Gigabyte GSmart Maya M1 v2

Iako spada među vodeće proizvođače matičnih ploča, tajvanski Gigabyte nema ni približno toliko uspeha na polju pametnih mobilnih telefona. Kompanija je donekle popravila utisak sa Gsmart GS202+ modelom koji smo opisali u SK 03/2013, ali je i dalje na prvi pogled uočljivo da im konstruisanje PC hardvera ide daleko bolje od dizajniranja mobilnih telefona.

Novi predstavnik GSmart linije telefona, Maya M1 u svojoj drugoj verziji nažalost ne odstupa mnogo od prethodnika kada je izgled u pitanju, delujući kao telefon koji bi nas ostavio ravnodušnim i da se pojavio pre tri godine, a ne danas. Drečeće belo osvetljeni tasteri za navigaciju pozamašne veličine prosto bodu oči u današnjoj eri minimalističkog dizajna, a većina proizvođača odavno je prešla na softversku OSD varijantu. Čak i kod nekolicine modela koji imaju fizičke tastere, vidan je trud da se oni što suptilnije integrišu u telefon i minimalno naruše njegov izgled, što kod Gigabytea nije slučaj. Gledano sa zadnje strane, telefon nije ni izbliza toliko odbojan zahvaljujući tamno sivim gumiranim leđima i istaknutom sočivu zadnje kamere. Ergonomski, gumirana leđa i debljina od 9,7 mm čine da telefon dobro leži u ruci, ali je pozicija power tastera koji je smešten na sredinu gornje ivice nezahvalna: zamišljen kao kompromis za levoruke i desnoruke, ovaj princip neće zadovoljiti ni jedne ni druge. Ispod poklopca krije se izmenjiva baterija kapaciteta 1700 MAh kao i dva slota za SIM karticu, jedan sa punom 3G podrškom i drugi ograničen isključivo na GSM varijantu. Ekran veličine 4,5” sa rezolucijom od 960 x 540 piksela na papiru zvuči dobro, te dok je reprodukcija boja relativno dobra, displej pati od primetnog probijanja pozadinskog osvetljenja kao i uglova vidljivosti koji su osetno manji od očekivanih za jedan IPS panel. Hardver koji pokreće Android 4.2 Jelly Bean prilično nas je iznenadio: u pitanju je MediaTek 6589 četvorojezgarni SoC radnog takta 1,2 GHz ispraćen sa 1 GB radne memorije i 4 GB ROM-a. Sintetički rezultati koje ova jeftina varijanta quadcore mobilnog čipseta nudi su solidni, ali ipak su za nijansu slabiji od Tegra 3 čipseta kome je ovo direktna konkurencija. Power VR544 grafički čip je u svojoj osnovnoj dvojezgarnoj izvedbi dovoljan za glatku reprodukciju većine modernih igara, osim onih najzahtevnijih. Svakodnevni rad bi se pokazao jako udobnim da nije jedne velike mane: već pomenuti navigacioni tasteri imaju jako lošu registraciju pritiska; često je više puta potrebno pritisnuti back taster kako bi se željena funkcija aktivirala, što dodatno nervira uzevši u obzir relativno precizan touchscreen i glatko izvođenje koje brz procesor pruža. Kamera rezolucije 8 Mpix sa auto-fokusom pruža slike veoma dobrog kvaliteta, barem u uslovima boljeg osvetljenja, što je i očekivano od telefona čija je maloprodajna cena oko 250 evra. Performanse koje nudi za taj novac su više nego dobre, ali dok vremešni dizajn možemo da prebolimo, loši navigacioni tasteri su nam trn u oku koji prosto ne možemo da previdimo. Da li Gigabyte ovaj problem može da reši softverski, bilo novim drajverima ili prelaskom na OSD kontrole ostaje da se vidi.

Mario PAVIĆEVIĆ