Puna imena čuvenih igara Palace Softwarea su Barbarian: The Ultimate Warrior (goo.gl/UdA4AM, 136 KB) i Barbarian 2: The Dunegeon of Drax (goo.gl/ZRlrtK, 180 KB, 1988). Ili, kako je Epyx preneo na američko tržište: Death Sword i Axe of Rage.

Prvi deo (1987) je san snova igrača osamdesetih godina, tabačina u kojoj ste u ulozi varvarina koji u borbi mačevima mora ubiti svog protivnika. Borba je dinamična, a svaki potez praćen je sjajnim zvučnim efektom, kao što je sudaranje mačeva ili tup udarac glavom o glavu. Najupečatljiviji je sigurno potez iz okreta kojim mačem odsecate glavu protivnika i mali zeleni monstrum koji dolazi da odvuče telo. On će usput šutnuti glavu, koja, ako ste potez izveli dovoljno blizu leve ivice ekrana, može da odskoči dva puta od zemlje. Da ne govorimo o uzbuđenju kome je doprineo animirani mlaz krvi, čime je Barbarian jedna od prvih „krvavih” igara, što će kasnije proslaviti Moonstone i Mortal Kombat. U neograničenoj partiji borite se na divljem terenu sa suncem nisko na horizontu ili na čistini usred šume. Ako izaberete da pratite priču, onda ste u dvorcu ispred prestola ili u sporednoj odaji zlog čarobnjaka koji je oteo princezu. Posle najtežeg protivnika u crnoj majici (mada je crveni nama ostao upamćen kao tvrd orah), na scenu stupa čarobnjak koji vas može ubiti pre nego što ste rekli „mač”. Na krajevima ekrana nalaze se zmije, koje će otvoriti usta ako primite ili zadate udarac.

Nastavak (1988) još lepše izgleda, a nešto lošije kritike dobio je možda i nezasluženo. Za razliku od prvog dela koji možete učitati u svako doba dana i za relativno kratko vreme osloboditi princezu ili pasti sasečeni na zemlju, drugi deo je mnogo veća igra koja zahteva veći napor i ulaganje vremena. U njemu se kroz tri veća nivoa, poput akcije sa primesama avanture, probijate do ponovnog sukoba sa čarobnjakom. Možete igrati i u ulozi ratnice. Potrebno je pamtiti mesta po kojima se krećete i pre izlaska iz nivoa pokupiti neke od važnih predmeta. Bez toga nije moguće završiti igru, što je vlasnicima kasetofona sa razbijenim nivoima mogao da bude problem. Nažalost, drugi deo ima manje poteza za napad, jer se moralo naći mesta i za trčanje ili okretanje. I u ovom delu upečatljiv deo igre je odsecanje glave (i koječega), kao i smeh pojedinih monstruma ako padnete. Vrlo upečatljivi su pećinski vuk iz drugog nivoa koji vas može zaklati ako dozvolite da vas obori na zemlju ili ogromno stvorenje koje vas lovi pipkom iz jame u trećoj celini.

Grafički, igre teško mogu da izgledaju bolje. Likovi kao da su izašli sa slika fantasy umetnika, pogotovo u drugom delu. Kompozicija iz prvog dela se samo oslanja na kultnu muziku iz filma „Konan”, ali sa tako dobrim improvizacijama da ćete džojstik izvlačiti iz korica. Omoti za igru skrenuli su pažnju fotografijama ratnika i ratnice, pri čemu je u ulozi heroine bila zvezda fotografija za odrasle, Marija Vitaker. Dotična dama je pristna i u jednoj znatno sporijoj, premda ne i manje napetoj, igri na C64 sa kartama.

Ognjen POPOVIĆ