Za slobodno društvo

Principi na kojima počiva razvoj slobodnog softvera oličeni su u četiri postulata (goo.gl/0jUH9P) koji garantuju otvoreno i nesmetano napredovanje softverskih projekata i zajednice koja ih razvija, a sve to na opštu korist čitavog društva. Pošto smo u nekoliko navrata pisali o četiri slobode i licencama koje ih štite (SK 01/2012). Nećemo da zalazimo u detalje, već ćemo ovaj tekst posvetiti jednom aspektu ovog globalnog fenomena koji pomalo izlazi iz okvira koji obično pokrivamo u rubrici Laki pingvini, ali je sa njom ipak neraskidivo povezan i društveno vrlo značajan.

Radi se o ideji GNU projekta koja se, sa razvoja softvera, polako proširila i na druge sfere ljudskih aktivnosti ne gubeći pri tome izvorne ciljeve. Jednostavno rečeno, ako zajednica može da razvija programe za zajednicu (i šire), zašto to ne bi moglo i sa nečim drugim? Zašto bi razvoj nekog drugog proizvoda ili tehnologije, kao što je na primer računar, morao da bude sputavan zaštićenim vlasničkim rešenjima koja ne garantuju kvalitet i opštu korist, ali svakako poskupljuju finalni proizvod i ograničavaju krajnjeg korisnika? Negativne posledice klasičnog razvoja proizvoda osećamo skoro svakodnevno, mada najčešće toga nismo ni svesni. Najjednostavniji primer su patentni ratovi velikih kompanija koji se u najvećoj meri završavaju nagodbama o međusobnoj kompenzaciji čiju cenu plaćaju, ispravka, čiju cenu plaćamo mi, krajnji potrošači.

Otvoren i slobodan razvoj proizvoda omogućio bi manje cene, uz brži proces i kvalitetniji krajnji rezultat. Iako ideja zvuči utopijski u vremenu u kome dobar deo prihoda proizvođača dolazi upravo iz naplate idejnih rešenja zaštićenim patentima i vlasničkim markama, postoje primeri koji pokazuju i dokazuju opravdanost i održivost opensource ideja koje su odavno potvrđene u sferi razvoja softvera. Znate li da postoji Open Cola, Open Beer i gomila sličnih projekata u najrazličitijim sferama proizvodnje i drugih društvenih delatnosti? Ima ih toliko mnogo da ćemo ovom prilikom pobliže upoznati samo dva, ali dva koja neposredno utiču na najveći broj pojedinaca, lako su dostupni, a pri tome svakom učesniku omogućavaju direktnu korist.

Open hardware

Princip je isti, a proizvod neraskidivo vezan sa opensource softverom pa je logično da je otvoreni razvoj računarske tehnologije bio među prvima koji se pokrenuo. Ne radi se uvek o direktnoj proizvodnji konkretnih komponenti, već o otvorenom razvoju dizajnova na osnovu kojih zainteresovane strane mogu da konstruišu i proizvode uređaje namenjene tržištu. Na ovaj način dobijamo najrazličitije elektronske komponente, od audio i video opreme, radio uređaja, telefonskih, mrežnih i drugih telekomunikacionih proizvoda, mašina, alata, robota, preko računarskih komponenti do kompletnih računarskih sistema, pa čak i čitavih automobila! Nedavno se pojavila vest da proizvođač čuvenog električnog automobila „Tesla” planira da deo svog dizajna (i patenata) podeli sa drugim proizvođačima kako bi ubrzao napredak i usvajanje ekološki čistih prevoznih sredstava. Nema boljeg i jasnijeg primera kako funkcioniše otvoreni razvoj proizvoda i kakav je njegov uticaj na društvo u celini.

Sa stanovišta pojedinca možda su najinteresantniji otvoreni board računari koji na jednoj štampanoj pločici objedinjuju kompletan i funkcionalan sistem koji može da se programira i koji može da se, uz malo potrošenog vremena i nešto znanja, upotrebi za najširi spektar zadataka. Najpopularniji primeri su Arduino (www.arduino.cc) i BeagleBoard (beagleboard.org) mada njihov broj svakodnevno raste, a cene se kreću od desetak dolara po jedinici. Iako je komercijalna strana prisutna, većina otvorenih projekata vođena je neprofitnim organizacijama koje za cilj imaju promovisanje otvorenosti i razmene ideja i znanja što nas polako dovodi do sledeće teme.

Open Education

Obrazovanje je, u modernom društvu, roba koja podleže svim principima tržišta. Ovakva situacija donosi nekoliko negativnih posledica od kojih je najbitnija ona koja onemogućava najveći broj osoba slabijeg materijalnog statusa da napreduju i razvijaju se u skladu sa sopstvenim mogućnostima i željama. Otvoreno obrazovanje, iako kao pojava postoji dosta dugo (početak 20. veka), tek je nastankom interneta (koji je i sam produkt otvorenih standarda i tehnologija) počelo da poprima jasne i definisane oblike i postalo dostupno većem broju ljudi. Počevši od najjednostavnijeg oblika deljenja znanja kroz razna uputstva i materijale koji se slobodno dele preko interneta (za šta su Wikipedia i Khan Academy odlični primeri), tek je uključivanjem obrazovnih institucija došla do oblika koji nas najviše interesuje, a poznat je pod nazivom MOOC tj. massive online open course (masovni onlajn otvoreni kurs).

MOOC projekti, najčešće u saradnji sa zvaničnim obrazovnim institucijama, školama i fakultetima, omogućavaju svim zainteresovanim pojedincima da preko interneta steknu znanja iz najrazličitijih oblasti umetnosti, nauke i tehnike. Upotrebom video materijala, pisanih tekstova, interaktivnih sadržaja i testova, polaznici ovih kurseva mogu da steknu velika i korisna znanja od predavača koji su autoriteti u svojim oblastima, a da pri tome ne troše velika novčana sredstva. Pristup internetu je jedini preduslov, a poznavanje engleskog je poželjno, iako vodeći sajtovi imaju vernu i rastuću bazu korisnika koji rade na prevođenju i lokalizaciji dostupnih kurseva. Najveći MOOC projekti su Coursera, edX i Udacity koji, uz pomoć poznatih svetskih univerziteta i predavača, obezbeđuju bukvalno hiljade kurseva i na taj način direktno rade na jednom od izvornih principa slobodnog i otvorenog razvoja društva.

Neko će u ovom momentu postaviti pitanje kvalitativnog vrednovanja ovako stečenog znanja. Pored ličnog napretka i satisfakcije pojedinca, postoje mehanizmi koji će omogućiti i formalnu potvrdu. Većina MOOC projekata dodeljuje sertifikate o uspešno završenim kursevima, a pojedini kursevi, koje izvode akreditovane institucije, omogućavaju polaganje za zvaničnu potvrdu, čime se dokazuje stepen usvojenog znanja. Na ovaj način je moguće, bez velikog novčanog ulaganja u studiranje, doći do priznatih i cenjenih sertifikata koji „otvaraju vrata”.

Iako ovim tekstom nismo ni načeli tako veliku temu kao što je otvoreni razvoj, nadamo se da smo vas makar zainteresovali i naveli na samostalno istraživanje i time ukazali na prednosti i značaj otvorenog razvoja. Sa sigurnošću možemo da kažemo da ono što vas interesuje postoji negde na internetu, slobodno dostupno, vaše je samo da uzmete. I delite.

Goran STRIČIĆ