Kada je 1981. godine Nintendo izdao igru Donkey Kong svima je bilo jasno da je istorija napisana. Međutim, da će o slavu trećeg najpoznatijeg apea na svetu (nagradno pitanje glasi: ko su prva dva?) pokušati da se ogrebu baš svi, to niko nije mogao da predvidi. Klonovi su nicali na sve strane, a jedan od očiglednijih je Segin Congo Bongo iz 1983. godine.

Glavni protagonisti igre su neustrašivi lovac (neviđeno podseća na Marija u safari odelu i klovnovskim nosem) i majmunko po imenu Bongo. Brka se opasno nameračio na apea koji je toliko inteligentan da uspeva da „upregne” čitavu faunu iz svog dela džungle i ubedi ih da ga brane. Majmuni, škorpije, zmije, nilski konji, pirane – čitava menažerija stala je na njegovu stranu preprečavajući put lovcu.

Congo Bongo sastoji se iz četiri nivoa, baš kao i uzor. Congo se nalazi na vrhu ekrana (gle čuda) i lovca gađa kamenjem (kokosovim orasima?). Sličnost s originalom nije mogla biti očiglednija. Međutim, dve igre se razlikuju po pogledu na akciju. Congo Bongo rabi pseudo 3D okruženje, odnosno izometrijski pogled na akciju, koji igraču omogućava pomeranje u nekoliko ravni. To u neku ruku otežava igranja pošto je nešto teže predvideti kretanje neprijatelja, ali je isto tako veoma lako „skliznuti” sa platformi usled pritiskanja pogrešnog dugmeta.

Tehničke osobine su solidne, grafika vrlo lepa, zvuci ubedljivi, a jedino što nedostaje je muzička podloga, makar zvuci kretanja glavnog junaka kao u Donkey Kongu.

Vladimir PISODOROV