Tehnologija HbbTV

Logičan način za opamećivanje televizora

Svedoci smo da teletekst polako ali sigurno odlazi u zasluženu penziju. Svoj put je započeo još davne 1976. godine na programima BBC, gde je prvobitno trebalo da posluži za prenos titlova, ali je ubrzo shvaćeno da su mu mogućnosti mnogo veće od prvobitne funkcije. Tako je vremenom došlo do razvoja jednog celog malog informacionog sistema koji je podatke distribuirao preko skrivenih linija televizijskog signala. Međutim, tehnologija napreduje, televizori se pretvaraju u zverke sa atributom „pametni” i klasični suvoparni prenos tekstualnih podataka koji nudi teletekst postaje zastareo. Iako taj servis gubi bitku sa tehnologijama baziranim na internetu, filozofija isporučivanja dodatnog sadržaja uz TV program je i dalje aktuelna.

Šta je HbbTV?

Kada bi nam neko rekao da u jednoj rečenici najkraće opišemo HbbTV (Hybrid Broadcast Broadband TV), rekli bismo da je to dugo očekivana fuzija televizijskog programa sa savremenim tehnologijama za prenos i prikazivanje podataka. Zaupotrebu je potreban televizor ili eksterni set-top-boks sa podrškom za HbbTV i opciono, priključak na širokopojasni internet. Ovo „opciono” znači da je moguće uživati u blagodetima koje donosi HbbTV i bez internet konekcije, ali uz njenu pomoć dobijamo sasvim novu dimenziju interaktivnosti. Cela stvar je zaživela 2009. godine kao rezultat zajedničkih napora francuskog projekta pod nazivom H4TV i njihovih nemačkih kolega pod firmom German HTML Profil. Nešto kasnije, 2014. godine, ove dve firme se ujedinjuju sa organizacijom Open IPTV Forum, koja sa njima deli iste ciljeve. U junu 2010. godine HbbTV postaje ETSI standard a od novembra 2015. godine aktuelna je verzija 2.0.

Ideja je u suštini vrlo jednostavna. Uz pokretnu sliku emiter sadržaja isporučuje dodatne podatke koji mogu biti od interesa za gledaoca. To je postignuto slanjem TCP/IP paketa zajedno sa slikom, na relativno sličan način kako to radi teletekst, samo sada umesto teksta dobijamo sadržaj u vidu HTML stranica. Tačnije, trenutni standard za HbbTV koristi CE-HTML (Consumer Electronics HTML) kao osnovu za prikazivanje sadržaja na ekranu. Reč je o varijanti HTML posebno prilagođenoj za prikazivanje na uređajima koji su različitih dimenzija. Tako, recimo, ovaj standard vodi računa o tome da tekst bude jasno čitljiv, kako na nekom minijaturnom uređaju tako i na televizoru udaljenom od gledaoca više metara. Tu je i podrška za JavaScript, CSS, DOM i još neke dodatne standarde. Iako je spisak podržanih tehnologija sasvim dovoljan za prikazivanje raznovrsnog HbbTV sadržaja, ljudi koji stoje iza projekta ne sede skrštenih ruku i već u drugoj polovini godine nameravaju izaći sa standardom HbbTV 2.0, koji će doneti niz poboljšanja. Umesto ekrana rezolucije 1280 x 720, nova inkarnacija će podržavati HEVC (High Efficiency Video Coding) standard koji bi trebalo da nasledi H.264/MPEG-4 AVC, nudeći rezolucije do čak 8192×4320 piksela. Sledeća velika novost je uvođenje HTML5 standarda sa svim pratećim tehnologijama. To opet znači da će dizajneri na raspolaganju imati još veće mogućnosti za prezentovanje dodatnog sadržaja. Zanimljivo zvuči i mogućnost da sadržaj prikazujemo na dva (ili više) ekrana istovremeno. Tako, recimo, prikaz videa možemo ostaviti na televizoru, dok bi se dodatne informacije prikazivale na tabletu ili mobilnom telefonu. Ovakav pristup omogućava da više gledalaca nekog sadržaja preko jednog TV uređaja istovremeno dobija različite informacije u zavisnosti od svojih interesovanja na njihovim vlastitim uređajima. Prilikom definisanja standarda se vodilo računa i o vertikalnoj kompatibilnosti, tako da će uređaji koji budu podržavali HbbTV 2.0 biti u mogućnosti da prikazuju sadržaje kreirane po prethodnom standardu.

Praksa

Korišćenje ove tehnologije u praksi je dosta slično načinu na koji se koristi teletekst. U trenutku kada se pojavi neki HbbTV sadržaj, u donjem delu ekrana se prikazuje crveni signal. Ukoliko u tom trenutku pritisnemo crveni taster daljinskog upravljača (po standardu postoje četiri tastera – crveni, zeleni, žuti i plavi), pojavljuje se informacija koju ste zatražili. Obojeni tasteri mogu imati različite funkcije. U zavisnosti od zamisli tvorca sadržaja, slika može biti umanjena i smeštena u poseban prozor u okviru HTML stranice, može biti prikazana preko slike ili biti prikazana kao posebna stranica bez prateće televizijske slike. Osim pomenuta četiri tastera, standard podrazumeva korišćenje tastera za navigaciju, takozvanih VCR tastera (puštanje i pauziranje videa, ubrzavanje, premotavanje) i numeričke tastature. Moguće je i povezivanje sa alfa-numeričkom tastaturom za slanje podataka od gledaoca prema emiteru. Izbor sadržaja se može vršiti navigacijom putem strelica ili upisivanjem brojeva stranica sa željenim sadržajem, slično kao što se radi sa teletekstom.

Neki praktični primeri upotrebe HbbTV bi mogli da izgledaju ovako: Gledate teniski meč u kome Nole po ko zna koji put teroriše svoje protivnike na terenu. Posebno vas zanima koliko je prvi reket sveta u tom meču napravio grešaka prilikom izvođenja svog famoznog drop šota. Međutim, režiseru prenosa taj podatak nije nimalo interesantan. Umesto da zavisite od režisera i njegovog viđenja kada treba da vam prikaže statistiku, vi to možete uraditi kada god vam bude potrebno. Lepo uzmete daljinski, kliknete na ponuđenu opciju i sa strelicama na levo i desno se krećete kroz statistiku sve dok ne nađete željeni podatak. Ekipa koja priprema program vam sve to može lepo upakovati i prikazati zajedno sa slikom, tako da informacije ne sakrivaju glavni sadržaj televizijskog prenosa. Na sličan način je u toku filma moguće videti koji glumci tumače određene uloge ili pogledati podatke o njihovoj filmografiji. Za vreme vremenske prognoze možete pogledati detaljnije informacije vezane za vaš grad itd.

Interaktivnost je reč koja se već veoma dugo pominje kada se govori o savremenim televizijskim programima. Ona podrazumeva da lice koje gleda neki program ne bude samo pasivni posmatrač onoga što se dešava na ekranu, nego da može zahtevati dodatne informacije o onome što vidi, kao i da u vezi sa time preduzme odgovarajuće akcije. Recimo, gledate neki fudbalski meč i sticajem prilika morate do izađete na nekoliko minuta. Dok ste bili odsutni, postignut je gol i umesto da čekate da vam režija reprizira taj trenutak, vi lepo uzmete daljinski upravljač i zatražite video koji je ekipa iz studija prethodno pripremila kao dodatni i opcionalni sadržaj. Drugi primer interaktivnosti bi mogao da bude vezan za kupovinu određenih proizvoda ili usluga koje ste videli na svom televizoru. Recimo, upravo ste odgledali neku emisiju o prelepom egzotičnom ostrvu i poželeli ste da tamo provedete godišnji odmor. Zainteresovani turistički operateri mogu da uz tu emisiju daju ponude za letovanje i da u slučaju vašeg naručivanja, televizija kao posrednik dobije deo novca. Kao što znamo, novac je moćan afrodizijak u kapitalističkom društvu, pa nije teško zamisliti da će ovaj koncept biti rado prihvaćen od strane ponuđača sadržaja. Neko može reći da je sve ovo izmišljanje tople vode i da slične stvari postoje odavno. Recimo, u vidu usluga video on demand ili raznoraznih telešopova gde robu zakazujete putem telefona. Lepota ove tehnologije i jeste u tome da sve te postojeće koncepte zaokružuje u jedan logičan, elegantan i savremen sistem. Dakle, da dovede do pune integracije smart televizora sa sadržajem programa, a ne da on bude televizor kome su dodate funkcije računara i medija centra.

Trenutno stanje

Iako se HbbTV informacije u Francuskoj i Nemačkoj emituju već nekih šest godina, čak ni svi televizori koji se ne prodaju na tom tržištu ne dolaze sa ugrađenom podrškom za ovaj standard prenosa podataka. Međutim, taj nedostatak se jednostavno rešava priključivanjem odgovarajućeg set-top-boksa čije cene su sasvim pristupačne. Očekuje se da će u skoroj budućnosti ova tehnologija postati nezamenjivi deo svakog novog TV aparata, pošto za malo novca nudi znatno proširenje mogućnosti klasičnog televizijskog medija. Za sada se HbbTV aktivno emituje u Nemačkoj, Danskoj, Francuskoj, Španiji, Holandiji, Belgiji, Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Finskoj dok se u većem delu zemalja ta tehnologija još uvek nalazi u eksperimentalnoj fazi. Zanimljivo je da je HbbTV vrlo dobro zaživela u Turskoj, Egiptu i na Bliskom istoku i da su na tom planu više napredovali od država Severne Amerike i Japana. Ovo je jedan od onih primera gde su Evropljani preduhitrili Amerikance, koji i sada prilično nevoljno prihvataju tehnologiju koja nije izvorno njihova. Međutim, sudeći po svemu, i oni će morati da se priklone već dobro oformljenom i široko prihvaćenom standardu.

Teletekst je u razvijenom svetu postao uobičajena pojava početkom osamdesetih godina prošlog veka, dok je u Srbiji sa njegovim emitovanjem započeto tek 1994. godine. Iskreno se nadamo da će naši televizijski operateri u ovom slučaju imati više sluha i da nećemo čekati previše dugo da se ova zanimljiva tehnologija pojavi na ekranima naših televizora. Koliko god želeli da budemo optimistični, to se verovatno neće desiti u naredne tri-četiri godine.

Igor S. RUŽIĆ