Proboj u svet profesionalnih render mašina

Leto je godišnje doba koje svaki zagriženi korisnik ArchiCAD-a sa nestrpljenjem očekuje, jer Graphisoft, po već ustaljenom ritmu, početkom leta objavljuje nove verzije ovog popularnog programa. Neke verzije su predstavljale pravu revoluciju, dok su neke bile „samo” evolutivni korak u razvoju ArchiCAD-a. Tako je verzija 12 bila u znaku mogućnosti upotrebe višejezgarnih procesora, ArchiCAD 13 je postao 64-bitan i doneo unapređen TeamWork. Verzija 14 je unapredila mogućnost saradnje između arhitekata i inženjera, ArchiCAD 15 je bio u znaku ljuski i alata za renoviranje. Sa verzijom 16 dolaze Morph alati, EcoDeigner i BIM Components, kao korak bliže „oblacima”. ArchiCAD 17 je doneo pametno povezivanje elemenata na bazi prioriteta, kao i definitivno opraštanje od 32-bitne arhitekture.

Izlazak ArchiCAD-a 18 se poklopio sa 30. rođendanom ArchiCAD-a. Graphisoft je za tu priliku čak napravio poseban sajt (www.archicad.com) na kojem korisnici mogu da prošetaju kroz sve godine od 1984. godine do danas, vide značajne trenutke u razvoju ArchiCAD-a, ali i podele svoje ArchiCAD momente sa posetiocima sajta. Kao sve prethodne verzije i novi ArchiCAD donosi niz novina, pa je red i da se upoznamo sa njima.

Vizuelizacija na steroidima

Poslednjih 10 godina, glavna rendering mašina u ArchiCAD-u je bila delo LightWorksa. Iako su u 2004. godini, kada je LightWorks uveden, rezultati bili sasvim zadovoljavajući i omogućili su dobijanje fotorealističnih rendera bez potrebe za korišćenjem posebnih programa, već nekoliko godina unazad, kvalitet rendera je počeo da zaostaje za rezultatima koje su korisnici dobijali primenom render alata poput Artlantisa ili KeyShota. Iz tog razloga je sasvim razumljiv potez Graphisofta da LightWorks zameni sa CineRender mašinom koju je razvio Maxon, a koja je bazirana na Cinema 4D-u. Ovakav sled događaja je bio očekivan, mada se moglo očekivati da se Graphisoft znatno ranije opredeli za Maxonovu render mašinu, pogotovo kada se ima u vidu da su i Maxon i Graphisoft deo Nemetchek grupe.

Kao dugogodišnji korisnici ArchiCAD-a i LightWorksa, možemo reći da nas je CineRender prijatno iznenadio. Rad u njemu je jednostavan, sama forma podešavanja je intuitivna i poseduje preko neophodni preview koji štedi vreme potrebno za pronalaženje kombinacije podešavanja koja dovodi do željenog rezultata. Kao i ArchiCAD, i CineRender tokom rada može da uposli više jezgara čime je sam render ubrzan, a omogućen je i rad rendera u pozadini, dok korisnik može da nastavi rad u ArchiCAD-u. Sa novom render mašinom, ArchiCAD 18 je dobio i preko 300 novih tekstura, a članovi ArchiCAD kluba mogu preuzeti Premium bazu sa preko 500 tekstura.

Rezultati dobijeni pomoću CineRendera su veoma zadovoljavajući i, uz poboljšane teksture, realističniju distribuciju svetla i senki, ponekad je teško prepoznati da li je u pitanju fotografija ili render. Još jedna novina koja je došla sa CineRenderom je mogućnost dobijanja White Model efekta, tokom kojeg se sa modela uklanjaju sve teksture i kreira se beli model objekta, što može biti veoma efektno za sagledavanje volumena u fazi razrade projekta.

Modeliranje

Kada je svakodnevni rad u pitanju, najveća novina je mogućnost uređivanje više elemenata/objekata odjednom. Dovoljno je odabrati više elemenata, a zatim željenu operaciju primeniti na jedan od elemenata. ArchiCAD će automatski tu radnju primeniti i na ostale odabrane elemente.

Takođe je unapređen vizuelni prikaz, takozvani ghosting efekat prilikom pomeranja temena ili ivica elemenata u 3D prozoru, a prilikom uređivanja zidova, umesto referentne linije se prikazuju kompletne konture zidova.

Jedna od čestih primedbi projektanata, kada je u pitanju kreiranje kompozitnih struktura, je nemogućnost definisanja strukture bez nosećeg elementa. Od ove verzije ArchiCAD-a je moguće definisati nenoseći kompozit, tako da je korišćenje opcije delimičnog prikaza strukture (Partial Structure Display) dobilo na značaju jer je sada moguće jednostavno prikazati samo noseće elemente konstrukcije, bez potrebe za žongliranjem sa slojevima. Pored toga, ispravljena je i greška u prikazu višeslojnih elemenata koji sadrže poluprovidne i providne materijale, pa se sada oni prikazuju ispravno, odnosno prikazuju se u skladu sa svojstvima materijala. Poboljšana je i detekcija kolizije materijala, tako da će sada samo elementi koji imaju realnu geometriju biti razmatrani u IFC kontroli modela i Graphisoft MEP Modelaru.

Napredak u svakodnevnom radu se ogleda i u unapređenju „prirodnih ograničenja” – Natural Constraints. Objekti inteligentnije poštuju zakone prirode, prepoznaju površine na koje se mogu postaviti i poštuju zakone gravitacije.

Prozori za podešavanje osobina objekata su doživeli malu izmenu, više kozmetičkog karaktera. U ranijim verzijama ArchiCAD-a, parametri objekata su mogli da se menjaju u okviru liste parametara ili preko vizuelnog i daleko jednostavnijeg dela forme i oba načina su mogla da budu istovremeno vidljiva. U novom ArchiCAD-u su lista parametara i vizuelni deo forme stavljeni pod jedan combobox, tako da korisnik mora da odabere koji način prikaza želi. Nismo sigurni zašto se Graphisoft odlučio na ovaj korak, pogotovo što je prethodna organizacija osobina bila sasvim funkcionalna.

Slojeviti PDF

Godinama unazad, PDF je standardan format kada je u pitanju razmena dokumenata. DWG je, kao osnovni format, veoma raširen u inženjerskoj struci, ali problemi nastaju čim crtež treba poslati nekom ko nema instaliran ni AutoCAD, ni neki AutoCAD-ov klon ili makar DWG viewer. Tu na scenu stupa PDF.

Iako ArchiCAD već godinama poseduje mogućnost eksportovanja u PDF, tek je verzija 18 donela mogućnost izvoza crteža u PDF zajedno sa slojevima. Na taj način je povećana upotrebljivost kreirane dokumentacije u PDF obliku.

Kada je u pitanju rad sa PDF dokumentima, Graphisoft je otišao i korak dalje – sada je moguće importovati crteže u PDF-u, a zatim uvezene crteže konvertovati u vektorsku formu, čime se izbegava potreba za korišćenjem dodatnih programa za vektorizaciju crteža. Ukoliko uvezeni dokumenti već imaju slojeve, njih je moguće uvesti uz definisanje vrste linija, šrafura, boja i fontova.

Saradnja sa velikim S

Rad na velikim projektima zahteva stalnu saradnju između osoba svih struka uključenih u razvoj projekta – arhitekte, građevinca, električara, mašinca, izvođača, nadzirača i tako dalje. Neretko se desi da jedna firma nema sve potrebne kapacitete, pa na razvoju projekta radi više firmi, koje su često locirane i u različitim gradovima, tako da koordinacija i upravljanje projektima postaju veoma komplikovani.

TeamWork i BIM server su i dalje prisutni u ArchiCAD-u, s tim što je BIM server doživeo evoluciju i sada je to browser-based alat, tako da više nisu neophodni PC ili laptop za administriranje, nego se serveru može pristupiti preko tableta ili mobilnog telefona. Ipak, u eri „oblaka” je i Gaphisoft rešio da se vine i predstavio je BIMcloud – servis koji kombinuje Graphisoftovu Delta BIM Server tehnologiju i sve prednosti „oblaka”. Prelaskom na BIMcloud tehnologiju korisnik dobija servis koji je optimizovan za saradnju na projektu bez obzira gde se kooperanti nalaze, projekti su organizovani u folderima, korisnici su grupisani, a upravljanje kompletnim projektom je centralizovano.

Što se tiče saradnje sa kooperantima koji ne koriste ArchiCAD, nova verzija je donela podršku za IFC 2x3 standard i podršku za BIM Collaboration Format (BFC). BFC je otvoreni format koji omogućava korisnicima da preko IFC slojeva dodaju tekstualne komentare i snimke ekrana, a sve u cilju povećanja kvaliteta komunikacije između kooperanata.

Neizostavni deo „života” projekta su revizije. ArchiCAD 18 je doneo unapređen alat za rad sa revizijama – alatku Change i Change Manager. Upotrebom ovih alata je moguće jednostavno označavanje, praćenje i upravljanje izmenama u okviru projekta. Sastavni deo alata za reviziju je i novi 2D objekat – Revision History, odnosno tabela koja sadrži pregled svih izmena, kao i same statuse izmena.

(r)Evolucija

Da se vratimo na konstataciju sa početka teksta o evoluciji i revoluciji – bez obzira na nabrojane novine, teško da se može reći da je verzija 18 ArchiCAD-a revolucionarna. Pre bi se moglo reći da je evolucionarna, jer većina novina predstavlja manju ili veću nadogradnju postojećih funkcija i alata ili su u pitanju kozmetičke izmene, poput spajanja liste parametara i vizuelnih podešavanja objekata, dok se samo za prelazak sa LightWorksa na CineRender može reći da je značajan korak napred. ArchiCAD je sa svojih 30 godina postojanja stabilan, moćan i sasvim funkcionalan alat namenjen prvenstveno arhitektama i smatramo da ni jedan trenutni korisnik ne bi trebalo da ga preskoči, jer će mu omogućiti jednostavniji i brži rad.

A tema ArchiCAD-a 18? Iako Graphisoft stavlja akcenat na značajno poboljšanje kreativnog (radnog) toka, koje se ogleda u poboljšanjima kompozitnih struktura, uvođenjem naprednijeg alata za reviziju, jednostavnijem upravljanju objektima, naše mišljenje je da će ArchiCAD 18 ostati upamćen po opraštanju od LightWorksa i prelasku na CineRender, odnosno po proboju ArchiCAD-a u svet profesionalnih render mašina.

Igor LUKIĆ