Geekbench 4.0

Iako prilično jednostavan i prilagođen korisnicima sa minimalnim nivoom znanja, Geekbench je tokom godina zavredio svoje mesto među pouzdanim programima za testiranje brzine sistema. U stvari, ovde je reč o alatki koja testira mogućnosti procesora, kako u single tako i u multicore režimu. Ne treba zaboraviti ni to da su autori omogućili cross-platformski rad, što znači da se testovi mogu izvršavati na svim popularnim desktop i mobilnim platformama. Na taj način, snagu srca sistema možete da upoređujete gotovo bez većih ograničenja...

Četvrta revizija programa donosi blago tweakovano upravljačko okruženje koje sve važne funkcije drži na osnovnom prozoru. Osim svedene liste najvažnijih komponenti sistema (procesor, grafička kartica, memorija, verzija operativnog sistema), tu su samo još tasteri za pokretanje testova, odnosno selekciju aktivne palete testova. Kao i u prethodnim verzijama, korisnik može da bira da li će procesor staviti na 32-bitne ili 64-bitne muke, mada je u oba slučaja reč o vrlo sličnim zadacima. Ima ih ukupno 25 i ne možete da birate koje ćete pokrenuti, a koje ne, jer je test zamišljen sveobuhvatno i jedino na osnovu svih pojedinačnih rezultata zbirna ocena smatra se relevantnom. Ovde ćemo naglasiti da su autori kao referentnu platformu uzeli Intelov Core i7-6660U procesor čiji radni takt iznosi 2,6 gigaherca i koji na testu postiže 4000 poena. Zašto je ovo bitno? Zato što se dobijeni rezultati kalibrišu tako da, na primer, rezultat od 2000 poena bukvalno znači da je testirani procesor duplo sporiji. Uvedena praksa nije loša, kako zbog lakšeg razumevanja dobijenih rezultata tako i zbog njihove verodostojnosti. Inače, probna verzija programa dozvoljava pokretanje isključivo one palete testova koja odgovara platformi operativnog sistema. Ako „vozite” 64-bitni Windows, možete da pokrenete samo 64-bitne testove i obrnuto. Registrovana verzija Geekbencha uklanja ovo ograničenje.

Kao što smo navikli, Geekbench testove deli na tri kategorije: testovi sa celim brojevima, testovi sa pokretnim zarezom i testovi memorije. Jedna od najvećih prednosti programa je što ne koristi klasične, sintetičke testove već procesor opterećuje zadacima koji ga čekaju i u realnom radu. Na taj način dolazi se do daleko pouzdanijih rezultata. U toku testiranja simuliraće se rad sa različitim verzijama enkripcija (AES, Twofish, SHA...), kompresionim rutinama, naročitim grafičkim zapisima (JPG, recimo), ali i sa poslovima kao što je izoštravanje i zamućivanje slika, Ray Tracing i tako dalje. Ono što nam se nije svidelo je podatak da se rezultati (u neregistrovanoj verziji programa) mogu bistriti isključivo ako ste online i to u podrazumevanom browseru. Dobija se uvid u zbirne singlecore i multicore performanse, ali i za svaki izvršen test pojedinačno. Moraćete mnogo da skrolujete ekranom ukoliko želite sve da vidite, a bez registracije ne možete na jednostavan način ni da upoređujete dobijeno ostvarenje sa ostalim unosima iz baze. Registrovani korisnici, takođe, u rezultatima mogu da uživaju čak i kada im internet konekcija nije pri ruci.

Geekbench donosi i opciju za testiranje grafičkog podsistema, odnosno njegovih sposobnosti prilikom obavljanja računskih operacija. U našem slučaju, na raspolaganju su bili samo OpenCL testovi koji su sastavljeni iz osam „rundi”. Proverava se brzina rada sa čestičnim efektima, blurom, detekcijom lica, RAW formatima zapisa... Rezultati se, opet, izlistavaju u internet pregledaču gde je na raspolaganju zbirna ocena i postignute vrednosti na svakom pojedinačnom testu. Sistem listanja podataka i upoređivanja sa referentnim postignućima iz baze podataka je isti kao i u slučaju procesora.

Ne računajući verzije za mobilne platforme, Geekbench se korisnicima nudi u tri različite iteracije. Ako planirate da ga koristite u kućnom okruženju, na jednoj platformi (Windows, Linux ili Mac OS X), autorima programa treba da uplatite simboličnih devet evra. S druge strane, privilegija korišćenja programa na svim podržanim platformama iznosi 14 evra. Konačno, korišćenje programa u komercijalne i profesionalne svrhe sa sobom povlači i veću cenu – čitavih 90 evra. Verzije programa razlikuju se i po ugrađenim mogućnostima tako da, na primer, najskuplja (Pro) verzija podržava i rad iz komandne linije, donosi mogućnost automatizacije posla, ali obezbeđuje i portabilni (standalone) modul koji može da se „seli” sa računara na računar. Offline uvid u ostvarene rezultate omogućen je i iz kućne i iz Pro verzije, baš kao i CUDA testovi koji nedostaju u besplatnoj iteraciji programa.

Po našem mišljenju, najveća mana programa je oslanjanje na online bazu podataka. Sistem je rogobatan i nezgrapan za korišćenje. Daleko lakše bi bilo da je integracija sveobuhvatna, pa makar to značilo veću krajnju cenu i dodatno sakaćenje besplatne verzije. S druge strane, ideja kalibrisanih testova uz čiju pomoć može da se upoređuju procesori sa različitih platformi je odlična, a autori neprestano rade na njihovom unapređivanju i prilagođavanju modernim potrebama i zahtevima tržišta. Na kraju ćemo još dodati da Geekbench 4.0 nema rutinu za stresiranje procesora koja je postojala u prethodnim verzijama. Akcenat je na (relativno) brzom stizanju do indikativnih cifara, a ne na testiranju stabilnosti sistema nakon overklokovanja ili dijagnostikovanju grešaka. Pošteno!

Vladimir PISODOROV