Poplave u Srbiji

Ulogu društvenih mreža u poplavama koje su prošlog meseca zadesile Srbiju bila je velika i nije se završila na klik-aktivizmu

Prošlog meseca ciklon „Tamara” doneo je rekordne količine padavina, što je dalje prouzrokovalo nezapamćene poplave koje su odnele ljudske živote i napravile katastrofalnu štetu. U vreme nastanka ovog teksta, najgore je prošlo, ali prave razmere tragedije i brojni kritični detalji nisu bili poznati. Samo je jedna stvar bila sigurna: društveni mediji su korišćeni na pravi način i internet aktivizam se nikako nije završio klikom. Posle svakog klika usledila je realna akcija kako bi se pomoglo ugroženim i raseljenim ljudima.

A pomagalo se na razne načine. Tradicionalni mediji su brzo ažurirali svoje sajtove i neprestano izveštavali, ali su se Twitter i Facebook pokazali kao značajniji zato što su spojili informisanje i direktnu komunikaciju. Tako su bili relevantniji: dobrovoljci su znali gde da idu, gde je moguće ostaviti pomoć i slično. Bilo je onih koji su nudili smeštaj ili prevoz, hranu i druge proizvode i usluge. Preko društvenih mreža se radilo i na pronalaženju nestalih osoba. Jedan primer uspešne koordinacije je poziv ljudima da uklone šifre za svoje Wi-Fi konekcije, što je i urađeno gde treba u velikoj meri. Operateri su prepoznali da su se građani oslanjali u velikoj meri na internet komunikaciju, te su omogućili besplatan saobraćaj.

Bitna komponenta komunikacije, pre svega sa svetom, bila je kroz fotografije i snimke sa lica mesta. Selfiji su brzo bivali osuđeni, iako je bilo onih koji su i ovo branili činjenicom da pokazivanje participacije može da inspiriše i ostale da delaju. Ali ako ostavimo, u kontekstu ove situacije, ovaj benigni fenomen po strani, moćne i potresne fotografije obišle su svet. Svakako su kumovale stvaranju jakog osećaja sažaljenja i želje da se pomogne, a podigle su i svest o događajima u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. Posle tradicionalnih svetskih medija, zapalio se i internet: poznate ličnosti od Nadala do Kevina Spesija (Kevin Spacey) su tvitovale svoju podršku. Najpopularniji agregator vesti sa sopstvenim blogovima, „Huffington Post”, istakao je blog autora koji je dirnut sećanjima na svoje putovanje kroz Srbiju pozvao posetioce da podrže nastradale donacijama. Ovakvih primera na internetu je puno, a još jednom, treba da prođe određeni vremenski period kako bi se videli pravi efekti ove masovne humane aktivnosti na društvenim mrežama i internetu.

Tokom ovih nemilih dešavanja, ostaje utisak da bi bilo samo još većeg dobra i benefita, da je stepen penetracije i korišćenja pametnih telefona i društvenih mreža veći. Takođe, čini se da su neka mesta, poput Paraćina, imale nesrazmerno manju pokrivenost kada je aktivnost na društvenim mrežama u pitanju. U nekim trenucima gotovo da nije bilo informacija o nekim poplavljenim područjima.

Najznačajniji proizvod koordinacije tviteraša i internet zajednice je sajt poplave.rs koji je služio kao izvor informacija ne samo za građane i dobrovoljce, već i za organe države i Crveni krst. Brzina kojom je sajt postavljen, te činjenica da je radio savršeno od „dana jedan” i izgledao pregledno i organizovano, najbolje govori o osećaju hitnosti i odgovornosti koji se „emitovao” na društvenim mrežama.

Korisnici društvenih medija bili su na visini zadatka. Ne samo oni napredni, već i neko ko retko seda za Facebook ili nikada ne tvituje. Zbir društvene komunikacije mimo tradicionalnih medija je sada fantastična hronologija i svedočenje o ovim izuzetnim događajima još od trenutka dok se „nešto kuvalo” u Obrenovcu. Ona se nastavlja i sada, kroz akcije i pozive na pomoć i nastaviće se kroz predstojeću društvenu diskusiju o onome što se dogodilo, koje su posledice i kako ćemo dalje. Hiljade tvitova videlo je preko pola miliona jedinstvenih pratioca. Da, bilo je i dezinformacija, ali imajući u vidu ozbiljnost situacije, građani su bili sposobni da filtriraju istinu od laži. Alternativni izvori informacija dali su sliku iz druge perspektive na događaje: sirovu sa lica mesta, i najčešće izvan nekakvog uređivačkog ili interesnog okvira.

Poplave su pokazale puno toga. Dokazale su da su solidarnost i empatija žive među namučenim ljudima. Zavisnost, pa i opčinjenost od tradicionalnih medija prolazi. Ovaj globalni proces, sve se više pokazuje, nije stran ni kod nas. Društveni mediji bolje odgovaraju na potrebe ljudi, a iskazana zrelost u komunikaciji i aktivizmu otkrili su rastući potencijal interneta kao medijuma koji inicira da se čini dobro, društvena promena, izgradi bolje realnost.

Značajni događaji u Srbiji već neko vreme svedoče da će uloga i uticaj društvenih mreža biti sve osetniji, dok korisnici otkrivaju potencijal brzog širenja informacija i prilike da ostvare realan efekat društvenom participacijom.

Ivan VESIĆ