Zakoračite u sasvim novi svet

Kada osobi koja je laik u oblasti računara spomenete da koristite Linux, uglavnom će reakcija biti da nisu čuli i ne znaju šta je ili će pomisliti da je to "ono što hakeri koriste” dok kucaju na crnom ekranu. U ovom tekstu želimo da vas uvedemo u svet Linuxa i objasnimo vam šta je on, šta je slobodni softver, da razbijemo predrasude i pokažemo kakve prednosti ima za vas kao korisnika u odnosu na vlasnički softver i ostale operativne sisteme.

Često se pogrešno kaže – Linuxi, što nije tačno jer postoji samo jedan Linux, a to je jezgro (kernel) i osnovni deo svake distribucije. A šta je distribucija? Ukratko, distribucija je skup sledećih stvari: jezgra, paket menadžera, repozitorijuma, grafičkog (desktop) okruženja i propratnih programa. Verujemo da vam većina ovih pojmova nije poznata, ali objasnićemo kasnije u tekstu šta oni znače.

Postoji veliki broj Linux distribucija, od onih koje su namenjene potpunim početnicima, do onih za nešto naprednije korisnike, i najčešće su dostupne za besplatno preuzimanje sa interneta sa svojih zvaničnih sajtova. Pored toga što su slobodne za preuzimanje, Linux distribucije su i slobodnog (otvorenog) koda, a to znači da svaki korisnik ima uvid u to kako su delovi distribucije napisani i kako rade. Nasuprot otvorenom je zatvoreni kod kada korisnici nemaju uvid u to kako su programeri napisali neki program. Iako su distribucije otvorenog koda, na njima se mogu instalirati i koristiti programi zatvorenog koda kao što su Skype, Adobe Flash plugin, Viber i drugi.

Desktop okruženje (Desktop Environment) najbolje možemo opisati kao ono što vidite nakon što uključite računar i sačekate da se operativni sistem učita: menadžera prozora, panel i njegovi elemenati, fajl menadžer, kontrolni centar sa podešavanjima. Korisnici Windows i Mac operativnih sistema su navikli da imaju jedno okruženje, bez mogućnosti njegovog izbora i promene. Kod Linux distribucija je stanje drugačije i postoji veliki broj okruženja koja se razlikuju kako po svojim mogućnostima tako i po izgledu i zahtevnosti. Postoji puno okruženja, a mi ćemo vam spomenuti najpoznatija. Najzahtevnija okruženja su Unity, KDE i GNOME3 koja će raditi lepo na hardveru starom i par godina. Na drugom kraju su okruženja LXDE i XFCE namenjena za stariji hardver, dok su Cinnamon i MATE negde između. Sva ova okruženja (sa izuzetkom Unitya koji je vezan za Ubuntu) možete naći na svakoj distribuciji.

Repozitorijum je još jedan termin specifičan za Linux. Repozitorijum možemo definisati kao veliku online biblioteku aplikacija koju ima svaka distribucija. Tako, za razliku od drugih operativnih sistema, nemate potrebu da tražite instalacione fajlove po internetu, nego možete da instalirate željeni program u roku od par sekundi. Svaka distribucija ima različitu aplikaciju (softver centar, menadžer paketa) preko koje instalirate ostale programe, tako da kod nekih čak postoji i detaljan opis programa uz slike, ocene i iskustva korisnika da biste se lakše odlučili. Isto tako jednim klikom možete da proverite i instalirate nadogradnje za sav softver instaliran na vašoj distribuciji.

Svakako najpoznatija distribucija za koju su mnogi čuli je Ubuntu, koji ima veoma velik repozitorijum, svoje specifično Unity okruženje i prilagođen je za početnike. Distribucija koja je još više prilagođena početnicima je Linux Mint u svojih nekoliko „ukusa”, tj. sa nekoliko okruženja. Pored njih je tu i Manjaro koji veoma brzo napreduje. Za detaljnije informacije možete pogledati opise ovih distribucija iz prošlih brojeva ili posetiti njihove zvanične stranice, a neka vam početna stranica pri izboru distribucije bude distrowatch.com

Ukoliko smo vas zainteresovali i želite da probate neku distribuciju, ali ne želite da je instalirate na svoj hard-disk, Linux ima jedno iznenađenje za vas. To je mogućnost da preuzetu Linux distribuciju pomoću programa kao što je Unetbootin prebacite na vašu USB fleš memoriju, sa nje podignete sistem i tako ga koristite. Ovo je takozvani „live” način rada. Jeste da će distribucija biti malo sporija zbog toga što je na fleš memoriji, ali će vam dati uvid u to kako izgleda i kako se koristi. Ako vam se svidi, možete da je instalirate umesto postojećeg operativnog sistema ili pored njega na posebnu particiju. Ovo se zove dual boot i pri uključivanju računara birate koji operativni sistem želite da koristite. Postoji veliki broj distribucija koje su namenjene početnicima, tako da je njihova instalacija maksimalno pojednostavljena. Preporučujemo vam da pre nego što se upustite u instalaciju pogledate snimke instalacija za početnike na YouTubeu i drugim sajtovima da ne bi došlo do neželjenih posledica. Ovo će vam biti potrebno samo prvi put jer se upoznajete sa novim operativnim sistemom i videće da nije naročito teško.

Kada instalirate neku Linux distribuciju, primetićete da veliki broj programa koje ste koristili na Windows platformi možete da koristite i ovde: Firefox, Chrome, VLC, Skype, Libre Office... Ako ste prosečan korisnik i vaš omiljeni program ne postoji u verziji za Linux, sigurno ćete uspeti naći dostojnu alternativu, za više informacija pogledajte sajt u alternativeto.net.

Često se može čuti kako na Linux distribucijama ne možete da igrate video igre, što je velika zabluda. Postoji dosta igara koje su pravljene za Linux platformu i koje možete besplatno naći u repozitorijumima distribucija, ali ipak nisu na nivou najnovijih izdanja za ostale platforme. Na sreću, svakim danom ima sve više velikih naslova koji dolaze sa podrškom za Linux, posebno od kada je Steam kreirao verziju svog klijenta za Linux i objavio da radi na svojoj Linux distribuciji pod nazivom Steam OS. Neke od popularnih igara koje postoje na Steamu u Linux verzijama su: Half-Life 2, Portal 2, Civilisation V, Dota 2, Euro Truck Simulator 2... Pored Steama, možete da igrate i veliki broj igara pravljenih za Windows platformu pomoću aplikacije Wine, ili, još bolje, Play On Linux koja će vam uštedeti vreme potrebno za podešavanje Winea za svaku igru posebno. Neke igre će raditi čak i bolje nego na originalnoj platformi, dok ćete sa nekima imati problema ili, pak, uopšte neće raditi. Osim pokretanja igara, pomoću Winea možete da pokrenete i neke aplikacije pravljene za Windows platformu. Spisak aplikacija i igara, kao i savete, možete potražiti na goo.gl/jxh46A.

Pored ovog hvalospeva, moramo da pomenemo i neke mane. Iako velika većina korisnika neće imati problema pri svakodnevnom korišćenju, neki veći softverski paketi kao što su Photoshop, AutoCAD, Dreamweaver ili programi za kompleksnu audio obradu ipak ne postoje u verzijama za Linux, a neki ni nemaju dovoljno dobre alternative. Ovo je, uz nepostojanje velikih naslova video igara, problem zbog kog se neki korisnici neće zadržati na Linuxu, ali kao što smo videli, problem sa video igrama polako ali sigurno nestaje.

Kada na kraju saberemo sve, vidimo da, u odnosu na ostale operativne sisteme, korišćenje Linux distribucija ima mnogobrojne prednosti za većinu korisnika koji koriste kompjuter za internet, multimediju i poneku igru. Pored toga što su distribucije besplatne, otvorenog su koda, tako da je sigurnost na visokom nivou, a i softver koji dolazi na distribucijama je uvek dobro testiran i stabilan. Pogledajte priloženu tabelu i internet adrese, odlučite se za neku distribuciju, stavite je na USB fleš i probajte live, verujemo da će vam se svideti.

Bojan STOJANOVIĆ