Fenomen kompanije Rimac automobili

Kada se pre nekoliko nedelja, uoči Sajma automobila u Ženevi, na mnogim portalima pojavila vest da Tesla Motors ne proizvodi najbrži električni automobil, mnoge je iznenadila činjenica da kapitalca izrađuje jedna mala kompanija iz nama susedne Hrvatske.

Pomenuta kompanija, koju vodi najmlađi hrvatski milioner po imenu Mate Rimac, tiho i bez prevelike pompe, bar pre pomenutog švajcarskog događaja, svetu je predstavila ne jedan, već dva modela električnih superautomobila. Lažna nada ili inspiracija za sve nas?

Početak

Prva stvar koja vas u priči koja govori o životu mladog hrvatskog preduzetnika u potpunosti zbuni jeste činjenica da mu je svega 28 godina. Ovaj interesantni mladić, rodom iz Livna u Bosni, svoj srednjoškolski život je proveo igrajući se kao i sva druga deca. Jedina razlika je bila u tome što se on igrao stvarajući tehnološke izume. Prve uspehe je postigao već sa 18 godina kada je pobeđivao na takmičenjima mladih pronalazača u oblasti elektrotehnike. Njegov maturski rad, nazvan iGlove, bila je rukavica koja je zamišljena kao bežični uređaj za upravljanje svim onim uređajima koje spajamo na internet, poput računara, televizora ili mobilnog telefona.

Nagrade su se ređale, a mladi Rimac počeo je sve češće da izlaže svoje ideje van Hrvatske. Odlasci na sajmove inovacija i ljubav prema automobilizmu ukazali su mu da bi u toj sferi mogao da pronađe svoju sledeću inspiraciju. Tako je i bilo. Sledeći patent je bio iz oblasti automobilizma – Rimac je zamislio retrovizore koji imaju osu kretanja takvu da pokušaju da eliminišu takozvani „mrtvi ugao” automobila, što bi znatno olakšalo ne samo parkiranje već i samu vožnju kroz gusto naseljena mesta. Dobro je poznato da su stubovi zadnjeg okvira automobila jedno od njegovih standardno slabih mesta za preglednost. Investitori iz Evrope i SAD su na sajmu u Nirnbergu brzo prepoznali potencijal Rimčeve ideje i dogovorili ulazak u saradnju. Ipak, kako u pravno-tehničkoj sferi automobilske industrije sve ide u prvoj brzini, a ne u petoj, ovi patenti su do dana današnjeg neiskorišćeni. No, Rimac je upravo tada uočio da je slaba iskorišćenost potencijala električnih motora i te kako prisutna na svetskim sajmovima i odlučio da posveti naredne godine baveći se upravo time. Za jednog mladog studenta ekonomije, bio je to izazov koji menja život.

Prvi mačići

Inspirisani inovator nije dugo čekao. U nekom je trenutku porodičnim novcem kupio BMW E30 323i i počeo da vozi trke. U prvi mah, BMW je bio dobar auto za dobru namenu. Ipak, prema priči koju danas često priča, na jednoj od trka je benzinski motor njegovog auta eksplodirao. U holivudskom obrtu, koji naravno da niste očekivali, Rimac odlučuje da u svog mehaničkog prijatelja ugradi konje električne provenijencije i spoji lepo i korisno, strast prema automobilima i nedavno upoznatu inspiraciju električnim motorima. U garaži, a gde bi drugde, mladi Rimac je izvodio prvu operaciju svog BMW-a. Ubrzo je električni automobil mogao na stazu.

Prvi rezultati nisu bili obeshrabrujući, pa je motivisani Rimac odlučio da počne sa unapređenjima svog trkačkog elektromobila. No, ubrzo se pokazalo da BMW za tako nešto nije bio spreman. Prema jednom od intervjua koje je Rimac dao, inicijalnog uspeha sa poboljšavanjem zelenog električnog BMW-a nije bilo, jer je pojačavanje jednog aspekta automobila značilo slabljenje drugog. Ubrzo je odlučio da krene u razvoj čitavog automobila, „od nule”, koji će u samom začetku ispunjavati potrebne preduslove za ugradnju motora sa snagom koja prevazilazi hiljadu konjskih. Prvi radovi na dizajnu šasije su počeli 2009. godine, a nije prošlo ni godinu dana, prototip je bio spreman za vožnju. U to vreme je Rimac već osnovao kompaniju Rimac automobili, koja će već 2011. godine predstaviti Concept_One.

Concept_One, kako mu je pravo ime, pokretan je pomoću četiri elektromotora koja ukupno automobilu daju snagu od 1088 konjskih i zavidnih 1600 Nm obrtnog momenta. Ne samo da se radi o velikoj snazi, već se ona isporučuje gotovo trenutno, ali bez karakterističnog zvuka. Ovo konkretno znači da stiskanjem papučice za gas, vaš auto kao da leti, ali ne čujete režanje motora niti onaj prepoznatljivi zvuk koji vam pumpa adrenalin. Da li je to i najveća mana električnog automobila? Ne, svakako da nije. Ne bi nas čudilo da u serijske verzije električnih automobila uskoro počnu da uključuju i „RealFeel” paket, koji audio manipulacijama vašeg sistema za ozvučenje isporučuje dobro poznati zvuk, poput škljocanja digitalnog aparata na vašem telefonu.

Fascinantni deo priče leži u činjenici da je veći deo samog automobila napravljen u Hrvatskoj, sa izuzetkom nekih karakterističnih komponenata. Za razliku od konvencionalnih automobila, ovaj nema brzine. Odnosno, ima samo jednu brzinu i rikverc. Utisak je sličniji automatiku, a ono što je interesantno jeste činjenica da bi auto, teoretski, mogao istom brzinom ići unatrag kao i unapred, samo kada bi to imalo smisla. Sigurno će među nekima od vas ovo roditi ideju o trci električnim kolima unazad, ali dok ovi automobili ne budu dostupni kao i konvencionalni, nismo sigurni da će se tako često ove trke održavati.

Rak-rana elektromobila je uvek baterija. U Concept_One modelu je 1400 ćelija, (prvobitno) izrađenih na bazi jedinjenja LiFePO4 (litijum-gvožđe-fosfat), a koje nominalno nose napon od 650 volti, a kapacitet od 91 kWh. Kutija baterija je izrađena od aluminijuma, a za hlađenje se koristi sistem sa freonom, sa toplotnim pumpama koje rade na visokom naponu. Za isporučivanje pune snage motora koristi se interno razvijeni Rimac All Wheel Torque Vectoring System (RAWTV) čija je namena da isporučuje snagu točkovima na način na koji vozaču odgovara. Ovaj sistem kontroliše obrtni moment svakog točka 100 puta u sekundi što, uz informacije koje centralni sistem dobija iz raznih senzora, omogućava dinamičko podešavanje voznih karakteristika. U prevodu, moguće je u sistem uneti više podešavanja, te ih jednostavnim pritiskom dugmeta ili odabirom na ekranu, podesiti za vozača u kabini. Ukoliko želite trkačke karakteristike koje će vam omogućiti jednostavnije upravljanje vozilom u krivinama omiljene staze – nema problema, auto će biti podešen prema tim voznim karakteristikama, a moguće je i fino podešavanje, kako bi se auto prilagodio vašem ličnom stilu. Ovo naravno nije nova funkcionalnost, ali brzina kojom RAWTV sistem isporučuje obrtni moment je višestruko veća nego kod konvencionalnih automobila.

Maksimalna brzina ovog automobila je ograničena na 355 kilometara na sat, dok do stotke ubrzava za svega 2,6 sekundi. Autonomija automobila iznosi oko 330 kilometara sa jednim punjenjem.

Sistem za upravljanje baterijom je sastavljen iz dve jedinice – Master i Slave, a ovo rešenje omogućava praćenje i upravljanje nad većim brojem opcija. Sistem se brine o kapacitetu ćelija, ravnoteži odnosno rasporedu kapaciteta u čitavom sistemu, temperaturi, brzini punjenja, optimalnim uslovima punjenja koji produžavaju radni vek baterije i drugim aspektima. Slave podsekcija je zadužena, između ostalog, da eliminiše takozvana „vampirska punjenja” koja uzrokuju probleme sa punjenjem baterija (uništavanje ćelija ili pražnjenje baterije).

Sistemi koji su u upotrebi u ovoj podsekciji su takvi da mogu da mere napone od nula do pet volti, sa preciznošću od jedan milivolt. Na nivou sistema, merenje je precizno dokle god napon baterije ne pređe jednu kilovoltu. Dok meri napon ćelije, sistem istovremeno nadgleda i temperaturu ćelije, odnosno ploče na kojoj se nalazi. Na taj način se sve bitne karakteristike baterija prate u realnom vremenu i podsistemu za upravljanje se saopštavaju u čestim vremenskim intervalima (na 50 milisekundi). Tako se smanjuje potreba za intervencijama u raspodeli napona u ćelijama, što povećava efikasnost korišćenja.

Master podsekcija nagleda stanje napona i „zdravlje” baterije. Da bi postigla visoke performanse, u ovoj podjedinici je implementiran „bolji od industrijskog standarda” sistem za procenu potrošnje i upravljanje potrošnjom. U dostupnim materijalima ne mogu da se pronađu detaljnija objašnjenja korišćenog postupka.

Cena serijskog modela Concept_One automobila iznosi nešto preko 800.000 evra, što je naravno cena koju će retko ko moći da plati za ovakav automobil. Planirana je izrada osam automobila, a bar pet komada je prodato uoči i za vreme ovogodišnjeg sajma u Ženevi. Na najbitnijem automobilskom događaju svetu je prikazan i model Concept_S, kog krasi ukupna snaga od 1384 konjske snage. Kako mediji saopštavaju, i ovaj auto je prodat u dva primerka.

Stvarnost je skupa

Visoka cena ovih automobila znači i dobar prihod od prodaje za kompaniju u kojoj trenutno radi nešto preko 150 zaposlenih. Ipak, bez većih investicija, plivanje u luksuznim vodama realno nije moguće, pa u Rimac automobilima ipak moraju da se potrude da nađu veće investicije. Kako se može pročitati na raznim sajtovima, sama kompanija danas vredi nešto preko 70 miliona evropskih novčanica. Investitorima je Rimac privlačna priča, ali do danas nisu uspeli da odlome veće parče od 18 procenata ukupne vrednosti. Među investitorima ima i nekoliko superstarova automobilske industrije, kineskih i američkih investitora.

Interesantno je da se hrvatska kompanija nije zaustavila na razvoju sopstvenog automobila, već širi portfelj svojih usluga izradom baterijskih sistema za druge. Svetski poznat dizajner superautomobila iz Švedske, Christian von Koenigsegg , izradio je automobil po imenu Koenigsegg Regera, hibrid koji isporučuje 1500 konjskih snaga. U ovom automobilu nalazi se baterija iz Rimac Automobila, sa snagom od 500 kilovata i masom od oko 115 kilograma. Dobar je to posao za vlasnika Ginisovog rekorda za najbrži električni automobil na svetu.

Ipak, mnogo je posla ostalo za ovu kompaniju. Ako pogledate njihove Facebook, Twitter i Instagram naloge, vidite da se nisu previše bavili marketingom, uprkos potrebi da svima budu u fokusu, jer će samo na taj način imati dovoljno veliki broj porudžbina. Što je veći broj porudžbina i cena svakog od modela će biti niža, što će dodatno uticati blagonaklono na povećanje prodaje. Na kraju, možda će jedan od superautomobila sa električnim pogonom moći da se kupi i ispod cene od 100.000 evra, što bi ih približilo potencijalnim kupcima sa istoka i juga Evrope, mada ovo nisu regioni od interesa za hrvatsku kompaniju koja dobro zna da se kupci sa većim novcem nalaze na Dalekom istoku i na severnoameričkom kontinentu.

• • •

Prateći priču o Rimcu i njegovim superautomobilima, nismo mogli a da ne primetimo veliku dozu skepse, tako karakterističnu za deo planete odakle dolazimo. Prirodno, nisu svi elementi te skepse potpuno bez osnova. Otac gospodina Rimca je hrvatskoj policiji dobro poznati igrač iz kriminogenih struktura i mnogi smatraju da je novac čije je poreklo u kriminalu finansirao startnu poziciju mladog izumitelja. No, kao što to već biva, nikada ne pitajte preduzetnika kako je zaradio prvi milion. Svaki naredni je čista umetnost poslovanja, ništa manje.

No, za najveći broj poštovalaca tehnike i tehnologije, posebno one koji su zaposleni u ovoj zanimljivoj hrvatskoj kompaniji, priča o superautomobilima iz naselja Sveta Nedelja pored Zagreba ima neki drugačiji ton, pozitivniji. On poziva na pokret i budi nadu u zaljubljenicima, ne samo u automobile, već u pronalazaštvo i inovacije, da je i u ovom čudnom kraju Evrope moguće napraviti kompaniju čiji će se proizvodi ceniti daleko van njenih granica. U hrvatskoj javnosti Rimac je voljen i psovan, sredina ne postoji. Pažnja koju svojim mladim godinama i poštovanja vrednim uspesima zavređuje nikako nije za potcenjivanje. Marketinška vrednost tako osobenih ljudi je uvek bila visoka. U Rimac automobilima se sada izrađuju i bicikli, elektromotori za svakakve pokretne i nepokretne uređaje. U toj kompaniji je puno mladih ljudi punih entuzijazma, čija karijera raste visokom stopom, a da nisu iskoračili daleko od svojih prijatelja i roditelja.

Momir ĐEKIĆ