Fist možemo da klasifikujemo kao igru koja podseća na International Karate, samo što malo lošije izgleda i u kojoj borci mnogo više viču (approved by stariji ukućani). Kako bi pravda bila zadovoljena, ističemo da je Fist zapravo prethodio International Karateu, što je imalo jak uticaj na nastanak perjanice žanra, mada ima ljudi kojima je Fist i dalje bolji serijal.

Prvi deo – The Way of the Exploding Fist (goo.gl/cDmWKH, 161 KB, 1985) je sjajna jedan na jedan borilačka igra u kojoj možete da zaslužite zvanje crnog pojasa osmi dan. Verovatno donekle nadahnuta igrom Karate Champ sa automata, protivnika pobeđujete nakon dva ili tri uspešno plasirana udarca (označenih jin i jang sličicama pri vrhu ekrana), posle kojih ovaj završava u savijenom položaju ili na zemlji. Igra je nešto sporija od International Karatea, potezi su slični, ali Fist ima zanimljivu kontrolu udarca rukom u stomak ili „košenje” koji se izvode iz klečećeg stava, kao i udarce „unazad”. Najslabija tačka igre su prilično musave pozadine, a i salto u vazduhu je mogao da bude malo lepše urađen. Težina je dobro odmerena i biće potrebno malo treninga dok ne naučite da blokirate ili pravite kombinacije koje prolaze češće od drugih.

Fist 2: The Legend Continues (goo.gl/5fyBDl, 100 KB, 1986) je skoro pa unikat u svetu borilačkih igara za C64. U ovoj igri je pobeda nad protivnikom obezbeđena posle više udaraca koji troše energetsku skalu protivnika. Izgled glavnog junaka je donekle izmenjen, pa se dotični bori go do pojasa. Vrlo pohvalno je što u ovoj igri ima više različitih boraca, za razliku od tipičnog karatiste u crvenom kimonu. Igra je avanturističkog tipa, gde se borba smenjuje sa istraživačkim deonicama. Poneki teži bag i nešto sporije izvođenje su odvratili neke igrače od ove igre (može se naći ispravna verzija), a ona dolazi i u turnirskoj verziji u vidu jedan na jedan tabačine koja nam se jako svidela. Zanimljivo je kada porazite borca u močvari kako mu se kroz mulj jedino nazire glava.

Fist+ (goo.gl/z9clXY, 85 KB, 1988) je imao puno pravo kada se osvetio International Karateu+ i od njega preuzeo borbu tri borca istovremeno. Ova urnebesna makljaža odigrava se na ulicama Njujorka. IK ima udarac glavom, Fist ima udarac laktom. U IK borci prave premet unazad, dok u Fistu prave zvezdu. Vrlo je lepo urađen bonus nivo u kome gađate nindže, ali je autora teksta izluđivao bag kada nož odjednom nestane u letu. Između rundi, umesto istočnjačkog mudraca obaveštenja izgovara izblajhana lepotica.

Fist igre su malo manje rafinirane od IK pandana, sa nešto krzavijom animacijom i u kojoj borci ispuštaju kjaije posle svakog udarca. S programerske strane interesantno je da u Fistu borci skaču „preko” pozadine, dok je u IK ona uvek jednobojna u visini igrača. Muzika nije produkcijski vredna kao numera najljućeg rivala, ali spada u vrhunske i daje pečat Fist serijalu.

Ognjen POPOVIĆ