, sve u cilju upotrebe aplikacije po imenu thisisyourdigitallife profesora Aleksandra Kogana sa Univerziteta u Kembridžu. Aplikacija je imala zadatak da izradi psihološke profile ljudi uz pomoć podataka sa Facebooka, koji bi se zatim mogli iskoristiti za manipulaciju izborima tih ljudi. Iako su ljudi koji su učestvovali u ovom eksperimentu zaista dozvolili aplikaciji da pristupi njihovim podacima, to svakako nisu prijatelji i prijatelji prijatelja pomenutih pojedinaca, čiji su podaci takođe uvučeni. Naime, ukoliko se sećate politike koja je nekada bila podrazumevana na Facebooku, a po kojoj ste mogli da imate detaljan pristup stranicama vaših prijatelja, ali i prijatelja vaših prijatelja, isto tako su i API-jevi bili dostupni u skladu sa tom politikom. Ovakvo podešavanje je omogućilo analitičarima da prikupe podatke o prvom i drugom stepenu separacije tih 270 hiljada ljudi, što iznosi oko 50 miliona korisnika.

Originalni korisnik kompanije Cambridge Analytica bio je Stiv Benon (Steve Bannon), jedan od vodećih stratega Trampove (Donald Trump) kampanje na izborima. Gospodina Benona su pojedinci iz tada još uvek nepostojeće kompanije doveli na Kembridž i pokazali mu fingirane kancelarije, fingirana istraživanja i druge elemente obmane kako bi se pokazali kao idealan partner za „izmenu percepcije ljudi na izborima” u SAD. Rečima mladića iz intervjua: „Da biste izmenili politiku, morate izmeniti kulturu. Da biste izmenili kulturu, morate izmeniti ljude!”. Čitavoj operaciji je bio potreban novac, pa su predstavnici nove kompanije i gospodin Benon pohrlili u SAD i u razgovoru sa investitorima, koje su uverili da su uspešno sarađivali sa ministarstvima, kontraobaveštajnim službama i ko zna još kime, dobili 15 miliona dolara za investiciju u proces.

Više nego ikad, jasno je da su ovakve platforme moguće i da je skup softveraša, naučnika koji se bave podacima i psihologa u stanju da utiče na naše rasuđivanje i naše izbore. Facebook je već skupo platio svoje neznanje o tome kako nešto fundamentalno neagresivno može biti iskorišćeno za nešto tako opasno. Ako nas Zakerbergov vapaj ne trgne, uskoro ćemo i sami biti mete procesa izmene svesti, i to ne samo na izborima, već svakodnevno. Brisati ili ne, pitanje je sad!?

Momir ĐEKIĆ