Dell Inspiron 5567 i 5767

Dell je na naše tržište počeo da isporučuje prve mašine sa Ubuntu 16.04 operativnim sistemom. U tu svrhu nam je na test stigao Dellov novi Inspiron dvojac sa relativno malim hardverskim razlikama. Dakle, ovog puta pišemo o modelima Inspiron 5567 (15,6 inča) i Inspiron 5767 (17,3 inča). Ove mašine imaju po osam gigabajta DDR4 memorije, Core i7-7500U i Core i5-7200U (navedenim redom) čipove sedme generacije i diskretnu AMD-ovu grafiku R7 M445 sa raskošnih četiri gigabajta GDDR5 memorije. Ostatak obe konfiguracije podrazumeva pomalo arhaični osmobrzinski DVD-RW uređaj i LED ekrane sa punom HD rezolucijom. Manji model je opremljen sa 256-gigabajtnim SSD-om, dok 17-ica za masovno skladištenje podataka koristi klasični magnetni disk od jednog terabajta koji ima osam megabajta keša na sebi. Svi ovi podaci odnose se na dva konkretna modela koje smo mi probali, mada na tržištu postoje i modeli u nešto drugačijim konfiguracijama.

Pomenuti Ubuntu 16.04 se bez greške instalira i radi veoma okretno na obe mašine. Obilje softvera je na raspolaganju i sve što ide uz GNU/Linux operativne sisteme. Ipak, pomalo groteskno deluju naslovi po mreži i štampi kako Dell ostaje veran podršci za GNU/Linux, dok na novim mašinama, recimo, nema drajvera za AMD-ovu diskretnu grafiku. AMD je godinama odugovlačio sa podrškom za GNU/Linux, ali to se konačno menja pošto su se ovih dana pojavili drajveri sa Vulkan podrškom. Međutim, Dell ih nije uključio u Ubuntu koji isporučuje. Štaviše, kada se ode na Dellovu stranicu podrške za nove mašine, lista drajvera za Ubuntu 16.04 je sablasno prazna. Ostaje nam da se nadamo da je ozbiljnija podrška na putu, tim pre što su igrački naslovi na Steamu sa podrškom za GNU/Linux sve brojniji, a najavljen je i Unity debi na ovoj platformi, što će svakako uticati na njenu popularnost kod široke publike. Ako vas sve to sa GNU/Linuxom ne zanima, već uzimate laptop koji Linux ima „reda radi”, a zapravo ćete da instalirate OS po svom izboru (čitaj: Windows), onda dolazimo do sledeće teme.

Iznenađenje u testiranju ovih dobro koncipiranih i interesantnih računara nam je priredio Microsoft. Ostvarene su najavljene „pretnje” da će podrška za Intel Kaby Lake i AMD Zen postojati samo u Windowsu 10. Stari „Prozori” (7, 8, 8.1) se bez problema instaliraju na nove mašine, ali ništa od novih drajvera (bez obzira na to da li ih „vučete” sa sajta proizvođača ili Intelovih stranica) nije moguće instalirati na njih, što znači da ostajete, recimo, na Intel HD Graphics adapteru, često i bez Wi-Fija itd.

Objašnjenja za ovako kontroverznu odluku deluju neubedljivo, bar onoliko koliko je na tržištu neubedljiva „Desetka” posle, evo, više od dve godine. Naime, moguće je da Intelova Speed Shift tehnologija za brzo menjanje naponskih stanja zaista zahteva neke promene na OS-u, ali to je tehnologija dominantno implementirana u samom hardveru. Uz to, Skylake je radio sličnu stvar, samo sporije, pa nije bilo potrebe da se podrška ograničava samo na Windows 10. Intelov Turbo Boost 3.0 sa Turbo Boost Max 3.0 koji optimizuje performanse procesora u jednonitnim procesima i bira najbrže jezgro za takve zadatke, deluje ozbiljnije i nema sumnje da se podrška za ove tehnologije mora naći u operativnom sistemu.

Slično je i sa AMD-ovim novonajavljenim tehnologijama: finim podešavanjem kloka i Simultaneous Multi-Threading, koji stižu na novim 14-nanometarskim Zen čipovima čim svane 2017. godina. Ove tehnologije će verovatno zahtevati promene i na samom kernelu, što je uvek pipaviji i rizičniji posao od podrške kroz drajvere.

Uz dužno poštovanje neophodnog truda i troškova, pitanje prioriteta nameće se samo po sebi. Windows 7 je sa nekih četrdesetak procenata udela na tržištu i dalje daleko najpopularniji Microsoftov OS. Kako to da su bitniji Windows 10 korisnici kojih ima neuporedivo manje? Windows kao proizvod je sasvim sigurno operacija vredna više milijardi dolara, pa su troškovi implementacije prilično anemičan izgovor uprkos podršci koja je istekla januara 2015. godine. Produžena podrška za „Sedmicu” traje do 2020. godine. Da li to znači da će korisnici sa produženom podrškom dobiti ažuriranja za nove procesore? Ili je sve tek još jedan lukavi plan kako da se korisnici silom odvuku na „Desetku”, čak i oni koji joj se iz hiljadu (opravdanih) razloga opiru duže od 20 meseci?

Bilo kako bilo, Dell (baš kao i korisnici) nema puno izbora jer je Microsoft i proizvođače i korisnike stavio pred svršen čin promenom politike podrške za starije verzije Windowsa. AMD i Intel su takođe stali mirno u vrstu i ne najavljuju bilo kakvu podršku ili drajvere sa svoje strane. Jedina alternativa „Desetki” za nove čipove je praktično GNU/Linux.

Oba Dellova računara su prošla instalaciju „Desetke” (na kojoj smo radili testove) bez većih problema, ali praktično ni jedan uređaj nije radio odmah posle instalacije i bilo je neophodno da sve drajvere povučemo sa Dell podrške. To je zauzvrat produžilo vreme neophodno za instalaciju funkcionalnog OS-a na dobrih sat i po, ali je nakon toga sve radilo kako treba.

Pošto obe mašine imaju po osam gigabajta RAM zahtevi OS-a se ispunjavaju, ima sasvim dovoljno prostora za keširanje podataka za aplikacije, a korisničko iskustvo je tečno i bez velikih usporenja. Model sa magnetnim diskom je, očekivano, nešto sporiji u učitavanju aplikacija i podizanju operativnog sistema, ali subjektivna razlika u korisničkom iskustvu nije dovoljno iritirajuća da opravda klasifikaciju magnetnog diska kao uskog grla na 17-inčnom modelu. Pošto se svi naši testovi (osim, naravno, disk testova) odigravaju u RAM, bilo je vrlo interesantno porediti ponašanje i5 i i7 CPU-ova iste generacije na tim testovima. Iako je razlika u performansama merljiva i kreće se od 7-8 do oko 15 procenata u korist i7. Treba imati u vidu i to da i7 radi na nešto višoj frekvenciji, kao i to da mu je Turbo frekvencija značajno viša od one na i5. Bez obzira na razlike, Core i5-7200U je pokazao da je odličan procesor koji, u zavisnosti od cene, lako može da „istera” Core i7-7500U iz fokusa „optimalne” kupovine.

Razlike u grafičkim testovima su minimalne, ali konstantne, što pokazuje da obe mašine rade pouzdano i bez velikih oscilacija u performansama. Razlike u performansama grafičkog podsistema potiču isključivo od razlika u performansama procesora, što pokazuje da u modernim sistemima 7-15% u brzini CPU-a ne utiče previše na brzinu grafike. Razlike u nekim testovima su, iako konstantno na strani Inspirona 5567 sa Core i7, bile ispod statističke greške merenja, odnosno razlike u uzastopnim merenjima na istoj mašini. Još jedna interesantna stvar koja se pokazala u grafičkim testovima je bila to da kako raste zahtevnost grafičkog testa, tako opada uticaj CPU-a na rezultate.

Na nivou izrade, Dell već duže vreme ne pravi greške i tako je i ovog puta. Inspironi na našem testu izrađeni su od crne plastike (spolja i iznutra), sa punom veličinom tastature i standardnim tačpedima. Tasteri su sada već standardna „ostrvca” sa pristojnim taktilnim odzivom i standardnim US-kodnim rasporedom, dakle nema latiničnih slova. Šteta je što pozadinsko osvetljenje na tastaturi nije standardna opcija na Inspironima, jer bi značajno popravilo subjektivni korisnički doživljaj, a to bi verovatno imalo uticaja i na nivo prodaje u ovim smutnim vremenima veštačkih ekonomskih kriza i laganog povlačenja klasičnog PC koncepta.

Ekrani na oba modela su sa premazom protiv odblesaka (anti-glare), u punoj HD rezoluciji, i sa pristojnim osvetljenjem i kontrastom. Imajući u vidu značajnu razliku u veličini ekrana, pomalo nas je iznenadila i obradovala činjenica da je „sedamnaestica” imala autonomiju kraću za svega petnaestak minuta u odnosu na „petnaesticu” (na testu sa maksimalnim osvetljenjem i prosečnim opterećenjem). Kad već pominjemo ekrane, treba reći da su šarke propisno zategnute, što je udobno za svakodnevni rad, ali će vam za podizanje/otvaranje ekrana biti potrebne obe ruke. Pošto obe mašine spadaju u kategoriju lakih zamena za desktop, to ne bi trebalo da bude veliki problem, a može da bude i dodatni vid zaštite „protiv neautorizovanog nasrtaja mlađeg naraštaja”.

Pošto smo do sada sedmu generaciju Intelovih procesora uglavnom viđali na ultrabook modelima, tj. na modelima sa instaliranom „Desetkom”, upotrebljivost mašina na starijim verzijama Windowsa nije bilo goruće pitanje. Na ovim modelima morate imati u vidu da će vam trebati licenca „Desetke” ako ste Windows korisnik, i ništa drugo osim „Desetke”. Ukoliko, pak, nameravate da instalirate vaš omiljeni GNU/Linux distro, moraćete da ažurirate kernel bar na verziju 4.5, pošto je od te verzije dodata podrška za Kaby Lake procesore. Situacija sa grafičkim drajverima (pogotovo za AMD grafike) još uvek nije ružičasta u GNU/Linux svetu, ali poslednja izdanja drajvera na AMD-ovom sajtu bi trebalo da budu korektna, ukoliko ne insistirate na njihovim bleeding-edge beta verzijama. Za koju god kombinaciju ovih Inspiron modela i operativnog sistema da se odlučite, možete očekivati pouzdan rad, pristojne performanse i odlično (mada ne baš i nečujno) hlađenje, što je za laptop računare veoma bitno.

Stevan JOSIMOVIĆ