Darius je među nama od 1986. godine. Započeo je karijeru gutača žetona kao Taitov odgovor velikim igračima u svetu arkadnih svemirskih pucačina, doživeo konverziju na gotovo sve bitnije platforme, iznedrio mali milion nastavaka, varijanti nastavaka, i nastavaka različitih varijanti, a nekim čudom još uvek je među nama. Čemu Darius ima da zahvali za svoju dugovečnost i žilave korene?

Na ovo pitanje nemamo odgovor – naslov je isti kao i desetine drugih, sa istim stepenom igrivosti i istim (ili nižim) stepenom kvaliteta grafike. Perica bi na zadatu temu za esej iz srpskog jezika napisao da se „u igri radi o tome da ste vi svemirski brodić koji leti s leva na desno dok napucava druge svemirske brodiće”, završio bi tekst, dobio prelaznu ocenu zbog pogođene suštine i zadovoljno se vratio Falloutu. Mi nismo te sreće – čeka nas elaboracija Peričinog teksta, a za opis sledećeg izdanja DariusBursta se nadamo da nam pri redakcijskom izvlačenju šibica, neće ponovo zapasti najkraća.

Analizu DariusBurst Chronicle Savioursa započeli smo opsežnim pripremama i ozbiljnim pristupom zadatoj temi u laboratorijski kontrolisanim uslovima – brisanjem prašine sa PSP-a, te pokretanjem imported-from-Japan naslova DariusBurst iz 2009, direktnim prethodnikom igre pred nama. Za početak, nadamo se da ćemo komparativnom analizom dva subjekta najlakše uočiti razlike u stepenu evolucije naslova koji danas imamo na testu. Stečeni utisci se daju ilustrovati sledećom epizodom.

„Hej mladiću, jesi li možda vidio nekog tipa sa crnim polucilindrom na glavi, u modrom kaputu, crnim hlačama made in London, u bijeloj košulji s kravatom boje krvi s plavim točkicama?” „Što? Ne! Čovjek koga sam vidio imao je crni polucilindar, modri kaput, crne hlače made in London, bijelu košulju i kravatu boje krvi, ali su točkice bile sive...”

I danas, posle šest godina, gotovo sve je ostalo isto. Tranzicija grafike sa 480 x 272 na visoke rezolucije rezultovala je izgledom igre kao na PS dvojci. Nedovoljno retro da bi bila simpatična, nedovoljno lepa da bi opravdala dužu zainteresovanost subjekta nakon višesatnog izlaganja sadržaju. Drugim rečima – grafika je neinspirativna i dosadna. Revitalizacija naslova iz 2009. godine opravdala bi se jedino dovoljno bogatom ponudom dodatnog sadržaja, ali preraspodela nivoa na drugačiji način i kačenje cene od 45 evra na proizvod star šest godina, jednostavno nemaju smisla. Jedina prava novina je mogućnost puštanja igre na dva monitora u originalnom 32 x 9 aspektu.

Sve ovo može malo da znači ljudima koji prethodna izdanja nisu videli, PS2 grafika i psihodelična pop muzika im ne smetaju, i koji bi samo da uživaju u solidnom gameplayu i lokalnom co-op režimu uz prijatelje. U tom slučaju, samo napred, knock yourself out – čekaju vas mehaničke svemirske ribe naoružane laserima koji seku, blasterima koji peku, te najopasnijim oružjem od sviju – ozloglašenim firtućkama iz Osake.

Miša MITRANOVIĆ