Canon EOS M10

Ako ste ikada imali bilo kakvog kontakta sa mehanikom znate da je „M10” tip zavrtnja (šrafa) koji se često koristi, a istovremeno je i oznaka novog Canonovog entry-entry level aparata mirrorless (bez ogledalca) tipa. Originalni „M” aparat stigao je do verzije „III”, pa su u Canonu zaključili da treba da predstave jeftiniju verziju, osakaćenu u odnosu na jači model, bližu prosumer tržišnom segmentu aparata. Isto rešenje je upotrebljeno pri kreiranju Canonove 1x00D serije.

U ruci držimo izuzetno kompaktan aparat, na kome su inženjeri radili noćima ne bi li uklonili sve tastere koji mogu da vas zbune. Ovaj aparat predstavlja sve ono kako laici zamišljaju da fotografija nastaje – klikom na jedan jedini taster i bum! Instant remek-delo koje možete odmah da podelite sa prijateljima na Fejsbucima, Instagramovima i Tviterima, jer se povezuje i sa Android/iOS uređajima. Dakle, reč je o odlično osmišljenom proizvodu koji za cilj ima da preuzme kupce prosumer aparata, segmenta koji umire sporom i monotonom smrću, tonući u bezdan i zaborav.

Canon EOS M10 zaista izgleda ogoljeno. Na gornjoj strani ima tri tastera, jednu polugicu i jedan točkić, i to samo zato što su on-off taster morali da odvoje od drugih, ne bi li zadržali sličan raspored kao kod sličnih uređaja. Na samoj ivici nalazi se pop-up blic. Nema konektora za eksterni blic ili dodatno elektronsko tražilo, kao kod jačeg modela. Na levom boku su vratanca za karticu (očekivali smo isto pozicioniranje kao kod prosumera, zajedno sa baterijom), kao i USB i HDMI konektori. Desno je taster za povezivanje sa mobilnim uređajima. Zadnjim delom dominira selphie-friendly pokretni ekran dijagonale tri inča, osetljiv na dodir. Uspešno su uklonili i tastere oko glavnog multifunkcionalnog, pa iznad i ispod njega imamo po jedan gumb za meni i plejbek.

Zahvaljujući gumiranom delu koji se naslanja na plastičnu izbočinu, ergonomija aparata je solidna. Nemate osećaj da može tek tako da vam isklizne iz ruke, a i odličan je oslonac za održavanje kontra balansa kada na aparat zakačite 15-45 mm f3.5-6.3 IS STM kit objektiv.

Ispod plastike se krije provereni hardver preuzet sa M2 modela, uz par modifikacija. Pa tako M10 koristi APS-C CMOS senzor od 18 megapiksela (već viđen u skoro svim Cnon APS-C aparatima), rezolucije 5184 × 3456 piksela, dimenzija 22,3 × 14,9 milimetara sa crop faktorom od 1,6 x, a „mozak” iza njega je procesor DIGIC 6. ISO raspon je od 100 do 12800, a po potrebi se može proširiti do ISO25600. Za autofokus je zadužen Hybrid CMOS AF II sistem, koji je unapređen i sada ima ukupno 49 fokusnih tačaka. Bajonet koji se koristi nosi oznaku „EF-M”, pa je kačenje standardnih Canonovih objektiva („EF” i „EF-S” bajonet) moguće jedino uz upotrebu adaptera. Optika u ovom slučaju ima opseg 15–45 milimetara (ekvivalentno 24–72 milimetara u 35-mm formatu) i svetlosnu osetljivost f/3.5–6.3 sa ugrađenom stabilizacijom i STM (Stepping motor) tehnologijom, koja omogućava tiši rad AF (Auto Focus) sistema, što je naročito bitno kod snimanja video-materijala.

Canon ovim aparatom pokazuje koliki je majstor u prepakivanju istih tehnologija iznova i iznova, predstavljajući ih kao nove proizvode, pa im skidamo kapu na korisničkim interfejsima koje razvijaju. Veliki ekran osetljiv na dodir služi kao zamena za sve fizičke tastere koji nedostaju na telu aparata, do opcija se dolazi solidno brzo, jer je sve logično razmešteno, a jasne ikonice dodatno olakšavaju snalaženje, ako postoji bilo kakva nedoumica. Najviše oduševljava odziv celog uređaja koji je izuzetno brz. Možda mu treba malo više vremena da se pokrene, ali sve posle toga je hitro. Brzina fokusiranja statičnih scena ostavila je pozitivan utisak, čak i pri bržim promenama fokusa (Single shot). Odlično se drži za jedan „običan” aparat dok ima svetla, ali kada je slabije osvetljenje zna da se pomuči oko traženja pravilnog fokusa, što smo i očekivali. Napomenuli bismo da je napokon brzina fokusiranja veoma bliska najpristupačnijim dSLR aparatima, ali i dalje ne jednako brza. Pogotovo kada je reč o subjektima koji se pomeraju, jer je to situacija u kojima je EOS M10 inferioran naspram klasičnih dSLR-ova.

Zabeležene fotografije su očekivanog kvaliteta. Prirodni i zasićeni tonovi i boje, oštrina na prigodnom nivou. Kako napisati nešto više kada se unutar M10 nalazi hardver koji Canon koristi uspešno već duže vreme, replicirajući jednake rezultate svaki put? Sa tom razlikom da je sada (skoro) 2017. godina, pa je dinamički opseg (odnos najtamnijih i najsvetlijih delova fotografije) koji bi do „juče” bio ocenjivan visoko, sada tek prosečan. Konkurencija je stigla i prestigla Canon u ovom pogledu, nudeći znatno naprednije senzore u svojim aparatima iste klase. Performanse senzora u pogledu otpornosti na šum su takođe ostale nepromenjene. Do vrednosti ISO800 ne morate da razmišljate, već na ISO1600 postaje blago vidljiv, ali ne i intruzivan, a ISO3200 je poslednja stanica do koje treba ići. U nekim situacijama bi mogla da se iskoristi i vrednost ISO6400, ali bismo vam ipak preporučili da iskoristite ugrađenu stabilizaciju u objektivu i pokušate da izvučete najviše što možete do vrednosti ISO3200.

Pri snimanju video materijala jedno od ograničenja je snimanje u 1080p pri 30 fps, jer dosta aparata sada nudi snimaje u toj rezoluciji u 60 fps, a da ne pričamo o tome da ima i onih koji snimaju u 4K. Ako ipak zanemarimo ovaj nedostatak, ostaje nam brzina kontinuiranog autofokusa koja je mala. Sami prelazi su glatki, ali mu treba vremena dok odreaguje. Uvek postoji opcija da manuelno fokusirate, ali u tom slučaju sumnjamo da ste hteli aparat ove klase.

Generalni utisak koji je na nas ostavio Canon EOS M10 je pozitivan. Korak iznad prosumer aparata, sličnih (jednostavnih) komandi kako bi pojednostavio korišćenje za početnike, sa dovoljnim brojem opcija da ne razočara nikog.

Vojislav VUJANIĆ