Kozmetičari slobodnih sistema

Staru mudrost „o ukusima ne treba raspravljati” možemo primeniti i na izgled radnog okruženja na slobodnim sistemima. Za razliku od korisnika zatvorenih operativnih sistema, Linux korisnici imaju potpunu slobodu da odluče kako će njihova radna površina izgledati. Pri tome ne mislimo samo na običnu promenu tema ikonica, nego na potpunu transformaciju i prilagođavanje sopstvenim potrebama. Od najpoznatijih i najpopularnijih okruženja, što se mogućnosti prilagođavanja tiče, ističu se KDE, XFCE, MATE (GNOME 2 fork), Cinnamon i LXDE, dok GNOME 3 i Unity okruženja nisu baš poznata po tome, ali i ona mogu do određene mere da se menjaju.

Neke stvari su univerzalne, i ne zavise od samog okruženja, pa ih svuda možemo koristiti. Kao na primer conky ili neki od dokova. Conky je monitor koji ima veliki broj namena, od pregleda temperature procesora i zauzeća hard diska, preko korišćenja RSS feeda, do provere elektronske pošte. Stoji uvek na radnoj površini, a kako će izgledati ograničeno je samo vašom maštom. Jedina mana (ako je tako možemo nazvati) jeste to što se modifikovanje obavlja ručnim izmenama konfiguracionih fajlova, tako da treba malo vremena dok korisnik ne nauči kako da svoje želje pretvori u prikaz na ekranu. Za one koji ne žele da sami dizajniraju izgled svog conkya, postoji velik broj već gotovih konfiguracija koje možete naći na internetu, a možete krenuti od ove adrese goo.gl/9bp480. Dokovi su poznati većini korisnika jer ih ima na svim operativnim sistemima. Najpoznatiji su Plank, Docky, Cairo dock i Avant. Svaki od njih podržava promenu tema, a što se dodataka tiče, tu se ističu Docky i Cairo koje možete menjati po neprepoznatljivosti. Kada su animacije i vizuelni efekti u pitanju, univerzalno rešenje je Compiz koji je ujedno i menadžer prozora. Compiz može da se koristi samostalno i uz većinu okruženja, posebno se preporučuje za ona okruženja čiji menadžeri prozora nemaju mnogo mogućnosti (kao što su XFCE i MATE), a korisnik želi određene vizuelne efekte. Pomoću Compiz config settings managera mogu da se podešavaju željeni efekti i animacije kojih ima velik broj i preporučujemo vam da ih isprobate da biste videli šta vam se sviđa.

KDE je trenutno verovatno najpopularnije okruženje, a taj status duguje upravo svojim mogućnostima prilagođavanja. U odeljku System settings možete naći razne opcije modifikovanja okruženja u skladu sa vašim potrebama. Krenućemo od odeljka Application Appearance gde, za početak, možete prilagođavati stil Qt-a. Zadata opcija je Oxygen, koja ujedno troši i najviše resursa, a ukoliko imate stariji računar ili jednostavno želite „old school” izgled, preporuka za vas je opcija Plastique. Od ostalih opcija u ovom odeljku su promena boja okruženja, promena tema ikonica kao i promena fontova, a naša preporuka je da probate relativno novi oxygen font koji je pravljen da se savršeno uklopi u KDE okruženje. U odeljku Workspace Appearance možete naći opcije oko promene plazma teme, dekoracije za prozore, splash teme i teme kursora. Promenom plazma teme menjate izgled panela i elemenata na njemu, kao i widgeta koji se nalaze na radnoj površini. Panel možete urediti po sopstvenim željama, jer na njega možete dodati sve što vam padne na pamet, a takođe možete menjati broj panela, njegovu veličinu i lokaciju. Što se samog radnog okruženja tiče, njemu možete dodavati razne widgete koji vam mogu olakšati rad. Ono što izdvaja KDE od ostalih jeste mogućnost da odmah iz System settingsa skinete teme sa kde-look sajta. U svakoj od gorepomenutih opcija imate i opciju „Get new” preko koje skidate nove teme ikonica, nove boje, plazma teme, widgete i ostala prilagođavanja. Zanimljive opcije nalaze se i u odeljku Desktop Effects gde možete „u sitna crevca” podešavati animacije i uključivati ih i isključivati. Neke od opcija tiču se minimizovanja prozora, providnosti prozora pri pomeranju, zatamnjivanja neaktivnih prozora, a tu je i čuvena kocka koja služi za pregled i „šetanje” između radnih površina. Kao što vidite, postoje opcije za menjanje bukvalno svakog dela ovog okruženja i to preko GUI alata, tako da će se i početnici bez problema snaći.

Nakon što je GNOME izbacio potpuno izmenjenu verziju 3, koja nije odgovarala mnogim korisnicima, dosta njih je prešlo na ostala okruženja. Najviše je „profitirao” XFCE jer je najsličniji starom GNOME-u pošto za aplikacije koristi GTK2 biblioteke tako da sva ona prilagođavanja na koja su korisnici navikli sada mogu da urade i na njemu. LXDE je baziran na openbox menadžeru prozora i paketu GTK aplikacija i mada nema mnogo GUI alata za prilagođavanje kao XFCE, isto se može menjati po potrebi i želji. U ovu grupu okruženja koja koriste GTK se nalazi i MATE koji je fork GNOME 2 pa su modifikacije za sve njih prilično slične. Zadati izgledi ova tri okruženja prilično se razlikuju. LXDE ima klasičan izgled sa panelom dole, kod XFCE-a je prisutan panel gore i dock dole, dok su kod MATE-a prisutna dva panela – gore i dole. Naravno, sve ovo možete menjati po vašoj želji, a podrazumevani izgledi raznih okruženja vam mogu poslužiti kao inspiracija za neke promene. Osim promene ikonica koja je prisutna kod svih okruženja, tu je i promena GTK tema, koja se odnosi na same aplikacije, kao i na panel i menije koje koristite na njemu. GTK2 tema ima u velikom broju, a možete ih pregledati i skinuti sa sajta gnome-look.org. Ova okruženja možda ne deluju tako moderno, kao na primer KDE sa zadatim podešavanjima, ali uz malo truda mogu veoma da se srede i da izgledaju prelepo. Njihova prednost u odnosu na gorepomenuti KDE jeste što su sva ova okruženja „lakša” na resursima, pa će raditi dobro i na starijim računarima.

GNOME u verziji 3 postao je prilično zaključano okruženje u odnosu na ranije verzije tako da korisnici moraju da se naviknu na gornji panel i na Activities. Što se promene tema tiče, koriste se gnome shell i GTK3 teme koje možete naći na sajtu gnome-look i kopirati ih u /home/korisničko_ime/.themes, a da se ne biste patili sa izmenama tekstualnih fajlova, instalirajte gnome tweak tool preko kojeg možete menjati GTK, kursor i shell teme kao i dekoracije prozora. Ako uporedimo broj GTK3 i GTK2 tema, vidimo da prvih ima mnogo manje, jer ga za sada koristi samo GNOME za svoje aplikacije, dok većina drugih okruženja i dalje koristi verziju 2. Ono što je zanimljivo kod ovog okruženja su dodaci, to jest ekstenzije. Na sajtu extensions.gnome.org možete naći dodatke sa kojima ćete moći koliko toliko modifikovati okruženje pri čemu je dovoljno da posetite sajt i aktivirate željenu ekstenziju. Nakon toga instaliranim ekstenzijama možete upravljati preko gnome tweak tool alata.

Cinnamon je nastao kao ljuska (shell) za GNOME 3 okruženje, međutim, svakom verzijom se sve više odvaja od njega. Mint tim koji stoji iza ovog okruženja se potrudio da korisniku omogući što veću kontrolu nad izgledom okruženja. Pored izbora GTK tema, moguće je menjati i temu samog cinnamona, kao i dodavati Desklete na radnu površinu ili dodatke za okruženje i panel. Kao i kod KDE-a, od nove 1.8 verzije postoji mogućnost pregleda i skidanja tema, dodataka i Deskleta direktno iz podešavanja sistema, bez potrebe za paljenjem web browsera. Unity okruženje Ubuntu distribucije najnepovoljnije je po pitanju izmena okruženja. Ne postoje ekstenzije, tako da ste osuđeni samo na promenu ikonica i promenu GTK teme, a položaj elemenata na radnoj površini ne možete menjati. Uz pomoć alata kao što je Unity tweak možete promeniti neke sitne stvari oko okruženja, ali ne očekujte puno. Pomoću dodatnih repozitorijuma moguće je instalirati dodatne GTK teme i teme ikonica ako ne želite da se patite sa ručnim skidanjem i kopiranjem fajlova.

Kroz ovaj pregled pokušali smo da vam ukažemo na okruženja sklonija modifikacijama kako biste lakše izabrali odgovarajuće za svoje potrebe. Nakon toga pustite mašti na volju, eksperimentišite sa promenom izgleda, pronađite ono što vam najviše odgovara. Za inspiraciju možete svratiti i na naš forum i pregledati temu Moj desktop koja se nalazi u podforumu Slobodni softver. Kada budete zadovoljni izgledom vašeg okruženja, možete postaviti sliku u tu istu temu, možda upravo ona nekome bude inspiracija.

Bojan STOJANOVIĆ