Intel Core G i AMD Ryzen G procesori

Godina za nama, razapeta između nestašice grafičkih karata uzrokovane velikim brojem kupljenih primeraka namenjenih rudarenju kriptovaluta, i povratka AMD-a u najviši rang takmičenja, bila je uzbudljivija nego niz prethodnih zajedno. U prvim mesecima tekuće godine, nastavak sage o „vozdignutom” čudu dobija sve veću pažnju, a grafičke kartice novu priliku da podignu obrve investitora vodećih svetskih proizvođača. Pretoplu zimu je, osim strahovlade respiratornih infekcija, odlučio da obeleži brak dvoje rođaka, čiji su idejni tvorci mogli da budu domišljatiji, pa da ih zajedničkim imenom nazovu Targaryen ili tako nekako, namesto Ryzen 2400G. Ipak, kažu da se poklonu u zube ne gleda.

Spoj nespojivog

Kada su krajem prošle godine do nas stigle glasine o spajanju Intelovog centralnog procesora i AMD-ove grafičke jedinice zasnovane na Radeon RX Vega tehnologiji, nismo bili sigurni je li to bila još jedna dobro smišljena lažna vest ili se neko zaigrao u prepisivanju tuđih vesti. No, uprkos inicijalnoj neverici, početkom godine, negde baš na dan pravoslavnog Božića, svetu je predstavljen duo fantastiko, u dve varijante, od 65 i 100 vati. Radi se o osmoj generaciji Intelove Core tehnologije, pojačanoj Radeon RX Vega M GL i GH varijantama, koji u paru čine više nego izuzetan tim.

Pakovanja su vrlo tipizirana. Naime, procesorima su dodati Vega čipovi i četiri gigabajta ekskluzivne HBM2 memorije (za veoma visoke performanse) koji su sa procesorom integrisani pomoću Intelove EMIB (Embedded Multi-Die Interconnect Bridge) tehnologije, koje se možda sećate iz naših članaka posvećenih Intelovim planovima sa kraja pretprošle i početka prošle godine. EMIB je tehnologija koja omogućava „lepljenje” različitih čipova veoma performantnom vezom, koja služi kao superbrzi most koji optimizuje troškove proizvodnje ovako složenih čipova. Kao što rekosmo, ovaj spoj nije namenjen širokoj populaciji, već veoma specifičnom skupu niša koje imaju potrebu za tankim, brzim i grafički potentnim hardverom. Razume se, radi se o 2-u-1 sistemima i miniITX sistemima, poput Intelovog NUC-a. Prema rečima Intelovih menadžera, uređaji koji su ispunjavali zahteve korisnika iz ovih segmenata težili su i po tri do četiri kilograma, što ih nikako nije svrstavalo u optimalne prenosnike. Sa ovom kombinacijom, Intel namerava da masu prepolovi, a da performanse podigne za više desetina procenata. Prvi testovi, koje obično sponzorišu kompanije naručioci, pokazuju izuzetan napredak, kako u gejmingu, tako i u radu sa alatima za obradu grafike, gde su ubrzanja išla i do 42 odsto, u slučaju rada sa Adobe Premier Pro alatom.

Vega u verziji M GL namenjen je laptopovima, dok je GH verzija namenjena malim uređajima, poput pomenutog NUC-a. GL je, prirodno (L kao low), nešto sporija verzija čipa, sa radnim taktom između 931 i 1011 megaherca i 20 CU (Compute Units). GH (H kao high) verzija ima veći broj obradnih jedinica (26 CU), a radi na frekvencijama između 1063 i 1190 megaherca. Siromašnija verzija Vega čipa se uparuje sa i5 i i7 procesorima, dok se bogatiji grafički čip uparuje isključivo sa i7 procesorima osme generacije.

Poređenje ovih proizvoda sa Intelovom integrisanom grafikom nema apsolutno nikakve poente. Što se tiče diskretne grafike, pomenuta siromašnija verzija omogućava skoro 40 odsto bolje rezultate nego korišćenje Nvidia GTX 1050 (u igri Hitman), dok bogatija donosi deset odsto bolje performanse nego GTX 1060 sa Intelovim procesorom iz prethodne, sedme generacije. Iako ne govorimo o prevelikoj razlici u performansama, ipak poredimo integrisani grafički čip u procesoru i diskretnu grafičku karticu. S te tačke gledišta, ovi rezultati su više nego impresivni.

Nije da je preterano važno, ali procesori u ovom paketu i dalje imaju omogućen i Intelov integrisani grafički čip, što smanjuje potrošnju kada korisniku nije potreban jači, Vega grafički čip. Važno je primetiti i da u ovoj varijanti korisnik ne zavisi od instaliranog RAM-a. Naime, u integrisanim rešenjima, brzina RAM-a, kao i njegova konfiguracija (u jednom ili dva kanala), ponajviše utiče na performanse. U slučaju Intelovih rešenja, četiri gigabajta integrisane, veoma brze memorije funkcioniše kao ekskluzivan RAM za grafički čip koji ne opterećuje instaliranu operativnu memoriju. Maksimalne performanse su, dakle, cilj ovog spoja.

Minimalizacija veličine i mase, te maksimizacija trajanja baterije, drugi su i treći paket zadataka koje je ova platforma morala da ispuni. Prema Intelovim tvrdnjama, ne samo da korisnik dobija izuzetno brz sistem, već on ima dva puta manju masu i dva puta duže trajanje baterije od uređaja prethodne generacije. Sećate li se da smo pre neki mesec pričali o prelasku prvog čoveka Vega tehnologije iz AMD-a u Intel? Ovo je svakako prvi korak u pravcu Intelovog prodora u ozbiljnije integrisane grafičke sisteme. Za početak, tu su „plaćenici” sa oznakom „G” na kraju oznake. No, Intel će uskoro obrazovati sopstvenu vojsku, usmerenu ka samo jednom cilju – apsolutnoj dominaciji.

Očekivani spoj

Ukoliko je kombinacija Intelovog procesora i AMD-ovog grafičkog čipa bila malo verovatna, onda je ona u kojoj su partneri pomenuta Vega i njen rođak Ryzen svakako očekivana. Već neko vreme na tržištu praktično nema APU proizvoda koje je odlikovao spoj sposobnog procesora i sposobne grafike, iako nijedna od ove dve komponente nije bila šampion svoje klase. Ovaj moderni spoj, iako podseća na APU i tako ga često i zovu kolege sa popularnih sajtova, to svakako nije.

Za početak, APU-ov procesorski deo nikada nije bio prava konkurencija Intelu, čak ni u donjem segmentu. To će vam priznati gotovo svaki iole objektivni AMD fan, iako nevoljno. Ipak, Ryzen kao osnova proizvoda koji u sebi ima više nego dobar grafički sistem nudi nešto što podseća na APU, ali nudi mnogo više procesorske snage, mnogo bliže performansama koje još uvek u igri drže neprikosnovenog monopolistu.

Pre nego što na sledećim stranicama ovog broja preciznije seciramo najnoviji AMD-ov proizvod, reći ćemo samo da, u najavi, pred sobom potencijalno imamo Sveti gral „pristojnog gejminga za ne tako veliki novac”. Dodatno, Ryzen 3 2200G i Ryzen 5 2400G su moguće rešenje trenutnog (a možda i ne tako trenutnog) problema dostupnosti grafičkih kartica. Šta stoji iza tako bombastičnih predikcija? Prvi testovi, koje je sponzorisao AMD, pokazuju izuzetne performanse dva pomenuta procesora, u poređenju sa pažljivo odabranim Core i3 i i5 procesorima rivala, na sličnom taktu. Ipak, kada u obzir uzmete cenu od svega sto dolara za jeftiniji model, zaista ćete razmisliti.

Pomenuti siromašniji čip nudi četiri jezgra, bez SMT-a (HyperThreading kod Intela), koji rade na taktu između 3,5 i 3,7 gigaherca. U grafičkom podsistemu ovog proizvoda ima svega osam CU Vega jedinica, što nije previše, ali nudi sasvim dovoljnu osnovu za gejming u 720p rezoluciji. Bogatiji proizvod iz prvog ešalona, Ryzen 5 2400G poseduje isti broj jezgara, ali sa uključenim SMT-om, te 11 Vega CU jedinica i radnom frekvencijom između 3,6 i 3,9 gigaherca. Dobra vest za AMD-ove postojeće korisnike jeste da su ovi čipovi kompatibilni sa AM4 ležištima. Ipak, nije dovoljno samo da „ubodete” novi procesor u svoju staru ploču i da time „završite” posao. Naime, većina proizvođača matičnih ploča je morala da pripremi osveženje BIOS-a kako bi bile sposobne da koriste nove Ryzen G procesore. Motivisani izuzetno pristupačnim proizvodima, mnogi će pokušati da reprogramiranjem BIOS-a iz svoje postojeće ploče iscede i poslednji dah radosti.

Međutim, za reprogramiranje je (prvo) potreban „običan” Ryzen procesor kako biste uopšte podigli verziju softvera na ploči, a tek onda možete da stavite svoje novo čedo. Tu se jednostavnost prelaska na novu platformu gubi. Svestan ovog problema, AMD u nekim delovima Sjedinjenih Američkih Država čak daje besplatne primerke jeftinijih AM4 procesora budućim korisnicima Ryzen G proizvoda. Eto, toliko je AMD-u stalo. Svaka čast, zaista. Ipak, ne verujemo da će ovo biti dovoljno da bi veći broj ljudi kupio nove proizvode. Ipak će većina sačekati nove ploče, koje će doći sa fabrički podignutim verzijama.

Interesantno je i to, da kada uporedimo Ryzen G sa svojim „običnim” Ryzen parnjacima, razlike srećemo u dvostruko smanjenoj keš memoriji, ali i nešto višem kloku procesora u G verzijama. Cena je ista, a performanse procesorskog dela idu blago u korist „obične” verzije. Kada već pominjemo cenu, iako na prvi pogled deluje fantastično, ipak treba dodati da će maksimalne performanse ovih proizvoda biti postignute isključivo uz upotrebu veoma brze memorije.

Bilo kako bilo, kruna koju je i do sada AMD ponosno nosio ostala je na glavi. Ona je sada ukrašena još sjajnijim dragim kamenjem. Njen sjaj sada dopire do dvora konkurencije, kojoj se klanja. AMD je još jednom podigao lestvicu integrisane grafike. Iako se suštinski takmičio sa sopstvenim rekordima, AMD je pokazao da ne haje za „dovoljno dobrim”, već da mu je cilj pun povratak na scenu i ponovno stvaranje „duopola”.

• • •

Interesantno je da, po prvi put nakon mnogo godina, odabir AMD-ovog rešenja sa integrisanom grafikom nije samo odluka koja štedi novac, već obezbeđuje bolje performanse u značajnom broju aktivnosti. Intel ima jasnu prednost samo u procesima koji se ne oslanjaju na više jezgara, dok u svim drugim, u ovom cenovnom segmentu (niži i niži-srednji), nudi manje snage za uloženi novac. Možemo sa sigurnošću reći da će vam, ukoliko pravite mašinu za gejming i ne nameravate dapotrošite više od 10.000 dinaraza grafičku karticu, Ryzen 5 2400 G i Ryzen 3 2200 G biti veoma interesantni. Za sve mašine za lagani gejming do 450 evra, većina dobro upućenih prijatelja (posebno onih „slabih na AMD”) će vam savetovati da uzmete Ryzen 5 2400G, kao osnovu. Nepoznanica ostaje overklokovanje, koje će sasvim sigurno biti moguće, ali su limiti još uvek nepoznati. Oba nova procesora se isporučuju sa veoma dobrim vazdušnim kulerom, a kako će se procesorska i grafička jedinica overklokovati praktično odvojeno, teško je predvideti da li ćete iz Ryzen G modela moći da dobijete više od 10-15 odsto bolje performanse.

Kada uporedimo dva braka, jedan rođački i jedan nesvakidašnji, možemo primetiti nastavak strategije koju obe kompanije „furaju” već neko vreme. Intel je u domenu integrisanih rešenja usredsređen na dva koloseka: u jednom je grafički sistem dovoljan za uobičajeno korišćenje i veoma lagan gejming; u drugom su specijalizovani i veoma skupi proizvodi (ranije Iris grafički čip sa eDRAM integrisanom memorijom, a sada proizvodi sa Vega čipovima), namenjeni, pre svega, kompaniji Apple i drugim „skupim” brendovima. AMD je, sa druge strane, beskompromisno akter u dve, veoma različite priče: u jednoj su kompetetivni procesori, bez grafičkih čipova, namenjeni mašinama u kojima gostuju najpopularnije grafičke kartice, a u drugoj moderna APU rešenja koja omogućavaju solidan gejming za relativno skroman novac.

Čini se da se ovde ne radi o sukobljenim inicijativama. Deluje da i te kako postoji razumevanje između dva konkurenta koji se trude da profitiraju na sopstvenoj prednosti, a da ne izgube previše tamo gde ne mogu da ponude dovoljno. Ipak, jasno je da će u ovoj godini Intel biti taj koji će izgubiti udeo na tržištu. AMD će sigurno imati veoma snažnu godinu. Zanimljivo će biti krajem godine, kada očekujemo Zen+ arhitekturu i adekvatan odgovor Intela. U međuvremenu, pratićemo nestašicu diskretnih grafičkih kartica. Ma ne, nije to zbog rudarenja! Zar vi rudarite? Hm, da li bi Ryzen G možda mogao da rudari...

Momir ĐEKIĆ