Poslovni modeli u IT industriji

Ozbiljni sportski timovi svoje redove popunjavaju i najboljim sportistima iz drugih, često konkurentskih, kolektiva. Šta ovakvi prelasci zapravo znače u svetu informacionih tehnologija?

Ukupan novac utrošen na akvizicije do juna 2013. godine. Podaci ne uključuju novac koji je Microsoft platio za deo kompanije Nokia.

Microsoft je (posle dugog procesa pregovora) u svoje redove doveo finskog diva sa pedigreom dužnim poštovanja. Konačno razrešenje pomalo komično duge sage o sudbini posrnule kompanije čije ime je nekada služilo kao arhetip uspešnosti u biznisu visokih tehnologija prouzrokovalo je mnogo pitanja, kako stručne javnosti, tako i armije poštovalaca brenda Nokia. U rukama bogatog softverskog mecene, što Microsoft u ovoj situaciji svakako jeste, brend najuspešnije finske kompanije u decenijama za nama nastaviće svoj put bar još neko vreme. Da li će nakon tog vremena Microsoft u potpunosti „progutati„ ovako značajan zalogaj i prodavati nam wiPhone (prim. aut.) bez traga imena Nokia, ostaje da vidimo. Jedno je sigurno – akvizicija kompanija, njihovih delova ili konkretnih tehnologija ili tehnoloških procesa je neophodan put ka vrhunskim rezultatima.

Ovakav stav nas dovodi do jedne zanimljive analogije između tehnoloških kompanija koje uživaju najviši ugled u svetu i vrhunskih sportskih kolektiva. Njihova korelacija gotovo je savršena, a evo i zašto. Dva osnovna principa na kojima počiva dobar tim jednog uspešnog kluba u timskom sportu su omladinski pogon i kupovina igrača iz konkurencije. U svetu vrhunskih tehnologija, dve odgovarajuće paradigme su inovacija i akvizicija, respektivno. O inovaciji kao stubu razvoja pisali smo prilično opsežno u prethodnom periodu. Često smo kao osnovni razlog propasti neke kompanije ili brenda pripisivali upravo nedovoljno dobrom odnosu prema inovacijama – onome što je u sportskom klubu omladinski pogon. Drugi princip, onaj u kom se zapravo uspeh ili neuspeh može prikazati sa gotovo linearnom zavisnošću od kvaliteta dovedenih pojačanja (akvzicijama, razume se), ostao je da visi u podtekstu. U trenutku kada je čitav svet zaokupljen pojačanjem američkog kolektiva finskim megastarom skrećemo pažnju na koncept akvizicije kroz primere koji daju malo širu sliku. Fudbalskim rečnikom, neke kompanije su brutalni igrači u prelaznom roku, poput Mančester sitija ili Čelsija, kao da ne mare za cenu kupljenog igrača. Neke druge kompanije, slično Arsenalu, pažljivo merkaju trenutak za kupovinu mladih i manje poznatih igrača koji bi u budućnosti mogli da budu prodati upravo pomenutom dvojcu iza kojih stoji krupan kapital. S vremena na vreme, i Arsenali tehnološkog sveta kupe igrača cene i kvaliteta Mesuta Ozila. No, krenimo redom.

Jabuka je ipak hibrid

Apple neprestano kupuje male perspektivne firme (sa manje ili više koristi od istih), ali najveća akvizicija je i dalje kupovina NeXT-a iz 1996. godine.

U gotovo bilo kom kutku razvijenog sveta devedeset odsto osoba mlađih od 35 godina će na pitanje koju tehnološku kompaniju vide kao inovatora broj jedan izabrati – američki Apple. Iako je, čak i slabije obaveštenima, jasno da je ova vanredno uspešna kompanija zaista u prošlosti bila izuzetno dobar inovator, bolje obavešteni savremenici će lako ukazati na akvizicije kojima je Apple zapravo (pravovremeno) obogatio svoj tim koji je postizao rezultate vredne svake pažnje.

Prvi i očigledan primer tako nečega je kupovina kompanije NeXT. Sa ovom firmom su u paketu stigle i dve ekstremno bitne stavke za uspeh Jabuke. Na prvom mestu je sam Stiv Džobs koji se sa NeXT-om vratio u okrilje matične kompanije, a na drugom je osnova operativnog sistema iOS koji će (između ostalih tehnologija i proizvoda) biti temelj Appleovog uspeha. No, da uspeh iPhonea i drugih proizvoda iz game Applea nije u potpunosti zasnovan na tehnologijama „iz omladinskog pogona„ govori nam i lista akvizicija koje je Apple izvršio u poslednjih 10 godina. 2005. godine, Apple je kupio kompaniju FingerWorks čija najvrednija stavka su bili skup patenata i tehnologija zasnovanih na ekranima osetljivim na dodir i posebno multitouch sposobnosti istih. Po kupovini, Apple je ugasio kompaniju i „asimilovao„ sve njihove inženjere koji su dali ogroman doprinos u izradi prvog iPhonea, ali i budućih uređaja s ekranima osetljivim na dodir. Njihov rad je svakako sadržan i u touchpad kontrolerima laptop računara.

Većinu svojih akvizicija Google je organizovao oko proizvoda koje su i objektivno perjanice ovog softverskog diva. U broju kompanija i ukupnoj svoti utrošenog novca prednjači Android dok ga u stopu prate Google+ i Google Maps, dok iz zadnjeg dela vreba Googleov Office u Oblaku (Docs) i blog-platforma Blogger

Snaga tehnoloških akvizicija ilustrovana je u još jednom dobrom transferu iz 2008. godine. Tada je za sumu od gotovo 300 miliona američkih dolara, Apple kupio poluprovodničku kompaniju P.A. Semi i time omogućio proizvodnju SoC čipova koji će samo dve godine kasnije krasiti prvu verziju tableta iPad (SoC A4). Današnji prvenac kompanije (A7) nastao je kao evolucija prethodnih rešenja. Odličan tandem sa tehnologijama i zaposlenima P.A. Semija bili su patenti i radnici kompanije Intrinsity, kupljene za cifru od oko 120 miliona zelenih novčanica. SoC A5 mnogo duguje ovoj akviziciji, a samim tim i svi korisnici uređaja iPhone 4s i iPad2.

Značajna je i kupovina kompanije Quatro Wireless čiji je sistem oglašavanja praktično implementiran u ono što danas znamo kao iAd. Ova paprena akvizicija, teška skoro 290 miliona dolara, predstavljala je direktan ulog u budućnost i kontriranje Googleovim servisima za reklamiranje. „Sukob„ sa najjačim svetskim pretraživačem Apple je izazvao i odlukom da implementira „sopstvenu„ aplikaciju za navođenje. U pokušaju da se napravi alternativa za Google Maps, od leta 2009. godine do danas kupljene su redom: Placebase, Poly9, C3 Technologies, WiFiSlam, Locationary, HopStop.com i Embark. Dobro vam je poznato da se Apple ovim potezom nije proslavio. To je samo jedan od primera da akvizicija kompanije koja obećava nije uvek analogna dobrom sportskom transferu. Setite se, i Real je imao Galaktikose, pa uspesi nisu bili ubirani skladno kvalitetu i uloženom novcu. Mančester siti je dugo bio u agoniji loših rezultata dok nije u paklenoj završnici uzeo titulu. Možda takav finiš čeka i Apple kada su mape i navigacija u pitanju, a možda će se pokazati da je to dugoročno bila vanredno loša odluka menadžmenta kompanije.

Microsoft je samo u poslednjih deset godina proširio paletu kompanije za jedan vrhunski ERP, nekoliko dobrih multimedijalnih aplikacija, kao i za patente najmoćnijih svetskih tehnoloških kompanija. Globalno, Microsoft je dobar kupac, sa izuzetnom prosečnom cenom kupovine kompanija, ali i dalje održava relativno stabilan odnos kupljenih i „igrača„ proizvedenih u lokalnom pogonu. Jedan od sasvim dobrih igrača potonjeg tipa je i Microsoft Mathematics, koji je gotovo u celosti razvijen u Srbiji

Ako ste ikada koristili iOS uređaje, dobro vam je poznat App Store Genius – aplikacija unutar App Storea koja vam preporučuje aplikacije na osnovu vaših dosadašnjih aktivnosti na uređaju koji koristite. Ova genijalna aplikacija svoj kvalitet duguje kompaniji Chomp. Ova firma svojevremeno je bila odličan pretraživač za aplikacije na iOS-u i Androidu, a Apple je nakon kupovine (koja je iznosila oko 50 miliona američkih dolara) tehnologiju implementirao u svoj AppStore, a sama aplikacija je izbrisana iz postojanja. Sigurni smo da je neko iz Applea imao smešak na licu kada je odstranio Android verziju ove aplikacije sa Android Marketa (današnji Google Play Store).

Novac nije problem

U ovoj industriji verovatno ništa nije ravno broju akvizicija koje je Google napravio samo u poslednjih nekoliko godina. Poslednja od njih – kupovina fenomenalne aplikacije Waze, namenjene navigaciji sa naglaskom na društveni aspekt, koštala je svega nešto manje od milijardu američkih novčanica sa likom Džordža Vašingtona. Google nije štedeo novac ni u ojačavanju svog relativno neuspešnog društvenog umrežavanja kroz aplikaciju Google+. U akvizicijama je za potrebe izrade i održavanja ove mreže utrošeno bar pola milijarde dolara, a najmanje polovina deo te sume data je za kupovinu kompanije Wildfire Interactive. Odgovor na pitanje šta je toliko koštalo krenuće da se nazire sam od sebe kada budete saznali da je pomenuta kompanija bila marketinški ekstremno aktivna i to na mrežama poput Facebooka, Twittera, Pinteresta, YouTubea, LinkedIna kao i sam? mreže Google+. Trećina novca koja je utrošena u kupovinu bila je obezbeđena za ostanak zaposlenih u kompaniji.

Kupovina Motorola Mobilityja koštala je Google 12,5 milijardi američkih dolara, a prave posledice te kupovine još nismo videli u potpunosti. Izlazak telefona MotoX bi to mogao da promeni. Kako i koliko, na vremenu je da pokaže, a nama da posvedočimo. U kontekstu operativnog sistema Android, Google veoma pažljivo bira „igrače„. Letimičnim pogledom na popis kompanija koje je Google kupio za potrebe svog OS-a može da se vidi onaj mentalitet koji u fudbalu pripisujemo Arsenalu. Možda je neko iz Googlea, zapravo, fan Arsena Vengera pa u Android tim dovodi isključivo mlade nade. Na internetu se čak i ne mogu naći cene koje su plaćene za njihovo angažovanje.

Svetski broj dva, bar kada su u pitanju novci utrošeni za kupovinu perspektivnih kompanija, jeste Microsoft. Ne uzimajući u obzir novac koji je utrošen na akviziciju dela kompanije Nokia, Microsoft je potrošio polovinu svote koju je za nabavku kompanija izdvojio Google. Ipak, Microsoft prednjači kada je u pitanju prosečna cena kompanije koja se kupuje. U prevodu, Microsoft se ponaša slično Real Madridu, izuzimajući poslednju bombu prelaznog roka – Gereta Bejla. On je u svakom slučaju van konkurencije. No Microsoft je, uprkos velikoj svoti potrošenog novca, kompanija koja, bar za sada, ponajmanje ubira plodove svojih akvizicija. Kupovina evropskih giganata kao što su Skype i Nokia tek će u bliskoj i nešto daljoj budućnosti pokazati svoje pravo mesto u Microsoftovoj gami proizvoda i usluga. Ipak, ekipa iz Redmonda će na titulu prvaka ipak pričekati, baš kao i njen (sasvim slučajno) izabrani fudbalski parnjak iz Madrida.

Ne možemo da završimo priču o akvizicijama, a da se ne vratimo na poslednju i najinteresantniju kupovinu – kompanije Nokia. No, to neće biti tipičan pogled na tu kupovinu kakav možete da pročitate na većini sajtova koji pokrivaju ovu temu. Pogledajmo čitavu stvar iz malo drugačijeg ugla.

Naravno da je svojevrsna predaja i povlačenje iz ringa koju je demonstrirala Nokia prodajom svog odeljenja za mobilne uređaje Microsoftu izazvala popriličan broj emotivnih reakcija u javnosti. Nije lako kada kompanija koja je sinonim kvaliteta u ovoj industriji podiže poslednju belu zastavicu i odlazi u (zasluženu) penziju. Ipak, postoji i drugačiji pogled. Nokia nije kompanija koja je počela svoj uspon izradom mobilnih telefona. Oni su pre nego što su postali vodeći svetski brend promenili svoj primarni biznis nekoliko puta. U njihovoj dugoj borbi za profit i dividende deoničara, potez prodaje dela kompanije Microsoftu sasvim je logičan potez, posebno ukoliko znate šta tačno ostaje kompaniji. Odeljak po imenu Nokia Solutions and Networks, zajedno sa svim patentima koje je Nokia posedovala (a koje će Microsoft koristiti u narednih deset godina bez nadoknade, po sporazumu o akviziciji) ostaje u vlasništvu finske kompanije. S druge strane, kako je naglašeno, Nokia će imati pristup nekim od patenata iz Microsoftove palete. Pored ovoga, Microsoft se obavezao i da će izgraditi 750 miliona dolara vredan data centar u Finskoj. Zgodno, zar ne? Sa platnog spiska kompanije Nokia biće skinuto ukupno 32.000 radnika, a oni će biti prekomandovani u redove kompanije iz Redmonda.

• • •

Nastavljanjem sportske analogije, možemo reći da je Nokia napravila potez ravan prodaji brenda, prvog tima, trenera, lekara i fizioterapeuta stranom klubu. Na starom mestu ostaje samo omladinski pogon, sa nešto drugačijim imenom, iz kog će klub-kupac moći bez nadoknade da vuče deo talentovanih omladinaca u narednih deset godina, ali će zauzvrat omogućiti dugoročno stabilno poslovanje „omladinske škole„. Nemojte nijedan trenutak da posumnjate da Nokia Solutions and Networks nije vrhunski igrač u telekomunikacionim vodama, opremljen i tehnološki i ljudstvom da bude lider u svojoj oblasti još dugi niz godina. Oni imaju vrhunsku sposobnost inovacije i stoga je njihov uspeh u godinama koje dolaze, gotovo osiguran. Priča o bračnom paru Microsoft-Nokia tek počinje, a vrući krompir je u rukama američkog tima. Dokle mogu, šta mislite? Hoćemo li u rukama uskoro držati naslednike slavnih modela nekada velike Nokie?

Momir ĐEKIĆ